Википедија

Едмунд Берк

(преусмерено са Edmund Burke)

Едмунд Берк (енгл. Edmund Burke; Даблин, 22. јануар 1729 — Биконсфилд, 9. јул 1797), британски државник, политички теоретичар и филозоф рођен је у Даблину.[2][3] Обично се сматра родоначелником англо-америчке конзервативне традиције. Беркова репутација која траје заснива се на низу дела која су била критична према Француској револуцији а пре свега на књизи Размишљања о револуцији у Француској (1790). Иако је био наклоњен америчкој револуцији Берк је оштро критиковао покушај да се француска политика преобликује у складу са апстрактним начелима као што су слобода, једнакост и братство тврдећи да се искуство пре свега налази у искуству, традицији и историји. Ипак сматрао је да француска монархија сноси делимичну одговорност за своју судбину јер је упорно одбијала да се мења да би се очувала. Берк је имао мрачну слику владе сматрајући да иако може да спречи зло ретко чини добро. Тржишне снаге схватао је као природни закон.

Едмунд Берк
Едмунд Берк
Лични подаци
Датум рођења(1729-01-22)22. јануар 1729.
Место рођењаДаблин[1], Краљевство Ирска
Датум смрти9. јул 1797.(1797-07-09) (68 год.)
Место смртиБиконсфилд, Велика Британија
УниверзитетTrinity College Dublin
Политичка каријера
Политичка
странка		Виговци

Упочетку се се бавио публицистичким радом, а после политиком као заступник виговаца у парламенту. Издавао је годишљак "Annual Register (1759 — 1788). Као филозоф познат по естетским респравама, усмереним сензуалистички, антирационалистички и психологистички. Утицао на многе естетичаре у Немачкој (Лесинг, Кант). Главно дело му је "Филозофско истраживање о пореклу наших идеја о узвишеном и лепом" из 1757. године.

Берк је био заговорник поткрепљења врлина манирима у друштву и значаја верских институција за моралну стабилност и добро државе.[4] Ови ставови су изражени у његовом делу Оправдање природног друштва. Он је критиковао поступке британске владе према америчким колонијама, укључујући и њену пореску политику. Берк је такође подржао права колониста да се одупру метрополитанској власти, иако се успротивио покушају постизања независности. Запамћен је по подршци католичкој еманципацији, опозиву Ворена Хејстингса из Источноиндијске компаније и чврстом противљењу Француској револуцији. У својим Рефлексијама о револуцији у Француској, Берк је утврдио да револуција разара ткиво доброг друштва и традиционалних институција државе и друштва и осудио прогон католичке цркве који је из тога произашао. То је довело до тога да је постао водећа фигура у конзервативној фракцији Виговске партије, коју је назвао старим виговима, за разлику од нових виговаца предвођених Чарлс Џејмс Фоксом који су подржавали Француску револуцију.[5]

У 19. веку Берка су хвалили конзервативци и либерали.[6] Касније у 20. веку постао је широко признат као филозофски утемељивач модерног конзервативизма.[7][8]

Биолиографија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Edmund Burke”. Library Ireland. Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. 
  2. ^ „Edmund Burke | Biography, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). 9. 9. 2023. Приступљено 31. 7. 2019. 
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 134. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Richard Bourke (2015). Empire and Revolution: The Political Life of Edmund Burke. Princeton University Press. стр. 220—21,. passim.
  5. ^ Burke lived before the terms "conservative" and "liberal" were used to describe political ideologies, cf. J. C. D. Clark, English Society, 1660–1832 (Cambridge University Press, 2000), pp. 5, 301.
  6. ^ Dennis O'Keeffe; John Meadowcroft (2009). Edmund Burke. Continuum. стр. 93. ISBN 978-0826429780. 
  7. ^ Andrew Heywood, Political Ideologies: An Introduction. Third Edition. (Palgrave Macmillan, 2003), p. 74.
  8. ^ F. P. Lock, Edmund Burke. Volume II: 1784–1797 (Clarendon Press, 2006), p. 585.

