Makrobije
Ambrosije Teodosije Makrobije (5. vek) je starorimski pisac, filolog, neoplatonistički filozof[1].
| Makrobije | |
|---|---|
 Makrobije uručuje svitak svome sinu Evstahiju | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | oko 370. |
| Mesto rođenja | Severna Afrika, |
| Datum smrti | ne ranije od 430. |
| Mesto smrti | Drevni Rim, |
| Filozofski rad | |
| Škola filozofije | Neoplatonizam |
| Interesovanja | Filozof |
Biografija
urediO životu Makrobija sačuvano je vrlo malo pouzdanih podataka. Bio jeporeklom iz Severne Afrike (pleme macrobii, „dugovečni“) ili iz Grčke. Postoje podaci da je čovek po imenu Makrobije služio kao prefekt u Španiji i prokonzul u Africi. Na osnovu činjenice da su u to vreme tako visoki položaji bili dostupni samo hrišćanima, može se izvesti zaključak o Makrobijevoj religiji, iako u njegovim spisima nema specifično hrišćanskih obeležja.
Stvaralaštvo
urediZnačaj Makrobija u istoriji književnosti zasniva se na dva dela: „Saturnalije” (lat. Saturnaliorum) i „Komentari Scipionovog sna” (lat. In Somnium Scipionis). U prvom eseju, upućenom Makrobijevom sinu Evstahiju, autor prvo govori o nastanku Saturnalije, zatim prelazi na procenu zasluga Vergilija i drugih antičkih pisaca, kao i na rasprave o raznim temama i smešnim anegdotama iz živote velikih ljudi iz prošlosti. U ovoj „Saturnaliji“ susedne su knjige kasnoantičkih autora kao što su Avl Gelije ili Atenej[2]. Makrobijevo delo je posebno vredno jer sadrži ogroman broj citata i fragmenata iz izgubljenih dela antičke književnosti.
„San o Scipionu” (lat. Somnium Scipionis) je šesta i poslednja knjiga Ciceronove rasprave „O državi” (lat. De re publica). Opisuje putovanje u snu rimskog zapovednika Scipiona Afričkog preko prostranstva svemira, u kome on posećuje druge svetove i vidi budućnost. Makrobije tumači Scipionov san u duhu neoplatonske filozofije i, u vezi sa njim, govori o harmoniji kosmosa, Svetskoj duši, magijskom značenju brojeva, proročanstvima, tumačenju snova itd. Izjave o Makrobijevoj muzici ( Knjiga 2, gl.1-4) kompilativni; njen cilj je prilagođavanje grčke nauke na latinskom tlu. Makrobije pripoveda priču o Pitagorinom otkriću numeričkih zakona muzike, izlaže pitagorejsku doktrinu o 5 konsonancija (kvarta, kvinta, oktava, oktava sa kvintom, dvostruka oktava), o nedeljivosti celog tona na 2 jednaka dela (on mali poluton naziva lima, pripisujući ga otkriće Platonu), upoređuje strukturu Duše sveta sa muzičkim intervalima, asimilira druge informacije trivijalne za antičku nauku[3].
„Komentari o Scipionovom snu“ uživali su ogromnu popularnost u srednjem veku i još uvek su zanimljivi kao prezentacija pogleda neoplatonizma na teme koje su bile izvan razmatranja drugih filozofa ovog pokreta.
Makrobijev traktat o gramatici pod naslovom „O razlikama i sličnostima grčkih i latinskih glagola“ opstao je samo u skraćenoj parafrazi, koja se tradicionalno, ali ne sasvim pouzdano, pripisuje Jovanu Skotu.
Sećanje
urediGodine 1935. Međunarodna astronomska unija dodelila je ime Makrobijus krateru na vidljivoj strani Meseca[4]. Zaliv Makrobija na Antarktičkom poluostrvu takođe je nazvan u njegovu čast.
Izvori
uredi- ^ Cameron, Alan (1966). „The Date and Identity of Macrobius”. Journal of Roman Studies (na jeziku: engleski). 56 (1-2): 25—38. ISSN 0075-4358. doi:10.2307/300131.
- ^ „Seven Books of the Saturnalia.”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 2024-01-19.
- ^ Mathiesen, Thomas J. (2001), Macrobius Ambrosius Theodosius, Oxford University Press, Pristupljeno 2024-01-19
- ^ Masursky, Harold; Aksnes, Kaare; Hunt, G.E.; Marov, M.Y.; Millman, P.M.; Morrison, David; Owen, T.C.; Shevchenko, V.V.; Smith, B.A. (1986). „Annual gazetteer of planetary nomenclature, Intenationl astronomical union, working group for planetary system nomenclature”. Open-File Report. ISSN 2331-1258. doi:10.3133/ofr84692.