Википедија

Мери Квант

Леди Барбара Мери Квант, Г-ђа Планкет Грин, DBE (11. фебруар 1930 — Сари, 13. април 2023)[1] била је британска модна дизајнерка и модна икона.[2][3] Постала је инструментална фигура у модном покрету Мод и омладинским модним покретима у Лондону 1960-их.[2][4] Била је један од дизајнера који је заслужан за мини сукњу и вруће панталоне, а промовишући ову и другу забавну моду охрабрила је младе да се облаче како би себи удовољили, и да моду третирају као игру.[5][6] Ернестина Картер, ауторитативна и утицајна модна новинарка 1950-их и 1960-их[7] написала је: „Неколико је срећних који су се родили у право време, на правом месту, са правим талентима. У новије време постоје три: Шанел, Диор и Мери Квант."[8]

Мери Квант
Мери Квант 1966.
Лични подаци
Датум рођења(1930-02-11)11. фебруар 1930.
Место рођењаЛондон,  Уједињено Краљевство
Датум смрти13. април 2023.(2023-04-13) (93 год.)
Место смртиСари,  Уједињено Краљевство
Уметнички рад
Пољемодна дизајнерка

Младост

уреди

Квантова је рођена 11. фебруара 1930.[1] у Лондону, као кћи велшких учитеља.[9] Њени родитељи, Џек и Милдред Квант, били су из рударских породица; међутим, добили су стипендије за гимназију и обоје су стекли прворазредне дипломе на Универзитету Кардиф пре него што су се преселили у Лондон да раде као учитељи.[10]

Ишла је у средњу школу Блекхит, затим студирала илустрацију на Голдсмитс Колеџу. Након што је стекла диплому из уметничког образовања, Квантова је започела шегртовање код Ерика, врхунског мајстора за шешире у Мејферу, у улици Брук поред хотела Клериџ.[10][11][12]

Модна каријера

уреди
 
Хаљина Мари Квант изабрана за хаљину године

Хаљине Мери Квант су представљене на Харперовом Базару и купио их је амерички произвођач ради копирања.[13] Након тога, Квантова је одлучила да дизајнира и направи више одеће коју је складиштила.[13] У почетку је радила сама, ускоро је запослила шачицу руковаоца шиваћим машинама; до 1966. радила је са укупно 18 произвођача.

Неко време, крајем 1950-их и почетком 1960-их, Квантова је била једна од само два врхунска дизајнера из Лондона који су стално нудили младеначку одећу за младе.[14][15] Друга је била Кики Бирн, која је отворила свој бутик на Краљевом путу у директној конкуренцији са Квантовом.[16]

Квант и мини сукња

уреди
 
Мини хаљина Мари Квант, крај 1960-их

Мини сукња, описана као једна од дефинишућих модних елемената шездесетих година прошлог века,[17] један је од одевних предмета који се најчешће повезују са Квантовом. Иако је често наводе као проналазача стила, ову тврдњу оспоравају други. Марит Ален, савремена модна новинарка и уредница утицајних страница "Young Ideas" за британски Вог, чврсто је изјављивала да је други британски модни дизајнер, Џон Бејтс, а не Квантова или Андре Куреж, оригинални креатор мини сукње.[18] Други приписују Курежу изум овог стила.[19] Међутим, сукње су постајале све краће од 1950-их - развој који је Квант сматрала практичним и ослобађајућим, омогућавајући женама могућност да трче за аутобусом.[20]

Квантова је касније говорила: „Девојке на Краљевом путу изумеле су мини. Правила сам лагану, младалачку, једноставну одећу, у којој сте се могли кретати, у којој сте могли да трчите и скачете, и правили смо их у дужини коју купац жели. Шила сам их врло кратко и купци би рекли: 'Краће, краће'."[10] Мини сукњи је дала име, по свом омиљеном аутомобилу Мини,[21] и рекла је за њене власнице: „оне су необично женствене, али њихова женственост лежи у њиховом ставу, а не у њиховом изгледу...Уживају када их примећују, али паметно. Оне су живахне - позитивне - самопоуздане."[22]

Поред мини сукње Квантовој се често приписује изум обојених и шарених хеланки које служе да прате одећу, иако се њихово стварање такође приписује шпанском креатору Кристобалу Баленсијага, који је понудио харлекин - хеланке 1962,[19][23] или Џону Бејтсу.[24]

Каснија каријера

уреди

Крајем 1960-их, Мери Квант је понудила кратке панталоне које су биле претеча врућих панталона и постале британска модна икона.[25][26] Током 1970-их и 1980-их концентрисала се на производе за домаћинство и шминку, а не само на своје линије одеће, укључујући и јорган, за који тврди да га је измислила.[12]

