Макробије
Амбросије Теодосије Макробије (5. век) је староримски писац, филолог, неоплатонистички филозоф[1].
| Макробије | |
|---|---|
 Макробије уручује свитак своме сину Евстахију | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 370. |
| Место рођења | Северна Африка, |
| Датум смрти | не раније од 430. |
| Место смрти | Древни Рим, |
| Филозофски рад | |
| Школа филозофије | Неоплатонизам |
| Интересовања | Филозоф |
Биографија
уредиО животу Макробија сачувано је врло мало поузданих података. Био јепореклом из Северне Африке (племе мацробии, „дуговечни“) или из Грчке. Постоје подаци да је човек по имену Макробије служио као префект у Шпанији и проконзул у Африци. На основу чињенице да су у то време тако високи положаји били доступни само хришћанима, може се извести закључак о Макробијевој религији, иако у његовим списима нема специфично хришћанских обележја.
Стваралаштво
уредиЗначај Макробија у историји књижевности заснива се на два дела: „Сатурналије” (лат. Сатурналиорум) и „Коментари Сципионовог сна” (лат. Ин Сомниум Сципионис). У првом есеју, упућеном Макробијевом сину Евстахију, аутор прво говори о настанку Сатурналије, затим прелази на процену заслуга Вергилија и других античких писаца, као и на расправе о разним темама и смешним анегдотама из животе великих људи из прошлости. У овој „Сатурналији“ суседне су књиге касноантичких аутора као што су Авл Гелије или Атенеј[2]. Макробијево дело је посебно вредно јер садржи огроман број цитата и фрагмената из изгубљених дела античке књижевности.
„Сан о Сципиону” (лат. Сомниум Сципионис) је шеста и последња књига Цицеронове расправе „О држави” (лат. Де ре публица). Описује путовање у сну римског заповедника Сципиона Афричког преко пространства свемира, у коме он посећује друге светове и види будућност. Макробије тумачи Сципионов сан у духу неоплатонске филозофије и, у вези са њим, говори о хармонији космоса, Светској души, магијском значењу бројева, пророчанствима, тумачењу снова итд. Изјаве о Макробијевој музици ( Књига 2, гл.1-4) компилативни; њен циљ је прилагођавање грчке науке на латинском тлу. Макробије приповеда причу о Питагорином открићу нумеричких закона музике, излаже питагорејску доктрину о 5 консонанција (кварта, квинта, октава, октава са квинтом, двострука октава), о недељивости целог тона на 2 једнака дела (он мали полутон назива лима, приписујући га откриће Платону), упоређује структуру Душе света са музичким интервалима, асимилира друге информације тривијалне за античку науку[3].
„Коментари о Сципионовом сну“ уживали су огромну популарност у средњем веку и још увек су занимљиви као презентација погледа неоплатонизма на теме које су биле изван разматрања других филозофа овог покрета.
Макробијев трактат о граматици под насловом „О разликама и сличностима грчких и латинских глагола“ опстао је само у скраћеној парафрази, која се традиционално, али не сасвим поуздано, приписује Јовану Скоту.
Сећање
уредиГодине 1935. Међународна астрономска унија доделила је име Макробијус кратеру на видљивој страни Месеца[4]. Залив Макробија на Антарктичком полуострву такође је назван у његову част.
Извори
уреди- ^ Cameron, Alan (1966). „The Date and Identity of Macrobius”. Journal of Roman Studies (на језику: енглески). 56 (1-2): 25—38. ISSN 0075-4358. doi:10.2307/300131.
- ^ „Seven Books of the Saturnalia.”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Приступљено 2024-01-19.
- ^ Mathiesen, Thomas J. (2001), Macrobius Ambrosius Theodosius, Oxford University Press, Приступљено 2024-01-19
- ^ Masursky, Harold; Aksnes, Kaare; Hunt, G.E.; Marov, M.Y.; Millman, P.M.; Morrison, David; Owen, T.C.; Shevchenko, V.V.; Smith, B.A. (1986). „Annual gazetteer of planetary nomenclature, Intenationl astronomical union, working group for planetary system nomenclature”. Open-File Report. ISSN 2331-1258. doi:10.3133/ofr84692.