Википедија

Бачка Топола

градско насеље и седиште истоимене општине, Србија

Бачка Топола (мађ. Topolya) је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобачком округу. Према попису из 2022. било је 11.930 становника.

Бачка Топола
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаБачка Топола
Становништво
 — 2022.11.930
 — густина113,94[а]/km2
Географске карактеристике
Координате45° 48′ 48″ С; 19° 37′ 59″ И / 45.813377° С; 19.633113° И / 45.813377; 19.633113
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина110 m
Површина104,7[а] km2
Бачка Топола на карти Србије
Бачка Топола
Бачка Топола
Бачка Топола на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24300
24302
Позивни број024
Регистарска ознакаBT

Овде се налазе музеј Бачке Тополе, сеоска кућа панонског типа с окућницом, каштел Пала Краиа и ветрењача.[1]

Географија

уреди

Бачка Топола се налази на 45° 49´ северне географске ширине и 19° 39´ источне географске дужине. Изграђена је у долини речице Криваје и на брежуљкастом терену телечке лесне заравни. У њему се укрштају путни правци север-југ и исток-запад.

Од Суботице је удаљен 32 km, од Сенте и Бечеја око 40 km, од Сомбора 45 km и од Новог Сада 69 km.

У Бачкој Тополи је новембра 2013. одржана прва Сармијада.[2]

Овде се налазе железничка станица Бачка Топола, ОШ „Чаки Лајош” Бачка Топола и Музичка школа Бачка Топола.

Историја

уреди

Праисторија и Античко доба

уреди

Археолошка истраживања на територији општине показала су да се овде налазило насеље још у периоду каменог доба. Археолози Градског музеја из Суботице су вршили ископавања и пронађени су предмети од кости и камена. Истраживања су такође показала да су људи боравили на тим просторима и у периоду од пре 8-10.000 година. У доба Неолита постоје двоумљења око насељавања ових простора. Наиме, сматра се да предео данашње општине није био насељен због тога што се тада налазио прекривен храстовим шумама, међутим, каснијим ископавањима дошло се до археолошких налаза управо из тог периода. Приликом изградње вештачког језера пронађена је једна некропола из бронзаног доба за коју се сматра да припада Хигелгребер култури, народима који су живели ту пре 3.400-3.300 година.

У периоду Римског царства ове просторе насељавају Сармати. На територији општине је пронађено више локалитета из овог периода. Пронађени су гробови из овог периода, многобројна керамика, више некропола, остаци насеља. На локалитету Банкерт-Вагохид пронађено је око 222 гроба, од којих око 40 спадају у епоху Сармата.[3]

У каснијем периоду на ова подручја долазе Авари, а од 9. века Мађари. Приликом археолошких ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.[4]

Средњи век, прво писано јављање, новија историја

уреди
 

У писаним изворима бачкотополски крај се први пут помиње 1462. године, под именом Gybaych. Као насеље, под називом Топола спомиње се први пут у турским тефтерима 1543. године. Облик Topoly налазимо први пут у попису места Калочке надбискупије потврђених краљевским заштитним писмом 1665. године. Након турске најезде подручје је готово опустело, те се до краја 17. века у записима помиње само као пустара.

У историји насеља прекретницу доноси 1750. година. Те године, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против Француских снага 1800. године, као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, које већ 1806. године добија статус варошице, са правом одржавања вашара три пута годишње. Почетком 1849. године, након пораза Мађарске револуције град је опљачкан и делимично спаљен. Након тога, живот се полако враћа и у другој половини 19. века град је поново развијен и има своју индустрију.

Након Првог светског рата, Тријанонским споразумом Бачка Топола прелази под надлежност Краљевине СХС. Са 18.000 становника била је друго село по величини у краљевини.[5] У Другом светском рату, мађарске окупационе снаге држе град од 1941. до 1944. године, када партизани са совјетским снагама ослобађају и Бачку Тополу. У близини насеља се током рата налазио логор који је формирала мађарска војна управа 19. маја 1941. Током рата, кроз логор је прошло највише Јевреја и Срба. Од априла 1944. управу над логором преузима СС и кориштен је као станица за депортацију Јевреја.[6]

Након Другог светског рата развој Бачке Тополе узима новог маха. Почиње изградња и снажна индустријализација, мења се изглед и амбијент града.[4]

Демографија

уреди

Етнички састав 1910.[7]

