Лозовик (Велика Плана)
Лозовик је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 4108 становника (према попису из 2011. било је 4842 становника).[1]
Лозовик | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Велика Плана |
Становништво | |
— 2022. | 4108 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 27′ 27″ С; 21° 06′ 07″ И / 44.4575° С; 21.102° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 78 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 11317 |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | VP |
Овде се налазе Црква брвнара Светих апостола Петра и Павла у Лозовику и Црква Светих апостола Петра и Павла у Лозовику (Велика Плана), која су проглашени за непокретна културна добра као споменици културе.
Историја
уредиВарошица Лозовик се налази северно од Велике Плане, а јужно од Смедерева, у пространој долини Мораве. Лозовик је старије насеље. За време Аустријске Србије (1718-1739. г.) помиње се као насељено место под именом Lasofica-Lassoviz. Године 1732. Лозовик је припадао смедеревском «диштрикту» (срезу) и имао је цркву и 28 домова. По арачким списковима Лозовик је имао 1818. г. 105, а 1822. г. 121 кућу. Године 1846. Лозовик је имао 251 кућу, а по попису из 1921. г. у Лозовику је било 1074 кућа са 5585 становника.
Указом Краља од 10. априла 1921. године насеље је добило статус варошице.
Прве су куће биле код старе школе и ту је основа селу, одакле се оно ширило према Морави и према Цариградском друму. Веле, да је варошица добила ово име по лози, која је овде било много у доба насељавања.
Најстарија је породица Терзић. Њихов предак, који је по занату био терзија, основао је ово насеље. Причају да су њихови преци учествовали у Косовском Боју, и да их је «кнез Лазар проклео» због чега се «слабо пате», те нису многобројна породица и ако су најстарији. Старе породице, чији су преци дошли са Косова, су: Туфегџићи, Девићи, Шајковићи, Миладиновићи, Ћупезанска фамилија, Ротоњска фамилија, Машићи, Скокићи и Станимировићи. Остале су породице долазиле из разних крајева и неке од њих се су добајала имена и надимке по местима из који су дошле: Зубаљци, Пироћанци и Хомољци.
Лозовик има своју школу од 1835. године и она је била смештена у приватној кући, у средини села. Од 1845. г. постојала је школа на месту «Клење», која је 1863. г. изгорела. До 1871. г. школа је била смештена у напуштеној црквеној кући, а те је године подигнута нова школска зграда. Друга школска зграда подигнута је 1907. године. Данашња црква подигнута је 1822. године у близини старе цркве брвнаре под шиндравним кровом.. (подаци крајем 1921. године).[2][3] Овде се налази ОШ „Радица Ранковић” Лозовик.
Овде постоји ФК Ударник Лозовик. У Лозовику се налази Железничка станица Лозовик-Сараорци.
Демографија
уредиУ насељу Лозовик живи 4458 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,7 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1552 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 15 | 16 | ||
80+ | 49 | 80 | ||
75—79 | 74 | 131 | ||
70—74 | 170 | 210 | ||
65—69 | 167 | 196 | ||
60—64 | 166 | 166 | ||
55—59 | 132 | 147 | ||
50—54 | 227 | 196 | ||
45—49 | 256 | 198 | ||
40—44 | 168 | 177 | ||
35—39 | 160 | 162 | ||
30—34 | 158 | 172 | ||
25—29 | 194 | 166 | ||
20—24 | 180 | 154 | ||
15—19 | 178 | 202 | ||
10—14 | 162 | 175 | ||
5—9 | 192 | 155 | ||
0—4 | 133 | 123 | ||
Просек : | 39,7 | 42,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.294 | 687 | 1.393 | 120 | 86 | 8 |
Женски | 2.373 | 439 | 1.412 | 448 | 66 | 8 |
УКУПНО | 4.667 | 1.126 | 2.805 | 568 | 152 | 16 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.297 | 631 | 0 | 2 | 295 |
Женски | 676 | 438 | 0 | 0 | 48 |
УКУПНО | 1.973 | 1.069 | 0 | 2 | 343 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 57 | 87 | 19 | 59 |
Женски | 0 | 2 | 53 | 15 | 5 |
УКУПНО | 5 | 59 | 140 | 34 | 64 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 12 | 19 | 13 | 20 |
Женски | 0 | 3 | 3 | 33 | 44 |
УКУПНО | 1 | 15 | 22 | 46 | 64 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 14 | 0 | 0 | 63 | |
Женски | 4 | 0 | 0 | 28 | |
УКУПНО | 18 | 0 | 0 | 91 |
Референце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице Лозовик
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература
уреди- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.