Lukovica (botanika)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Lukovica.

Lukovica je izdanak u kome su rezervne hranljive supstance smeštene u listovima. Lukovicu najčešće imaju monokotile.

Značaj lukovica za ljude je u tome što su neke od njih jestive.

Izgled i tipovi

Na preseku lukovice pri samom dnu može da se vidi redukovano stablo, a u njenoj unutrašnjosti pupoljak smešten između listova. Lukovice inače mogu biti tunikatne kao kod crnog luka, kada im je periferni list kožast i obojen, te služi kao zaštita unutrašnjim listovima ili crepaste, kao kod roda ljiljana, gde ne postoji spoljni zaštitni list i gde se listovi prepokrivaju poput crepova na krovu.

Bulbili vrste Lilium lancifolium.

Kod nekih vrsta, lukovice se razvijaju na nadzemnim delovima i nazivaju se bulbili. Kod Cardamine bulbifera nastaju u pazuhu listova. Ljubičaste su boje i imaju ulogu u razmnožavanju. Slične lukovice postoje kod krina. Kod belog luka, cvetovi se preobražavaju u bulbile. Kod ove biljke lukovice su podzemne i u pazuhu svojih listova obrazuju veliki broj lukovica umesto pupoljaka, a koje se nazivaju čeno, česan, čenj ili češanj.

Neke vrste imaju krtolaste lukovice, koje su u stvari morfološki bliže krtolama. Zapravo, podzemno stablo koje služi kao magacin hrane ima izgled krtole, ali na površini obrazuje ljuspaste listove nalik tunikatnoj lukovici.

Ekologija

Efemeroidne biljke po pravilu imaju lukovicu. S obzirom da imaju kratku vegetacionu periodu, što je uslovljeno podnebljima u kojima žive (stepe, polupustinje i pustinje), nepovoljni period preživljavaju njihove lukovice. Oblast masovnog rasprostranjenja biljaka sa lukovicom je Mediteran i južna Afrika.