Манфред Сицилијански
Манфред (1232 – 26. фебруар 1266) је био краљ Сицилије од 1258. године до своје смрти.
Манфред Сицилијански | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1232. |
Место рођења | Веноса, Краљевина Сицилија |
Датум смрти | 26. фебруар 1266.33/34 год.) ( |
Место смрти | Беневент, Краљевина Сицилија |
Породица | |
Супружник | Беатриче Савојска и Јелена Анђелина Дука |
Потомство | Констанца Сицилијанска |
Родитељи | Фридрих II Бјанка Ланцио |
Династија | Хоенштауфен |
краљ Сицилије | |
Период | 1258-1266 |
Претходник | Конрадин |
Наследник | Карло Анжујски |
Биографија
уредиРођен је 1232. године у Веноси као син светоримског цара Фридриха II и Бјанке Ланцио[1]. Као полубрат немачког краља Конрада IV, од 1250. до 1252. године је био намесник у јужној Италији. Носио је титулу кнеза Тарента[2]. После Конрадове смрти је управљао Сицилијом у име његовог малолетног сина Конрадина[3]. Једно време се издавао за папиног викара (заменика). Искористио је борбу Гвелфа и Гибелина ради постизања независности. То је удружило папу и швапског војводу Конрадина против њега, али је Манфред тукао њихове снаге 2. децембра 1254. године код Фође. Године 1258. се у Палерму крунисао за краља. Искористивши експанзионистичке тежње Француске, папа је са снагама провансалског грофа Карла Анжујског поразио Манфреда код Беневента (26. фебруар 1266)[4]. У бици је погинуо и сам Манфред. Карло Анжујски постао је следећи владар Сицилије. Тиме је окончана владавина династије Хоенштауфен Сицилијом. Песник Данте Алигијери је, у свом делу "Божанствена комедија" ставио Манфреда изван капија Чистилишта.
Породично стабло
уреди2. Фридрих II, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
1. Манфред Сицилијански | ||||||||||||||||
3. Бјанка Ланцио | ||||||||||||||||
Галерија
уреди-
Крунисање Манфреда Сицилијанског 1258. године
-
Манфред Сицилијански
-
Печат Манфреда Сицилијанског
-
Манфред у De arte venandi cum avibus
-
Новчић из периода владавине Манфреда Сицилијанског
-
Манфред убија свог оца (легенда)
-
Битка код Беневента 1266. године
Референце
уреди- ^ Barber 2004, стр. 233
- ^ Runciman 1958, стр. 27.
- ^ J.N.D. Kelly; M.J. Walsh (1986). „Alexander IV”. A Dictionary of Popes. Oxford University Press. стр. 195.
- ^ Runciman 1958, стр. 92, 94.
Литература
уреди- J.N.D. Kelly; M.J. Walsh (1986). „Alexander IV”. A Dictionary of Popes. Oxford University Press. стр. 195.
- Barber, Malcolm (2004). The Two Cities: Medieval Europe 1050–1320 (2nd изд.). Routledge. стр. 233.
- Runciman, Steven (1958). The Sicilian Vespers. Cambridge University Press.
- Војна енциклопедија, том 5 (273)