Википедија

Ћићевац

градско насеље и седиште испоимене општине, Расински округ

Ћићевац је градско насеље и седиште истоимене општине која се налази у Расинском округу. Према попису из 2022. има 3902 становника (према попису из 2011. било је 4667 становника).[1]

Ћићевац
Ћићевац
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаЋићевац
Становништво
 — 2022.3902
Географске карактеристике
Координате43° 43′ 08″ С; 21° 26′ 27″ И / 43.718833° С; 21.440833° И / 43.718833; 21.440833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина215 m
Ћићевац на карти Србије
Ћићевац
Ћићевац
Ћићевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37210
Позивни број037
Регистарска ознакаKŠ

Историја

уреди

Ћићевац се сматра веома старим насељем, а име је добио по староседеоцима племена Ћићена, који су насељавали ову средину бавећи се сточарством. Предање каже да се ово место најпре звало Ћићенац. А да је касније добило име Ћићевац, по угледу суседни Крушевац. Доласком Словена у Поморавље Ћићени су били потиснути и са својим стадима селили су се из места у место. Распрсли су се на више страна широм Балкана, а једна група је отишла најдаље под планину Учку, на полуострво Истру, где се цео тамошњи крај прозва Ћићарија. По Ћићенима Ћићевцу остао је данашњи назив.[2]

Ћићевац је скоро у целини досељеничко насеље. Само се за део становника чије су куће лоциране на околном побрђу сматра да су староседеоци. Први досељеници са Косова су Петковићи који су дошли 1710. године а остали су долазили много касније од друге половине 18. века па све до данашњих дана.

После пада Крушевца у турске руке 1455. године и подручје Ћићевца је доживело исту судбину. Ћићевац је први пут ослобођен у Првом српском устанку јануара 1806. године када су његови становници масовно приступали Карађорђевој војсци. Устанком у овом крају је руководио кнез Томић Милић, пореклом из Ражња. Он је после пропасти Карађорђеве државе убијен на брду Мечка код Ражња 1813. године. Поморавски крај од Сталаћа до Параћина је остао у Нишком пашалуку под турском влашћу тако да није био директно захваћен Другим српским устанком, међутим велики број појединаца је ипак учествовао у борбама.[3]

Хатишерифом из 1833. године ћићевачки крај је ушао у састав Милошеве Србије и тиме коначно ослобођен од Турака.

Велике борбе у овом крају су вођене 1876. године у Српско-турском рату. После повлачења српске војске, Турци су спалили село Трубарево, чије се становништво повукло у збег по Мојсињским планинама.

У Балканским и Првом светском рату велики број младића са овог подручја је изгубио живот о чему говоре спомен обележја у готово свим местима.

Указом Краља од 16. новембра 1922. године насеље је добило статус варошице.

После брзог слома Југославије у Априлском рату 1941. војници су се журно враћали кућама, али је велики број њих заробљен и одведен у логоре или принудни рад у Немачкој. У лето 1941. у Ћићевцу је формирана четничка чета Косте Пећанца која је ту остала до 1942. године. Следеће године у Ћићевац су дошли четници Драгољуба Михаиловића и ту успоставили јаку локалну власт. Партизански одреди су у овом крају углавном изводили диверзантске акције најпре на мосту код Браљине, а затим и на пружном мосту на Јовановачкој реци. Победа партизана над четницима 1944. на Буковику је умањила углед четничког покрета, па много бораца из њихових редова прелази у партизанске јединице.[4]

После Другог светског рата, Ћићевац је припао Ражањском срезу. Последња административна подела је извршена јула 1957. доношењем новог закона по коме Ћићевац постаје седиште општине која поред Ћићевца обухвата и следећа насељена места: Плочник, Појате, Лучина, Сталаћ, Град Сталаћ, Мрзеница, Браљина, Трубарево и Мојсиње.

Општина Ћићевац данас припада Расинском округу са седиштем у Крушевцу заједно са општинама Брус, Александровац, Трстеник и Варварин.

Овде се налазе Железничка станица Ћићевац и Аматерско позориште Ћићевац. Овде се налази више записа међу којима су: Запис дуд Виолете Петровић (Ћићевац - град), Запис Топаловића храст (Ћићевац), Запис храст на гробљу - северни (Ћићевац), Запис храст на гробљу - јужни (Ћићевац), Запис Радошевачки дуд (Ћићевац - град), Запис Радошевачки јасен (Ћићевац - град).

Демографија

уреди

У насељу Ћићевац живи 4116 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,1 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 1608 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.410
1953. 4.598
1961. 4.952
1971. 5.143
1981. 5.520
1991. 5.398 5.316
2002. 5.094 5.320
2011. 4.667
2022. 3.902
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 4.943 97,03%
Роми
  
 88 1,72%
Југословени
  
 10 0,19%
Црногорци
  
 8 0,15%
Македонци
  
 7 0,13%
Хрвати
  
 6 0,11%
Румуни
  
 6 0,11%
Бугари
  
 3 0,05%
Словенци
  
 1 0,01%
Словаци
  
 1 0,01%
Руси
  
 1 0,01%
Муслимани
  
 1 0,01%
Мађари
  
 1 0,01%
Бошњаци
  
 1 0,01%
непознато
  
 10 0,19%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 10
  
  
 15
80+ 56
  
  
 94
75—79 67
  
  
 128
70—74 111
  
  
 148
65—69 162
  
  
 195
60—64 138
  
  
 160
55—59 118
  
  
 124
50—54 187
  
  
 205
45—49 238
  
  
 204
40—44 195
  
  
 186
35—39 161
  
  
 140
30—34 151
  
  
 161
25—29 145
  
  
 157
20—24 156
  
  
 155
15—19 168
  
  
 174
10—14 138
  
  
 142
5—9 153
  
  
 134
0—4 106
  
  
 112
Просек : 40,1 42,6
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.002 1.121 1.269 1.427 1.597 1.559 1.608
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 271 391 285 341 160 118 31 4 6 1 3,17
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.063 591 1.294 106 67 5
Женски 2.246 414 1.292 425 108 7
УКУПНО 4.309 1.005 2.586 531 175 12
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.049 82 1 38 397
Женски 691 32 0 5 244
УКУПНО 1.740 114 1 43 641
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9 43 145 37 68
Женски 1 7 122 25 15
УКУПНО 10 50 267 62 83
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 5 8 73 18 19
Женски 11 12 40 57 77
УКУПНО 16 20 113 75 96
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 26 0 0 80
Женски 14 1 0 28
УКУПНО 40 1 0 108

Галерија

уреди
  •  
    Трг у Ћићевцу, зграда Народне библиотеке

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Ćićevac”. cicevac-razanj.com. Приступљено 20. 1. 2022. 
  3. ^ „Ćićevac”. Srbija superodmor. Архивирано из оригинала 02. 02. 2019. г. Приступљено 1. 2. 2019. 
  4. ^ „Istorija Ćićevca”. agromedia.rs. Приступљено 20. 1. 2022. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди
 
Ћићевац на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ћићевац&oldid=28394894”