Међуентитетска линија разграничења

Међуентитетска линија разграничења дели Босну и Херцеговину на два ентитета, Републику Српску и Федерације Босне и Херцеговине. Укупна дужина међуентитетске линије разграничења је 1.150 km.

Подјела Босне и Херцеговине на ентитете

Међуентитетска линија разграничења код места Махала.

Међуентитетска линија разграничења углавном иде дуж линије фронта на крају рата у Босни и Херцеговини, уз нека велика прилагођавања (најзначајнија у западном делу земље, у Сарајеву и око њега), начињена на Дејтонској мировној конференцији.

Садашња административна подела Босне и Херцеговине је договорена у оквиру устава који чини Анекс 4 Општег оквирног споразума за мир, закљученог на Дејтонској мировној конференцији у новембру 1995, а потом потписан у Паризу 14. децембра 1995. Кључна компонента устава је повлачење међуентитетске линије разграничења, на који се односе многи други задаци из других анекса.

Дејтонски преговори су први случај у којима је коришћена тродимензионална сателитска технологија и дигитална картографија, да би се одредиле границе у званичном споразуму. Због брзине и интензитета преговора (посебно при крају), низ састанака комисија за међуентитетску линију разграничења се одржао током првих 6 месеци мисије ИФОР, да би се разрешили детаљи на неким деловима линије (нарочито у Сарајеву). Више од 40 промена међуентитетске линије разграничења су договорене на састанцима које је водио генерал Мајкл Вилкокс. Промене је одобрио заповедник ИФОР-а, адмирал Лејтон В. Смит, у јулу 1996.

Данас међуентитетску линију разграничења између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине више не контролишу војска и полиција, нити постоје граничне контроле.

Одлука Уставног суда

Уставни суд Босне и Херцеговине је, у својој првој парцијалној одлуци број U 5/98, одлучио о питању да ли Устав Републике Српске у свом тексту може да користи реч „граница“ уместо „гранична линија“. Суд је изјавио:

Одредба Устава РС, који се односи на „границу“ између Републике Српске и Федерације БиХ, није у сагласности са Уставом БиХ (члан III Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини говори о „граничној линији“ између два ентитета, док члан X користи термин „граница“ у смислу граница између држава).

Због тога је Устав Републике Српске морао да се мења, што је учињено са Амандманом број LXVIII, који је променио реч „граница“ у „међуентитетска линија разграничења“ у амандману LV параграфу 2 става 2 Устава Републике Српске.