Литература

уреди
  • Шаблон:A Short Biographical Dictionary of English Literature
  • Blakemore, Steven (ed.), Burke and the French Revolution. Bicentennial Essays (The University of Georgia Press, 1992).
  • Bourke, Richard, Empire and Revolution: The Political Life of Edmund Burke (Princeton University Press, 2015).
  • Bromwich, David, (2014). The Intellectual Life of Edmund Burke: From the Sublime and Beautiful to American Independence. Cambridge, MA: Belknap Press. . A review: Freedom fighter, The Economist, 5 July 2014
  • Clark, J. C. D. (ed.), Reflections on the Revolution in France: A Critical Edition (Stanford University Press: 2001).
  • Cone, Carl B. Burke and the Nature of Politics (2 vols, 1957, 1964), a detailed modern biography of Burke; somewhat uncritical and sometimes superficial regarding politics
  • Thomas Wellsted Copeland (јун 1942). „Edmund Burke and the Book Reviews in Dodsley's Annual Register”. Publications of the Modern Language Association. 57 (2): 446—68. .
  • Courtenay, C.P. Montesquieu and Burke (1963), good introduction
  • Crowe, Ian,, ур. (1997). The Enduring Edmund Burke: Bicentennial Essays.  essays by American conservatives
  • Crowe, Ian,, ур. (2005). An Imaginative Whig: Reassessing the Life and Thought of Edmund Burke. . 247 pp. essays by scholars
  • Ian Crowe, 'The career and political thought of Edmund Burke', Journal of Liberal History, Issue 40, Autumn 2003.
  • Frederick Dreyer (септембар 1978). „The Genesis of Burke's Reflections”. The Journal of Modern History. 50 (3): 462—79. .
  • Robert Eccleshall (1990). English Conservatism since the Restoration. London: Unwin Hyman. .
  • Gibbons, Luke (2003). Edmund Burke and Ireland: Aesthetics, Politics, and the Colonial Sublime. . 304 pp.
  • Hibbert, Christopher (мај 1990). King Mob: The Story of Lord George Gordon and the Riots of 1780. Dorset Press. ISBN 0-88029-399-3. 
  • Russell Kirk, The Conservative Mind: From Burke to Eliot (7th ed. 1992).
  • Kirk, Russell (1997). Edmund Burke: A Genius Reconsidered. 
  • Kramnick, Isaac (1977). The Rage of Edmund Burke: Portrait of an Ambivalent Conservative. 
  • Lock, F. P. Burke's Reflections on the Revolution in France (London: Allen & Unwin, 1985).
  • Lock, F. P (1999). Edmund Burke. Volume I: 1730–1784. Clarendon Press. .
  • Lock, F. P (2006). Edmund Burke. Volume II: 1784–1797. Clarendon Press. .
  • Levin, Yuval. The Great Debate: Edmund Burke, Thomas Paine, and the Birth of Right and Left (Basic Books; 2013) 275 pages; their debate regarding the French Revolution.
  • Lucas, Paul. "On Edmund Burke's Doctrine of Prescription; Or, An Appeal from the New to the Old Lawyers", Historical Journal, 11 (1968) opens the way towards an effective synthesis of Burke's ideas of History, Change and Prescription.
  • Jim McCue (1997). Edmund Burke and Our Present Discontents. The Claridge Press. .
  • Magnus, Philip (1939). Edmund Burke: A Life. . older biography
  • Marshall, P. J (1965). The Impeachment of Warren Hastings. , the standard history of the trial and Burke's role
  • O'Brien, Conor Cruise. O'Brien, Conor Cruise (1992). The Great Melody. A Thematic Biography of Edmund Burke. University of Chicago Press. ISBN 0-226-61651-7. .
  • O'Gorman, Frank. Edmund Burke: Edmund Burke: His Political Philosophy (2004) 153pp online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2012)
  • Parkin, Charles. The Moral Basis of Burke's Political Thought (1956)
