Мануел Белграно
Мануел Белграно (шп. Manuel Belgrano; 3. јун 1770 — 20. јун 1820), је био аргентински војсковођа, генерал, дипломата и један од вођа борбе за независност.[1] Био је сарадник Сан Мартина. Дипломирао је на Универзитету у Саламанки. Основао је неколико економских часописа. Учесник је одбране Ла Плате од британске инвазије 1806. године.[2] Један је од вођа Патриотског удружења од 1810. године и учесник Мајске револуције исте године.[3] Као командант армије од 1812. извојевао је неколико одлучујућих победа над шпанском војском током 1812. и 1813. године. Имао је важну улогу приликом проглашења независности Уједињених провинција Рио де ла Плате на конгресу у Тукуману 1816. године.[4] Творац је аргентинског система образовања.
| Мануел Белграно | |
|---|---|
 Мануел Белграно | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. јун 1770. |
| Место рођења | Буенос Ајрес, Вицекраљевство Перу |
| Датум смрти | 20. јун 1820. (50 год.) |
| Место смрти | Буенос Ајрес, Уједињене провинције Рио де ла Плате |
| Образовање | Универзитет у Ваљадолиду, Универзитет у Саламанци |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Manuel Belgrano (1770-1820) - Find a Grave...”. www.findagrave.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-18.
- ^ „Manuel Belgrano | Argentine Patriot, Revolutionary & Statesman | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-18.
- ^ „Belgrano, Manuel (1770–1820) | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2024-01-18.
- ^ Огледи из историје Аргентине / Ермолаев В.И .. -М.:Соцекгиз, 1961. - стр. 121-122. - 588 стр. -5000 примерака