 
Модна ревија Мери Квант, Утрехт, март 1969

Године 1988, Квантова је дизајнирала унутрашњост аутомобила Мини (1000) Designer-а (првобитно назван Мини Квант). Имао је црно-бела пругаста седишта са црвеним украсима. Сигурносни појасеви су били црвени, а седишта за вожњу и сувозача имала су њен потпис у горњем левом квадранту. Управљач је имао њен потпис, а на хауби мотора је било написано "Мери Квант". Кућишта предњих светала, лукови точкова, ручке врата и одбојници били су „нимбус сиве“ боје, уместо уобичајених хромираних или црних. Две хиљаде је пуштено у Великој Британији 15. јуна 1988, а један број је такође пуштен на страна тржишта; међутим, тешко је доћи до тачних бројки. Специјално издање Мини стигло је у две боје каросерије, црној и дијамантско белој.

2000. године дала је оставку на место директора Мери Квант Лтд, своје козметичке компаније, након што је Јапан откупио.[27] У Јапану постоји више од 200 продавница Мери Квант Колор.[27]

Признања

уреди

Године 1963. Мери Квант је била први добитник награде за хаљину године. Године 1966. именована је за официра Реда Британског царства (ОБЕ) због изузетног доприноса модној индустрији. Стигла је у Бакингамску палату како би примила награду у мини хаљини од крем вуне.[28] 1990. освојила је награду Hall of Fame Британског савета за моду. Именована је за команданта Реда Британског царства (ДБЕ) у Новогодишњим почастима 2015. за заслуге за британску моду. [29]

Квантова је 2006. године добила почасни докторат са Универзитета Хериот-Ват[30] Године 2012. била је међу британским културним иконама које је одабрао уметник Сир Питер Блејк да се појаве у новој верзији његовог најпознатијег уметничког дела - Омот албума Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band Битлса- за прославу британских културних личности његовог живота.[31]

Квантова је пуноправни члан Друштва овлашћених дизајнера, и добитник Минерва медаље, највишег признања друштва.[32]

Књиге о Мери Квант

уреди
  • 1966: Quant by Quant — her first autobiography
  • 1984: Colour by Quant
  • 1986: Quant on Make-up
  • 1999: Classic Make-up and Beauty Book
  • 2011: Mary Quant: Autobiography — her second autobiography[33]

У популарној култури

уреди
  • У песми Донована из 1966. "Sunny South Kensington", Квантова и Жан-Пол Белмондова употреба/злоупотреба дрога овековечена је у тексту "Жан-Пол Белмондо и Мери Квант су интоксиковани, у најмању руку".[34][35]
  • Француски музичар Лорен Вулзи посветио је песму Квантовој на свом албуму Avril из 2001.
  • Квантова се помиње у музичкој нумери „This Is What We Want“ у сценском мјузиклу 2014. Made in Dagenham, заснованом на истоименом филму из 2010. године.[36]

Лични живот

уреди

Свог будућег мужа и пословног партнера, Александра Планкет Грина, упознала је 1953. године.[12] Били су у браку од 1957. до његове смрти 1990. године и добили су сина Орланда (рођен 1970.).

Види још

уреди
  • Daisy, лутка коју је дизајнирала Квантова

Напомене

уреди

 

