Мареново
Мареново је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2022. било је 279 становника (према попису из 2002. било је 453 становника).
Мареново | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Општина | Варварин |
Основан | 1835. |
Становништво | |
— 2011. | 453 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 41′ 28″ С; 21° 14′ 15″ И / 43.691166° С; 21.2375° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 235 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 37257 |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
Географија
уредиМареново се налази у централној Србији, у регији Темнић, на 20км магистралног пута Крушевац - Крагујевац.
Историја
уредиОво село је настало после Другог српског устанка, јер га не помињу ни Вук, ни Вујић, ни Срезњевски, нити га има у Усписнику села од 1818. године. Вероватно да је до тада ово село било у саставу Залоговца, као заселак. Већи део земље, где је данас село, и скоро цео сеоски атар била је алија (пуста земља) Кнеза Милоша, где је он жирио свиње. На многе молбе Мареноваца и Залоговаца, он је допустио Шокорцу из Пољне у Левчу, да се то имање распрода по цванцик (4 гроша) ланац а целу им је планину изнад села поклонио (негде око 1835. године).
Име села
уредиО имену села постоје два тумачења. По једном село је добило име по неком Марјану, који се овде први доселио те се у прво време село звало Марјаново, а по другом, да је село добило име по неком Марину, настојнику имања Кнеза Милоша, те се у почетку звало Мариново.
Порекло становништва
уредиСтановништво се углавном доселило из старе Србије и из крушевачког краја и околних места. По попису из 1948. године било је 606 становника, а по попису из 2001. године 535 становника, што је чинило 2,2% укупног становништва општине. Активно становништво учествује са 71,0% у укупном становништву, а пољопривредно чини 69,0% укупног становништва.
У Горњој Мали:
–Иличићи су досељеници из крушевачког округа, славе Митровдан.
–Милетићи су из Старе Србије, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
У Милатовићкој Мали су:
–Милатовићи су се доселили из Милатовца у округу крагујевачком, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Ђорићи су из Залоговца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
–Стевановићи су из Залоговца, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан. Са Милетићима нису никакав род, што би се на први поглед могло закључити.
–Пајчевићи су из Старе Србије, славе Никољдан.
У Доњој Мали су:
–Анђелковићи су се доселили из Тољевца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Радивојевићи су из Велике Дренове, славе Стевањдан, зимски и летњи.
–Глетановићи су из Злегиња у жупском крају, где им је предак убио Турчина па пребегао, славе Јовањдан и Лучиндан.[1]
Сеоске куће су местимично доста разређене и то све јаче што се даље иде од реке уз поток, између неких је растојање 20-30 метара, а између неких и 200-300 метара. Покрај села, левом страном потока, пролази магистрални пут Крушевац - Јасика - Залоговац - Крчин - Рековац - Крагујевац.
Становништво се бави ратарством, воћарством и виноградарством.
Демографија
уредиУ Маренову живи 453 становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (43,2 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 116 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 3 | ||
80+ | 11 | 10 | ||
75—79 | 17 | 19 | ||
70—74 | 12 | 19 | ||
65—69 | 14 | 11 | ||
60—64 | 7 | 13 | ||
55—59 | 12 | 13 | ||
50—54 | 17 | 15 | ||
45—49 | 22 | 20 | ||
40—44 | 13 | 7 | ||
35—39 | 13 | 4 | ||
30—34 | 15 | 15 | ||
25—29 | 21 | 19 | ||
20—24 | 11 | 14 | ||
15—19 | 4 | 5 | ||
10—14 | 14 | 12 | ||
5—9 | 10 | 9 | ||
0—4 | 15 | 14 | ||
Просек : | 43,2 | 45,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 192 | 30 | 138 | 21 | 2 | 1 |
Женски | 187 | 9 | 141 | 34 | 2 | 1 |
УКУПНО | 379 | 39 | 279 | 55 | 4 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 128 | 107 | 0 | 0 | 4 |
Женски | 78 | 73 | 0 | 0 | 2 |
УКУПНО | 206 | 180 | 0 | 0 | 6 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 8 | 0 | 4 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 9 | 0 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 4 |
Спорт
уредиУ Маренову постоји истоимени фудбалски клуб, ФК Мареново који је основан 2015. године и који се тренутно такмичи у Општинској лиги Варварин. ФК Мареново је прву званичну утакмицу одиграо 12.09.2015. године на свом терену у Маренову са екипом ФК Костреж из Ћићевца. Сезону 2015/16 овај клуб је завршио као трећепласирани клуб у Општинској лиги Варварин, док је у сезони 2016/17 освојио друго место.
Референце
уреди- ^ Мијатовић, Станоје (1905). Темнић. Београд: Српска краљевска академија.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.