уреди
Мађари Јевреји Срби
12.339 505 17

Демографија

уреди

У насељу Бачка Топола живи 12.101 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,7 код мушкараца и 44,1 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз мађарску већину (према попису из 2022. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 14.051
1953. 14.322
1961. 15.184
1971. 16.056
1981. 17.027
1991. 16.704 16.535
2002. 16.171 16.574
2011. 14.573
Етнички састав према попису из 2022.‍[9]
Мађари
  
 6.064 50,83%
Срби
  
 4.123 34,56%
Црногорци
  
 170 1,42%
Југословени
  
 134 1,12%
Хрвати
  
 71 0,60%
Русини
  
 62 0,52%
Албанци
  
 50 0,42%
Буњевци
  
 37 0,31%
Роми
  
 33 0,28%
Муслимани
  
 31 0,26%
Словаци
  
 19 0,16%
Македонци
  
 18 0,15%
Словенци
  
 8 0,06%
Немци
  
 7 0,06%
Румуни
  
 6 0,05%
Украјинци
  
 5 0,04%
Руси
  
 4 0,03%
Бошњаци
  
 3 0,03%
Бугари
  
 1 0,01%
Остали
  
 47 0,40%
Регионална припадност
  
 32 0,27%
Неизјашњени
  
 541 4,53%
Непознато
  
 464 3,89%
укупно: 11.930


Становништво према полу и старости[10]
м
ж
? 14
  
  
 16
80+ 117
  
  
 283
75—79 180
  
  
 370
70—74 276
  
  
 444
65—69 377
  
  
 462
60—64 407
  
  
 532
55—59 471
  
  
 505
50—54 598
  
  
 593
45—49 656
  
  
 724
40—44 637
  
  
 644
35—39 487
  
  
 530
30—34 470
  
  
 511
25—29 538
  
  
 492
20—24 592
  
  
 562
15—19 581
  
  
 549
10—14 510
  
  
 495
5—9 429
  
  
 413
0—4 353
  
  
 353
Просек : 38,2 41,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 5.003 5.371 5.662 6.013 6.393 6.308 6.009
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1.391 1.610 1.226 1.289 336 113 30 5 7 2 2,69
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 6.401 1.926 3.903 262 304 6
Женски 7.217 1.423 3.947 1.357 484 6
УКУПНО 13.618 3.349 7.850 1.619 788 12
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 3.194 791 0 0 1.034
Женски 2.427 385 0 0 695
УКУПНО 5.621 1.176 0 0 1.729
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 26 160 346 64 191
Женски 11 42 380 64 54
УКУПНО 37 202 726 128 245
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 35 69 210 97 60
Женски 104 63 121 218 232
УКУПНО 139 132 331 315 292
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 109 2 0 0
Женски 52 6 0 0
УКУПНО 161 8 0 0

Спорт

уреди

У Бачкој Тополи постоји ФК ТСЦ, који је тренутно члан Супер лиге Србије. Остварили су историјски успех освајањем 4. места у првенству и пласманом у Лигу Европе. Од 2013. године, на прослави 100 година упражњавања фудбала у Бачкој Тополи, враћено је име из 1913. ТСЦ, а претходно се клуб звао ФК Бачка Топола.

Фудбалери који су играли за фудбалске екипе из Бачке Тополе су фудбалери попут Николе Жигића, Душана Тадића, Чедомира Павићевића, Видака Братића и Бранка Бошковића.

Знаменитости

уреди

Црква Безгрешне Девице Марије завршена је 1906. године. Саграђена је у неоготском стилу по пројекту Ференца Рајхла и са звоником висине 72.7 метара представља највишу римокатоличку богомољу у Србији.

Галерија

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ а б Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бачка Топола, на којој се налазе два насеља, Бачка Топола и Мићуново.

Референце

уреди
  1. ^ Ветрењача у Бачкој Тополи www.dvorci.info
  2. ^ Прва Сармијада у Бачкој Тополи премашила очекивања
  3. ^ Monografija Bačka Topola 1750-1945, Daniel Print, Novi Sad, 2001, str. 10-15
  4. ^ а б „Историја града”. Туристичка организација Бачке Тополе. Архивирано из оригинала 4. 8. 2019. г. Приступљено 27. 4. 2019. 
  5. ^ "Време", 9. јул 1937.
  6. ^ Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R. (29. 5. 2018). The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany (на језику: енглески). Indiana University Press. ISBN 978-0-253-02386-5. 
  7. ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 113
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Бачка_Топола&oldid=28823689”