Мери Пикфорд
Мери Пикфорд (енгл. Mary Pickford) је била америчко-канадска[2] филмска глумица, рођена 8. априла 1892. године у Торонту (Канада), а преминула 29. маја 1979. године у Санта Моники (Калифорнија).
| Мери Пикфорд | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Портрет Мери Пикфорд из око 1913. | |||||
| Лични подаци | |||||
| Пуно име | Гладис Луиз Смит | ||||
| Датум рођења | 8. април 1892. | ||||
| Место рођења | Торонто[1], Канада | ||||
| Датум смрти | 29. мај 1979. (87 год.) | ||||
| Место смрти | Санта Моника, Калифорнија, САД | ||||
| Породица | |||||
| Супружник | Овен Мур (1911—1920) Даклас Фербанкс (1920—1936) Чарлс Роџерс (1937—1979) | ||||
| Потпис |  | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Од пете године глумила је у једном позоришту, са осам је већ била на турнеји, а са 18 је наступала на Бродвеју. Играла је у Усамљеној вили Дејвида Грифита 1909. године, а до 1913. године играла је искључиво на филму. Једна је од првих филмских звезда.[3] Постала је симбол невиности и била надалеко чувена по надимку Амерички слаткиш.[4][5][6] Била је планетарна звезда немог филма, позната и као Девојка са локнама, Мала Мери. У неме филмове које је снимила спадају Теси са олујне земље (1914), Сирота мала богаташица (1917). Њен таленат за карактеризацију, грациозност и темпирање комичних ситуација протраћен је у окрепљујућим (мада у великој мери заборављеним) филмовима као што су Ребека са фарме Санибрук (Rebecca of Sunnybrook Farm, 1917), Полиана (Pollyanna, 1920), због којих је касније добијала улоге врло сличног типа. Била је уз Дагласа Фербанкса, свог другог мужа, највећа звезда у периоду од 1915. до 1920. године. Заједно са Дејвидом Грифитом, Чарлијем Чаплином и Дагласом Фербанксом као оштроумна и способна пословна жена основала је 1922. године компанију Јунајтед Артистс. Тек повремено је добила прилику да се опроба и у улози редитеља. Добила је Оскара за најбољу главну глумицу за улогу у свом првом звучном филму Кокета из 1929. године. Повукла се из света филма 1933. године. Добила је Оскара за животно дело 1975. године. Амерички филмски институт је ставио на 24. место на листи 25. највећих глумица 20. века.[7]
Младост
уреди
Мери Пикфорд је рођена Глaдис Мари Смит 1892. (иако је касније тврдила да је 1893. или 1894. година њеног рођења) на адреси 211 Универзитетска авенија,[а] Торонто, Онтарио.[8] Њен отац, Џон Чарлс Смит, био је син енглеских методистичких имиграната и радио је разне ситне послове. Њена мајка, Шарлот Хенеси, била је ирског католичког порекла и једно време је радила као кројачица. Она је имала двоје млађих сродника, такође глумаца. Шарлот је названа „Лоти Пикфорд” (рођена 1893), а Џон Чарлс млађи је назван „Џек Пикфорд” (рођен 1896). Да би удовољила родбини свог мужа, Пикфордова мајка је своју децу крстила као методисте, у вери њиховог оца. Џон Чарлс старији је био алкохоличар; напустио је породицу и умро 11. фебруара 1898. од смртоносног крвног угрушка изазваног несрећом на радном месту док је радио као благајник на Нијагарском пароброду.[8]
Када је Гладис имала четири године, њено домаћинство је било под заразним карантином као мера јавног здравља. Њихова побожна бака по мајци (Катрин Фајли Хенеси) замолила је римокатоличког свештеника који је био у посети да крсти децу. Пикфордова је у то време крштена као Гладис Мери Смит.[9][10]
Након што је 1899. остала удовица, Шарлот Смит је почела да прима подстанаре, од којих је један био господин Марфи, позоришни менаџер Камингс Сток компаније, који је убрзо предложио да се Гладис, тада са седам година, и Лоти, тада шестогодишњакиња, добију две мале позоришне улоге – Гладис је глумила девојчицу и дечака, док је Лоти играла нему улогу у продукцији Сребрног краља у позоришту Принцеза у Торонту (које је уништено у пожару 1915, обновљено, и срушено 1931), док је њихова мајка свирала оргуље.[11][8] Пикфордова је касније глумила у многим мелодрамама са компанијом Валентина Сток из Торонта, коначно играјући главну улогу детета у њиховој верзији Сребрног краља. Своју кратку каријеру у Торонту завршила је главном улогом Мале Еве у Валентиновом остварењу Uncle Tom's Cabin, адаптираном према роману из 1852. године.[8]
Каријера
уредиРане године
уреди_digital_restoration.jpg)
До раних 1900-их, позориште је постало породично предузеће. Гладис, њена мајка и двоје млађих сродника обишли су Сједињене Државе железницом, наступајући у трећеразредним компанијама и представама. После шест сиромашних година, Пикфорд је дозволила себи још једно лето да добије водећу улогу на Бродвеју, планирајући да напусти глуму, ако не успе. Године 1906, Гладис, Лоти и Џек Смит су подржавали певача Чонсија Олкота на Бродвеју у Едмунду Берку.[12] Гладис је коначно добила споредну улогу у бродвејској представи из 1907. године, The Warrens of Virginia. Комад је написао Вилијам К. Демил, чији се брат Сесил појавио у глумачкој екипи. Дејвид Беласко, продуцент представе, инсистирао је да Гладис Смит преузме уметничко име Мери Пикфорд..[13] Међутим, након окончања Бродвејског извођења и турнеје представе, Пикфордова је поново остао без посла.
