Манастир Рударе

Манастир Рударе
Манастир Рударе
	Манастир Рударе
Опште информације
Место	Рударе
Општина	Лесковац
Држава	Србија
Координате	42° 57′ 22″ N 21° 57′ 52″ E / 42.95611° С; 21.96444° И
	Манастир Рударе Манастир Рударе на карти Србије
Врста споменика	Споменик културе од великог значаја
Време настанка	13. век
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	www.ni.rs

Манастир Рударе се налази у истоименом селу Рударе, недалеко од Лесковца. Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Историја

Икона Параскеве Римске Рударске која се чува у храму

Црква манастира, посвећена преподобномученици Параскеви - Светој Петки, смештена је на огранку планине Кукавице, на Рударској коси која се испред самог града утапа у широку Лесковачку котлину. Подигнута је на темељима ранохришћанске базилике из 5. века, када је подизан и чувени Царичин град – Јустинијана Прима.^[1] Ова базилика вероватно је порушена најездама Словена у 6. и 7. веку, а прву обнову је доживела за време Немањића. У средњем веку се овде налазио манастир, који је био духовни центар Лесковца и околине за време Турака. Храм је делимично страдао 1814. године, али је убрзо обновљен, када су постављене данашње камене плоче на поду. Феликс Каниц, путописац и историчар који је у 19. веку обилазио ове крајеве, записао је да је овај храм „белих зидова, некадашњи манастир, омиљено место окупљања и омиљено излетиште Лесковчана.”^[2] Такође је навео да је у то време црква била средиште парохије којој су припадала 14 околна села и која има два свештеника.^[2]

Архитектура и унутрашњост

Звонара

Данашњи изглед цркве је последица велике обнове из 1799. године, о којој сведочи натпис уклесан над улазом. Једнобродне је основе, са припратом на западној, полукружном апсидом на источној страни и полуобличастим сводом. Мирних и малтерисаних фасада, црква је зидни украс у ентеријеру добила на размеђу 18. и 19. века. Испитивачким радовима установљено је да испод ових зидних слика у олтару постоје остаци старијег фреско-слоја који потиче из немањићког периода, али је трајно уништен и није га могуће видети. Након Првог светског рата, намазан је слој малтера преко фреско-слоја у намери да се исти заштити, али је посао нестручно одрађен, тако да су неке фреске оштећене.^[3]

Црква је посвећена светој преподобној мученици Параскеви Римљанки - Светој Петки, хришћанској светитељки која је страдала на простору данашње Италије, у другом веку. Њен култ се веома поштује у лесковачком крају. Живопис саме цркве је данас у великој мери оштећен, углавном због влаге. Дотрајали иконостас реновиран је током 20. века и оштећене иконе су замењене новим. Иконе је насликао познати иконописац тога времена Ђорђе Зографски. Неке представе на зидовима и фрескама цркве веома су ретке, а међу њима су, на пример, фреска архангела Рафаила и оснивача египатског пустињског монаштва Пахомија.^[4]

Конак

Конак манастира подигнут је око 1815. године од ломљеног камена у приземљу и у бондручној конструкцији спрата, импозантних димензија, складним компоновањем елемената представља репрезентативно дело балканског стила градње и један је од најлепших у овом делу Србије.^[5] Основа конака је у облику слова „Т”, приземље се састоји из хола и дрвених степеница које воде на спрат. На спрату се такође налази велики хол и из њега се излази на доксат који је смештен тачно изнад улаза у конак. Доксат је од нивоа спрата уздигнут два спрата и чини екстеријер конака нарочито интересантним. Сачуван је и велики димњак, као и дрвени капци на спрату, који су састављени из два дела, од којих се један спушта, а други води навише.^[6]

Све до 1894. године овим конаком су се служили Лесковчани, нарочито они из јужног дела града, јер су своје мртве сахрањивали поред цркве, о чему сведоче бројни надгробни споменици у порти цркве.^[6] Премда је конзервиран и рестауриран 1951, данас, пре свега због старости, али и пожара који га је задесио, као и због немарности, зграда конака је руинирана, у врло је лошем стању и захтева санацију и поновну реконструкцију како би био очуван од пропадања. Извршена су скромна, углавном сондажна истраживања живописа.^[4]