Мехмед Баждаревић
Мехмед Баждаревић (Вишеград, 28. септембар 1960) је бивши југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер, а тренутно фудбалски тренер.[1]
| Мехмед Баждаревић | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Мехмед Баждаревић, 2015. године | ||||||||||||||||
| Лични подаци | ||||||||||||||||
| Пуно име | Мехмед Баждаревић | |||||||||||||||
| Надимак | Меша | |||||||||||||||
| Датум рођења | 28. септембар 1960. | |||||||||||||||
| Место рођења | Вишеград, ФНРЈ | |||||||||||||||
| Држављанство | СФРЈ | |||||||||||||||
| Позиција | везни играч | |||||||||||||||
| Сениорска каријера | ||||||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | |||||||||||||
| 1979—1987 1987—1996 1996—1997 1998 |
Жељезничар Сошо Ним Олимпик Етоал Каруж |
229 308 32 6 |
(22) (20) (0) (0) | |||||||||||||
| Репрезентативна каријера | ||||||||||||||||
| 1983—1992 1996 |
Југославија Босна и Херцеговина |
54 11 |
(4) (0) | |||||||||||||
| Тренерска каријера | ||||||||||||||||
| 2003—2005 2005—2006 2006—2007 2007—2010 2011—2012 2012—2013 2014—2017 2018—2019 2020—2021 |
Истр Етоал ду Сахел Ал Вакра Гренобл Сошо Ал Вакра БиХ Париз Генган | |||||||||||||||
Награде
| ||||||||||||||||
Каријера
уредиИграчка
уредиСениорску каријеру започео је у сарајевском Жељезничару, где је играо од 1979. до 1987. године. Био је члан чувене генерације плавих, под вођством тренера Ивице Осима, која је у сезони 1984/85. постигла један од највећих успеха у историји клуба када су играли полуфинале УЕФА купа против Видеотона и играли су пре тога финале Купа Југославије 1981. године.
У сезони 1984/85. проглашен је за најбољег играча бивше државе, а исте сезоне изабран је у најбољи тим Европе. 1986. је поново проглашен најбољим играчем Југославије.[2] За Жељезничар је у 9 сезона проведених у клубу одиграо 229 првенствених утакмица и постигао 22 гола.
За француски Сошо је потписао 1987. и у њему остао до 1996. године. За Сошо је одиграо укупно 308 првенствених утакмица и постигао 20 голова, а укупно 357 рачунајући домаће и европске купове.[2] У Сошоу је играо заједно са Фаруком Хаџибегићем, а највећи успех са тим клубом је било финале Купа Француске 1988, када је Сошо изгубио на пенале.
Године 1996, прелази у Ним Олимпик, где је играо у сезони 1996/97. и првом делу сезоне 1997/98. Играчку каријеру завршава 1998. у швајцарском клубу Етоал Каруж.
Тренерска
уредиТренерску каријеру је почео у Сошоу где је био помоћник и тренер резервног тима. Први посао на месту главног тренера имао је у Истру, кога је из друге француске лиге у сезони 2003/04. увео у прву лигу, што је био највећи успех у историји клуба, а Баждаревић је такође добио награду за најбољег тренера Лиге 2 2004. Због лоших резултата у елитном рангу следеће сезоне, он је у јануару 2005. смењен са функције тренера.
Дана 16. јула 2005. је преузео туниски Етоал ду Сахел,[3] са којим је 2005. стигао до финала Афричке Лиге шампиона. 12. априла 2005. је отпуштен након пораза од 1:0 на домаћем терену, који је коштао клуб шампионске титуле.[4] Водио је катарски клуб Ал Вакра током сезоне 2006/07.
Од децембра 2007. до децембра 2010. седео је на клупи француског Гренобла, са којим је на крају сезоне 2007/08. изборио повратак у Прву лигу Француске.
Дана 10. јуна 2011. је изабран за првог тренера Сошоа, клуба за који је претходно играо.[5] 6. марта 2012. је смењен због лоших резултата.[6]
Репрезентација
уредиБаждаревић је био члан репрезентације до 20 година, младе (до 21) и олимпијске репрезентације Југославије. Као капитен је предводио репрезентацију на Светском првенству за играче до 20 година 1979.
За сениорску репрезентацију Југославије је дебитовао 23. априла 1983. у пријатељској утакмици са репрезентацијом Француске у Паризу.
Био је члан југословенске репрезентације на Европском првенству 1984. у Француској, где је одиграо три утакмице. Такође је био члан екипе која је освојила бронзу на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу. Због пљувања у правцу судије и искључења на квалификационој утакмици 1989. са Норвешком (1:0), кажњен је од стране ФИФА и пропустио је Светско првенство 1990. у Италији.[7]
Последњи меч у дресу Југославије је одиграо 25. марта 1992. у пријатељској утакмици са репрезентацијом Холандије у Амстердаму. За репрезентацију Југославије је укупно одиграо 54 утакмице, уз 4 постигнута гола.
Након распада СФРЈ, био је капитен репрезентације Босне и Херцеговине, За репрезентацију БиХ је почео да игра 1992, али пошто национални тим није био признат од ФИФА до 1995. ти мечеви нису урачунати. Наступао је за БиХ у квалификацијама за Светско првенство 1998. За репрезентацију Босне и Херцеговине је укупно одиграо 11 утакмица, без постигнутог гола.
Референце
уреди- ^ „Paris FC : Le nouveau coach dévoilé (off)” (на језику: француски). foot-national.com. 15. 6. 2018. Приступљено 15. 6. 2018.
- ^ а б „Каријера”. www.bazdarevic.net. Архивирано из оригинала 30. 09. 2011. г.
- ^ „Etoile Sahel get Bosnian coach”. BBC Sport. 16. 7. 2005. Приступљено 10. 2. 2009.
- ^ „Etoile du Sahel sack their coach”. BBC Sport. 12. 4. 2006. Приступљено 10. 2. 2009.
- ^ „Communiqué Officiel”. FC Sochaux-Montbéliard (на језику: French). 10. 6. 2011. Архивирано из оригинала 27. 8. 2012. г. Приступљено 11. 6. 2011.
- ^ „Communiqué Officiel”. FC Sochaux-Montbéliard (на језику: French). 6. 3. 2012. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 10. 3. 2012.
- ^ Мехмед Баждаревић[мртва веза], www.reprezentacija.rs
Спољашње везе
уреди- Мехмед Баждаревић на сајту Olympedia.org
- Мехмед Баждаревић на сајту reprezentacija.rs
- Mehmed Meša Baždarević: Molio bih sve ljude da se pridržavaju saveta eksperata („Mozzart Sport”, 2. април 2020)