Дана 19. априла 1909, директор компаније Биограф Д. В. Грифит ју је сценски тестирао у њујоршком студију за улогу у никелодеонском филму Pippa Passes. Улога је припала неком другом, али је Грифитову одмах преузео Пикфорд. Брзо је спознала да је филмска глума једноставнија од стилизоване сценске глуме тог времена. Већина глумаца у Биографу зарађивала је 5 долара дневно, али након Пикфордовог једног дана у студију, Грифит је пристао да јој плаћа 10 долара дневно уз гаранцију од 40 долара недељно.[14]
Филмографија
уредиУлоге Мери Пикфорд
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
|---|---|---|---|---|
| 1933. | Secrets | Mary Carlton/Mary Marlow | ||
| 1931. | Kiki | Kiki | ||
| 1930. | Forever Yours | - | ||
| 1929. | The Taming of the Shrew | Katherine | ||
| 1929. | Coquette | Norma Besant | ||
| 1927. | The Gaucho | Maagd Mary | ||
| 1927. | My Best Girl | Maggie Johnson | ||
| 1926. | Sparrows | Molly | ||
| 1926. | Црни пират | The Black Pirate | принцеза Изобел | само у последњој сцени |
| 1925. | Ben-Hur: A Tale of the Christ | Vrouw in publiek | ||
| 1925. | Little Annie Rooney | Annabelle 'Little Annie' Rooney | ||
| 1924. | Dorothy Vernon of Haddon Hall | Dorothy Vernon | ||
| 1923. | Росита | Rosita | Rosita | |
| 1922. | Tess of the Storm Country | Tessibel 'Tess' Skinner | ||
| 1921. | Little Lord Fauntleroy | Cedric Errol/Weduwe Errol | ||
| 1921. | Through the Back Door | Jeanne | ||
| 1921. | The Nut | Feestganger | ||
| 1921. | The Love Light | Angela Carlotti | ||
| 1920. | Suds | Amanda Afflick | ||
| 1920. | Pollyanna | Pollyanna Whittier | ||
| 1919. | Heart o' the Hills | Mavis Hawn | ||
| 1919. | The Hoodlum | Amy Burke | ||
| 1919. | Daddy-Long-Legs | Jerusha 'Judy' Abbott | ||
| 1919. | Captain Kidd, Jr. | Mary MacTavish | ||
| 1918. | Johanna Enlists | Johanna Renssaller | ||
| 1918. | How Could You, Jean? | Jean Mackaye | ||
| 1918. | M'Liss | Melissa 'M'liss' Smith | ||
| 1918. | Amarilly of Clothes-Line Alley | Amarilly Jenkins | ||
| 1918. | Stella Maris | Miss Stella Maris/Unity Blake | ||
| 1917. | The Little Princess | Sara Crewe | ||
| 1917. | Rebecca of Sunnybrook Farm | Rebecca Randall | ||
| 1917. | The Little American | Angela Moore | ||
| 1917. | A Romance of the Redwoods | Jenny Lawrence | ||
| 1917. | The Poor Little Rich Girl | Gwendolyn | ||
| 1917. | The Pride of the Clan | Marget MacTavish | ||
| 1916. | Less Than the Dust | Radha | ||
| 1916. | Hulda from Holland | Hulda | ||
| 1916. | The Eternal Grind | Louise | ||
| 1916. | Poor Little Peppina | Peppina | ||
| 1916. | The Foundling | Molly O | ||
| 1915. | Madame Butterfly | Cho-Cho-San | ||
| 1915. | A Girl of Yesterday | Jane Stuart | ||
| 1915. | Esmeralda | Esmeralda Rogers | ||
| 1915. | Rags | Rags/Alice McCloud | ||
| 1915. | Little Pal | 'Little Pal' | ||
| 1915. | The Dawn of a Tomorrow | Glad | ||
| 1915. | Fanchon, the Cricket | Fanchon | ||
| 1915. | Mistress Nell | Nell Gwyn | ||
| 1915. | The Foundling | Molly O | ||
| 1914. | Cinderella | Cinderella | ||
| 1914. | Behind the Scenes | Dolly Lane | ||
| 1914. | Such a Little Queen | Koningin Anna Victoria | ||
| 1914. | The Eagle's Mate | Anemone Breckenridge | ||
| 1914. | Tess of the Storm Country | Tessibel Skinner | ||
| 1914. | A Good Little Devil | Juliet | ||
| 1914. | Hearts Adrift | Nina | ||
| 1913. | Caprice | Mercy Baxter | ||
| 1913. | In the Bishop's Carriage | Nance Olden | ||
| 1909. | Запечаћена соба | The Sealed Room | дворска дама | |
Напомене
уреди- ^ 211 Универзитетска авенија у време рођења Мери Пикфорд била је на углу Универзитетске авеније и улице Елм, сада где се налази Болница за болесну децу. Универзитетска авенија је касније проширена јужно од Квин улице, и адресе су ренумерисане.
