Кисељак (Зворник)

насељено мјесто у општини Зворник, Република Српска, БиХ

Кисељак (Витинички Кисељак) је насељено мјесто и мјесна заједница у граду Зворник, Република Српска, БиХ.

Кисељак
Витинички Кисељак (код Зворника) — панорама
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаЗворник
Становништво
 — 2013.Пад 376
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 03″ С; 19° 03′ 07″ И / 44.5342° С; 19.0519° И / 44.5342; 19.0519
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кисељак на карти Босне и Херцеговине
Кисељак
Кисељак
Кисељак на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75413
Позивни број056

Географија

уреди

Насеље лежи на обронцима планине Мајевице на надморској висини од 240 метара. Окружено је шумовитим брежуљцима са сјеверне, западне и јужне стране, док се на источној страни „отвара“ према равничарском терену који се протеже све до ријеке Дрине.

Удаљен је 15 километара од Лознице, 24 од Зворника и 45 од Бијељине.[1] Са магистралним путем Зворник — Бијељина спојен је кривудавим асфалтним путем дужине 6 километара.

У горњем дијелу насеља, на ушћу малих ријека Шкриље и Косарлије, чија се изворишта налазе на огранку планине Мајевице, настаје Јасеничка ријека која се улива са лијеве стране у ријеку Дрину, у близини Бање Ковиљаче и сјеверног подножја планине Гучево. На географским и геодетским картама као и у великом броју докумената ове ријеке су означене као: поток Шкриље, поток Косарлије и Јасенички поток.

На западној страни насеља се налази међуентитетска линија према Федерацији Босне и Херцеговине (насеље Ковачевићи у Општини Сапна), док се са источне стране граничи са мјесном заједницом Јасеница.

Витинички Кисељак се налази у најужем граничном појасу Републике Српске према Републици Србији. Ширина овог појаса је око 6,5 километара.

Назив

уреди

Кисељак је добио назив по 9 природних извора киселе (минералне) воде.[1] Вјерује се да је ова вода добра за лијечење болести бубрега, очију и срца.[1][2]

Култура

уреди

У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом великомученику Георгију.[3] У народу је познат као Ђурђица.[3] Цркву је 1. августа 2004. освештао епископ зворничко-тузлански. Василије Качавенда.[3]

Образовање

уреди

У насељу се налази Основна школа „Вук Стефановић Караџић“, подручно одјељење Кисељак.[1]

Друштво

уреди

Раније је постојао дом за назбринуту дјецу, који је средином 2011. претворен у Дом за стара лица „Кисељак“.[1] Насеље има и Амбуланту Кисељак, која је испостава Здравственог центра из Зворника.

Туризам

уреди

Кисељак је у прошлости био бањско љечилиште.[1] Насеље је током љетње сезоне посјећивало око 6.000 до 7.000 гостију, углавном из Мачве и Семберије.[1] Становништво се током сезона бавило издавањем смјештаја за посјетиоце.[1]

Привреда

уреди

Деведесетих година 20. вијека је започета изградња фабрике за флаширање природне минералне воде, али је због недостатка сдестава зграда остала недовршена.[1]

Становништво

уреди

Према процјенама из 2011, насеље се састоји од 120 домаћинстава са између 450 до 500 становника.[1]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 532 589 533 505
Југословени 10 1 4
Муслимани 16 6
Роми 3
Албанци 1
Хрвати 1
остали и непознато 22 1
Укупно 580 600 535 509
Демографија[4]
Година Становника
1948. 349
1953. 677
1961. 509
1971. 535
1981. 600
1991. 580

Презимена

уреди

Око 80% становништва слави Ђурђевдан, а један дио породица слави и Јовањдан, Никољдан, Аврамијевдан, Аранђеловдан, Лазаревдан, Васиљевдан и Мратињдан .[1]

  • Савић, Срби[1]
  • Петровић, Срби[1]
  • Милићевић, Срби[1]
  • Симић, Срби[1]
  • Спасојевић, Срби[1]
  • Николић, Срби[1]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Кисељак”. Радио-телевизија Републике Српске. 4. 12. 2011. Приступљено 4. 12. 2011. [мртва веза]
  2. ^ Бања Кисељак: Извори лече болести („Вечерње новости“, 30. август 2013)
  3. ^ а б в „Храм Светог великомученика Георгија”. Витинички Кисељак. 2010. Архивирано из оригинала 28. 01. 2011. г. Приступљено 4. 12. 2011. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

уреди