Референце

уреди
  1. ^ а б General Register Office. „Entry Information: Births Mar 1930 Quant Barbara M”. FreeBMD. ONS. Приступљено 20. 2. 2020. 
  2. ^ а б Ho, Karen (3. 7. 2012). „The Brit List: Five Great British Fashion Designers”. BBC America website. BBC. Приступљено 16. 10. 2012. 
  3. ^ „New Year Honours: Designer Mary Quant among Welsh recipients”. BBC News. 30. 12. 2014. Приступљено 9. 1. 2015. 
  4. ^ Do Je-Hae (10. 10. 2012). „Mary Quant, British Fashion Icon”. The Korea Times. Приступљено 16. 10. 2012. 
  5. ^ McKinnell, Joyce (1964). Beauty. Harper Collins. стр. 93. ISBN 9780007295586. 
  6. ^ „1966 trouser suit by Mary Quant.”. Victoria and Albert Museum. Приступљено 12. 7. 2012. 
  7. ^ Barbara Burman accessed 12 July 2012 "Carter, Ernestine Marie (1906–1983)" profile, Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, 2004, oxforddnb.com. Retrieved 31 December 2014.
  8. ^ Connikie, Yvonne (2006). Fashion of a Decade. Infobase Publishing. стр. 17. ISBN 9781438118925. 
  9. ^ General Register Office of England and Wales, Births, March quarter 1930, Woolwich, Vol 1d, p. 1570.
  10. ^ а б в Polan, Brenda; Tredre, Roger (2009). The Great Fashion Designer . New York: Berg. стр. 103–04. ISBN 978-1-84788-228-8. 
  11. ^ „Mary Quant”. Victoria and Albert Museum website. Victoria and Albert Museum. 2011. Архивирано из оригинала 14. 9. 2009. г. Приступљено 24. 2. 2011. 
  12. ^ а б в Armstrong, Lisa (17. 2. 2012). „Mary Quant: 'You have to work at staying slim – but it's worth it'”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 06. 12. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2013. 
  13. ^ а б DelaHaye, Amy (2010). Steele, Valerie, ур. The Berg Companion to Fashion. Oxford: Berg. стр. 586—588. ISBN 978-1847885630. 
  14. ^ Denza, Vanessa. „Interview with Vanessa Denza MBE”. Victoria and Albert Museum. Приступљено 2. 6. 2014. 
  15. ^ Waddell, Gavin (2004). How fashion works: couture, ready-to-wear, and mass production (Online-Ausg. изд.). Oxford, UK: Blackwell Science. стр. 130. ISBN 9781118814994. 
  16. ^ O'Byrne, Robert (2009). Style city: how London became a fashion capital. London: Frances Lincoln. стр. 14. ISBN 9780711228955. 
  17. ^ Horton, Ros; Simmons, Sally (2007). Women Who Changed the World. стр. 170. ISBN 9781847240262. 
  18. ^ „Garments worn by Marit Allen”. Victoria and Albert Museum. Приступљено 12. 7. 2012. 
  19. ^ а б Cartner-Morley, Jess (2. 12. 2000). „Chelsea girl who instigated a new era”. The Guardian. Приступљено 12. 7. 2012. 
  20. ^ Miles, Barry (2009). The British Invasion: The Music, the Times, the Era. Sterling Publishing Company, Inc. стр. 194. ISBN 9781402769764. 
  21. ^ Miles, Barry (2009). The British Invasion: The Music, the Times, the Era. Sterling Publishing Company, Inc. стр. 203. ISBN 9781402769764. 
  22. ^ Seebohm, Caroline (19. 7. 1971). „English Girls in New York: They Don't Go Home Again”. New York. стр. 34. Приступљено 6. 1. 2015. 
  23. ^ Carter, Ernestine (1977). The changing world of fashion: 1900 to the present. London: Weidenfeld and Nicolson. стр. 213. ISBN 9780297773498. 
  24. ^ Lester, Richard, John Bates: Fashion Designer, London, 2008.
  25. ^ „Mary Quant profile”. BBC website. BBC. новембар 2008. Приступљено 9. 1. 2011. „Quant was responsible for hot pants, the Lolita look, the slip dress, PVC raincoats, smoky eyes and sleek bob haircuts, but it was make-up that eventually made her company the most money.” 
  26. ^ Milford-Cottam, Daniel (2020). Fashion in the 1960s. Shire Publications. стр. 16—17. ISBN 9781784424084. „Some of the shortest [miniskirts] were provided by Bates and Quant, who tempered the briefness by offering matching tights or shorts to wear underneath. These shorts, effectively modesty knickers [...] foreshadowed the hotpants of the early 1970s.” 
  27. ^ а б Gillan, Audrey (2. 12. 2000). „Mary Quant quits fashion empire”. The Guardian. Приступљено 12. 7. 2012. 
  28. ^ „O.B.E. Dress by Mary Quant”. Victoria and Albert Museum. Приступљено 12. 7. 2012. 
  29. ^ 2015 New Year Honours List Архивирано 2 јануар 2015 на сајту Wayback Machine, Government of the United Kingdom. Retrieved 31 December 2014.
  30. ^ „Annual Review 2006 : People, Honours and Awards”. www1.hw.ac.uk. Архивирано из оригинала 13. 4. 2016. г. Приступљено 30. 3. 2016. 
  31. ^ „New faces on Sgt Pepper album cover for artist Peter Blake's 80th birthday”. The Guardian. 2016. 
  32. ^ „These were the days that shook the world”. The Guardian. 5. 10. 2016. 
  33. ^ Quant, Mary (2012). Mary Quant: Autobiography. London: Headline. ISBN 978-0-7553-6017-8. 
  34. ^ "Sunny South Kensington", The Little Black Songbook Of Donovan, Wise Publications, 2013, ISBN 978-1-78305-101-4, p. 136.
  35. ^ EPIC 5-10098, "Mellow Yellow"/"Sunny South Kensington" 45 rpm single, 1966.
  36. ^ „Sophie Isaacs & The "Made in Dagenham" Female Cast – This Is What We Want Lyrics”. Приступљено 16. 11. 2019. 

 

Додатна литература

уреди

Спољашње везе

уреди

Mary Quant at the Victoria and Albert Museum, London Accessed 3 June 2010.

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Мери_Квант&oldid=28700033”