Референце
уреди- ^ Photoplay, Volume 18, Issues 2–6. Macfadden Publications. 1920. стр. 99.
- ^ Photoplay, Volume 18, Issues 2–6. Macfadden Publications. 1920. стр. 99.
- ^ „Who Was Mary Pickford?”. WorldAtlas (на језику: енглески). 15. 7. 2019. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ Baldwin, Douglas; Baldwin, Patricia (2000). The 1930s. Weigl. стр. 12. ISBN 1-896990-64-9.
- ^ Flom, Eric L. (2009). Silent Film Stars on the Stages of Seattle: A History of Performances by Hollywood Notables. McFarland. стр. 226. ISBN 978-0-7864-3908-9.
- ^ Sonneborn, Liz (2002). A to Z of American Women in the Performing Arts. Infobase. стр. 166. ISBN 1-4381-0790-0.
- ^ Love, Claire; Pollack, Jen; Landsberg, Alison (2017). „Silent Film Actresses and Their Most Popular Characters”. National Women's History Museum.
- ^ а б в г Whitfield, Eileen: Pickford: the Woman Who Made Hollywood (1997), pp. 8, 25, 28, 115, 125, 126, 131, 300, 376. University Press of Kentucky; ISBN 0-8131-2045-4
- ^ Kevin Brownlow (1968). The Parade's Gone by ... University of California Press. стр. 123. ISBN 978-0-520-03068-8. „I was baptized Gladys Marie by a French priest – Gladys Marie Smith. David Belasco settled on Pickford after I told him the various names in my family ...”
- ^ Leavey, Peggy Dymond (2011). Mary Pickford: Canada's Silent Siren, America's Sweetheart. Dundurn. стр. 15. ISBN 978-1-4597-0076-5. Приступљено 19. 5. 2014. „Gladys Smith (Mary Pickford) was baptized in the Catholic faith at the age of four at her home by a visiting priest.”
- ^ Leavey, Peggy Dymond (2011). Mary Pickford: Canada's Silent Siren, America's Sweetheart. Toronto, Canada: Dundurn. ISBN 978-1-55488-945-7. Приступљено 31. 10. 2018.
- ^ Pictorial History of the American Theatre 1860–1985 by Daniel C. Blum, c. 1985
- ^ „Mary Pickford at Filmbug.”. Filmbug. Приступљено 24. 1. 2007.
- ^ Mary Pickford. Sunshine and Shadow. стр. 10., Doubleday & Co., 1955,.
Литература
уреди- Balio, Tino (1985). The American Film Industry. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-09873-5.
- Schmidt, Christel, ур. (2013). Mary Pickford: Queen of the Movies. Library of Congress/University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-3647-9.
- Schmidt, Christel (2003). „Preserving Pickford: The Mary Pickford Collection and the Library of Congress”. The Moving Image. Association of Moving Image Archivists. 3 (1): 59—81. S2CID 191609277. doi:10.1353/mov.2003.0013.(потребна претплата)
- Harris, Gloria G.; Hannah S. Cohen (2012). „Chapter 10. Entertainers”. Women Trailblazers of California: Pioneers to the Present. Charleston, SC: The History Press. стр. 151–65 [163–66]. ISBN 978-1609496753.
- Petersen, Anne (2014). Scandals of Classic Hollywood. Penguin Publishing.
- Gladys goes to Hollywood at 100 Canadian Heroines: Famous and Forgotten Faces, by Merna Forster, via Google Books, pp. 204 sq.
Спољашње везе
уреди- Мери Пикфорд на сајту IMDb (језик: енглески)
- Mary Pickford at the Women Film Pioneers Project
- About Mary Pickford, from the Mary Pickford Foundation website
- Mary Pickford CBC Radio interview May 25, 1959
- Mary Pickford at the Encyclopædia Britannica
- Footage of Mary Pickford with Charlie Chaplin and Douglas Fairbanks in 1919
- Mary Pickford at Virtual History
- Mary Pickford–Buddy Rogers correspondence, 1943–1976, held by the Billy Rose Theatre Division, New York Public Library for the Performing Arts
- Mary Pickford scrapbook, 1915–1917, held by the Billy Rose Theatre Division, New York Public Library for the Performing Arts
- Mary Pickford papers, Margaret Herrick Library, Academy of Motion Picture Arts and Sciences
- Mary Pickford – Whose Real Name is Gladys Smith from Current Opinion Magazine, June, 1918