  • Pocock, J.G.A (1960). „Burke and the Ancient Constitution”. Historical Journal,. 3: 125—43. ; shows Burke's debt to the Common Law tradition of the seventeenth century in JSTOR
  • Raeder, Linda C (2006). „Edmund Burke: Old Whig”. Political Science Reviewer. 35: 115—31. .ISSN 0091-3715 Fulltext: Ebsco, argues Burke's ideas closely resemble those of conservative philosopher Friedrich August von Hayek (1899–1992).
  • J. J. Sack (септембар 1987). „The Memory of Burke and the Memory of Pitt: English Conservatism Confronts Its Past, 1806–1829”. The Historical Journal. 30 (3): 623—40. .
  • J. J. Sack, From Jacobite to Conservative. Reaction and orthodoxy in Britain, c. 1760–1832 (Cambridge University Press, 2004).
  • Spinner, Jeff (1991). „Constructing Communities: Edmund Burke on Revolution”. Polity. 23 (3): 395—421. JSTOR 3235133. doi:10.2307/3235133. 
  • Stanlis, Peter (1958). Edmund Burke and the Natural Law. 
  • Vermeir, Koen and Funk Deckard, Michael (ed.) The Science of Sensibility: Reading Burke's Philosophical Enquiry (International Archives of the History of Ideas, Vol. 206) (Springer, 2012)
  • John Whale (ed.), Edmund Burke's Reflections on the Revolution in France. New interdisciplinary essays (Manchester University Press, 2000).
  • Whelan, Frederick G (1996). Edmund Burke and India: Political Morality and Empire. 
  • O'Connor Power, J. 'Edmund Burke and His Abiding Influence', The North American Review, vol. 165 issue 493, December 1897, 666–81.
  • Clark, J. C. D.,, ур. (2001). Reflections on the Revolution in France. A Critical Edition. Stanford University Press. .
  • Hoffman, R.; Levack, P. (eds.) Burke's Politics. Alfred A. Knopf. 1949. .
  • Burke, Edmund. The Writings and Speeches of Edmund Burke (9 vol 1981– ) vol 1 online; vol 2 online; vol 6 India: The Launching of the Hastings Impeachment, 1786–1788 online; vol 8 online; vol 9 online.
  • Bourke, Richard (2015). Empire and Revolution: The Political Life of Edmund Burke. Princeton University Press. .
  • Bromwich, David (2014). The Intellectual Life of Edmund Burke: From the Sublime and Beautiful to American Independence. Harvard University Press. .
  • Doran, Robert (2015). "Burke: Sublime Individualism". The Theory of the Sublime from Longinus to Kant. Cambridge: Cambridge University Press. OCLC 959033482
  • Lock, F. P (1999). Edmund Burke. Volume I: 1730–1784. Clarendon Press. .
  • Lock, F. P (2006). Edmund Burke. Volume II: 1784–1797. Clarendon Press. .
  • Marshall, P. J. (2019) Edmund Burke and the British Empire in the West Indies: Wealth, Power, and Slavery (Oxford University Press, 2019) online review
  • Norman, Jesse (2014). Edmund Burke: The Visionary who Invented Modern Politics. William Collins.
  • O'Brien, Conor Cruise. The Great Melody. A Thematic Biography of Edmund Burke. University of Chicago Press. 1992. 
  • Stephens, Bret (8—9. 8. 2020). „Why Edmund Burke still matters”. The New York Times (42,735) (International изд.). стр. 8. 
  • Uglow, Jenny (23 May 2019). "Big Talkers" (review of Leo Damrosch, The Club: Johnson, Boswell, and the Friends Who Shaped an Age, Yale University Press, 473 pp.). The New York Review of Books. LXVI (9): 26–28.
  • Whelan, Frederick G (1996). Edmund Burke and India: Political Morality and Empire. University of Pittsburgh Press. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Едмунд_Берк&oldid=28576611”