Лепина
насеље у Липљану, Косовски округ, Србија
Лепина је насеље у општини Липљан на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Грачаница. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Лепина површине 495 ha.
Лепина | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Липљан |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 34′ 07″ С; 21° 04′ 16″ И / 42.5686° С; 21.0711° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 539 m |
.svg)  Лепина Лепина на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38208 |
Порекло становништва по родовима
уредиСамо су староседеоци имали своју земљу, док су досељеници били слуге. Чифлик је имао више господара.
Српски родови:
- Рајковићи (6 k., Св. Тома), староседеоци.
- Живићи (2 k., Св. Никола), староседеоци.
- Живковићи (1 k., Ђурђиц). Пресељени из Косина средином XVIII века.
- Бабићи (7 k., Св. Јован Милостиви). Доселили се на прелазу XVIII века у XIX века из Оптеруше у Метохији, да се не би „потурчили“ као што су то учинили њихови „одељаци“. Њихов род у Радеву и Лапљем Селу носи презиме Шалтини.
- Дрмончићи (2 k., Св. Стефан). Пресељени око 1860. године из истоименог рода у Ливађу, даља старина непозната.
- Рашићи (1 k., Св. Никола). Пресељени око 1900. год. из истоименог рода у Добротину. Даља старина им је у околини Штимља.
Албански мухаџирски род:
- Влиана (3 k.), од фиса Шкреља. Досељени из Топлице 1887. год.
У селу је 1933. било и 7 кућа Рома муслимана, који су се често селили по Косову.
Качаци су запалили део села 25/26. августа 1924; занимљиво да су краљ и краљица у то време били недалеко одатле, у Липљану,[2] на путу за устоличење патријарха Димитрија у Пећи.
Демографија
уредиНасеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:
Референце
уреди- ^ Подаци: „Насеља“ књ.39 (др. А. Урошевић: Косово
- ^ "Политика", 27. авг. 1924, стр. 3