Општине подељене међуентитетском линијом разграничења

Општина у Федерацији БиХ	Општина у Републици Српској	Насеља подељена међуентитетском линијом
Босанска Крупа	Крупа на Уни	Велики Дубовик, Горњи Бушевић, Отока, Поткалиње, Средњи Бушевић, Средњи Дубовик, Средњи Петровићи
Сански Мост	Оштра Лука	Батковци, Горња Козица, Горња Трамошња, Доња Козица, Доња Трамошња, Копривна, Подвидача, Сасина, Слатина, Стара Ријека, Хадровци, Шкрљевита
Кључ	Рибник	Велечево, Горње Соколово, Доње Ратково, Доње Соколово, Дубочани, Јарице, Љубине, Хасићи
Босански Петровац	Петровац	Бравски Ваганац, Буковача, Бунара, Дринић, Кленовац
Дрвар	Источни Дрвар	Потоци
Гламоч	Шипово	Оџак, Прибеља, Хасанбеговци, Хрбине
Купрес (ФБиХ)	Купрес (РС)	Мрђановци, Ново Село, Растичево, Шеменовци
Јајце	Језеро	Барево, Бравнице, Дренов До, Присоје
Јајце	Мркоњић Град	Власиње
Травник	Кнежево	Горњи Корићани, Доњи Корићани
Травник	Котор Варош	Глуха Буковица, Крушево Брдо I, Крушево Брдо II
Зеница	Теслић	Блатница, Језера
Тешањ	Теслић	Блажевци, Врела, Калошевић, Лончари, Мркотић
Маглај	Теслић	Копице, Лугови
Маглај	Добој	Брезици, Брусница, Доњи Раковац
Усора	Добој	Макљеновац, Миљановци, Омањска
Добој Исток	Добој	Лукавица Ријека, Станић Ријека
Грачаница	Добој	Скиповац Горњи, Скиповац Доњи
Лукавац	Петрово	Кртова
Градачац	Модрича	Горње Кречане, Јасеница, Доњи Скугрић
Градачац	Пелагићево	Горња Трамошница, Горње Леденице, Доње Леденице, Поребрице, Самаревац, Турић
Оџак	Брод	Брусница Мала
Оџак	Вукосавље	Ада, Врбовац, Ново Село, Поточани
Домаљевац-Шамац	Шамац	Брвник, Гребнице, Тишина, Шамац
Орашје	Доњи Жабар	Јењић, Лепница, Оштра Лука, Човић Поље
Челић	Лопаре	Лукавица, Пипери, Челић
Тузла	Лопаре	Колимер, Коњиковићи, Потраш
Теочак	Лопаре	Бријест
Теочак	Угљевик	Јасење, Јасиковац, Турсуново Брдо
Сапна	Зворник	Баљковица, Витиница, Кисељак, Засеок
Калесија	Осмаци	Булатовци, Гојчин, Зелина
Кладањ	Шековићи	Доле, Јелачићи, Каштијељ, Мајдан, Пелемиши
Кладањ	Власеница	Туралићи
Олово	Хан Пијесак	Жеравице, Речица, Рубинићи
Олово	Соколац	Гурдићи, Дрецељ, Дуганчићи, Колаковићи, Крајшићи, Крушево
Илијаш	Источни Стари Град	Липник, Ракова Нога
Стари Град	Источни Стари Град	Вучија Лука, Горње Биоско, Сарајево дио — Стари Град, Фалетићи, Хреша
Ново Сарајево	Источно Ново Сарајево	Миљевићи, Сарајево дио — Ново Сарајево
Ново Сарајево	Источна Илиџа	Сарајево дио — Нови Град
Илиџа	Источна Илиџа	Крупац, Сарајево дио — Илиџа
Трново (ФБиХ)	Трново (РС)	Башци, Бистрочај, Богатићи, Бољановићи, Врбовник, Говедовићи, Годиња, Грачаница, Дивчићи, Доња Пресјеница, Забојска, Иловице, Козија Лука, Миље, Слављевићи, Трново
Пале-Прача	Пале	Брдарићи, Каменица, Прача, Средње
Пале-Прача	Рогатица	Вражалице
Горажде	Ново Горажде	Благојевићи, Доње Село, Жужело, Каровићи, Милановићи, Подкозара Доња, Подхомара, Радићи, Сопотница, Ухотићи, Хубјери, Шућурићи
Фоча-Устиколина	Фоча	Брајићи, Боровинићи, Гостичај, Присоје, Родијељ, Сорлаци, Филиповићи, Цвилин
Фоча-Устиколина	Калиновик	Драгомилићи
Коњиц	Калиновик	Брда, Зеломићи, Луко, Рајац, Сусјечно, Хотовље, Честаљево
Коњиц	Невесиње	Сељани, Чесим
Мостар	Источни Мостар	Кокорина
Мостар	Невесиње	Рабина
Столац	Берковићи	Баране, Бурмази, До, Поплат, Ходово, Хргуд
Столац	Љубиње	Банчићи
Равно	Требиње	Баонине, Величани, Гола Главица, Грмљани, Диклићи, Кликовићи, Котези, Крајковићи, Лушница, Мрњићи, Орашје Попово, Пољице Чичево, Рапти Бобани, Седлари, Сливница Површ, Струјићи, Церовац

• новоформиране општине су означене подебљаним словима

У време потписивања Дејтонског споразума, општина Брчко је такође подељена између ФБиХ и РС, али је касније претворена у дистрикт Брчко, који повезује Тузлански кантон са Посавским кантоном у Федерацији БиХ, односно, општине Пелагићево и Доњи Жабар са општинама Лопаре и Бијељина у Републици Српској.