Легат Вере Ценић у врањској библиотеци

Легат Вере Ценић у врањској библиотеци је својеврсна збирка монографија, серијских публикација, фотографија и личних предмета Вере Ценић, познате књижевнице и прве жене доктора наука из Врања, коју су наследници постухмно, по њеној жељи, предали Јавној Библиотеци Бора Станковић у Врању. Легат се састоји од 1.827 монографских публикација (1.830 јединица), 99 наслова серијских публикација (1.501 свеска), великог броја фотографија и личних предмета (радни сто, столица, писаћа машина, награде, признања итд).[1]

Живот и каријера дародавца

уреди

Вера Ценић (1930 - 2020) била је прва жена доктор наука из области књижевности у Врању. Као студенткиња југословенске књижевности и српскохрватског језика ухапшена је после једне биоскопске пројекције у Београду 1949. године и послата на Голи оток, због садржаја дневника којег је водила и љубави према руским филмовима.[2]

 
Легат Вере Ценић смештен је у просторијама Јавне библиотеке Бора Станковић у Врању

По повратку са Голог отока у Врање, предавала је на некадашњој Педагошкој академији Иво Андрић (садашњем Педагошком факултету). Провела је тридесет година као професорка у врањској просвети. Била је први кустос-педагог Музеј куће Боре Станковића.

Поред научног, бавила се и књижевним радом. Међу романима, њена најзначајнија дела су ”Кањец фиљма”, једно од најаутентичнијих аутобиографских сведочанстава о ужасима политичког логора на Голом отоку, као и ”Иста прича”, роман са постголооточком тематиком.

Есеје, огледе и студије објављивала је у књижевним листовима и часописима. Објавила је више монографија међу којима су најзначајније ”Часописи Јужне Србије на раскрсници XIX и XX столећа” (1983) и ”Огледи о Борисаву Станковићу” (књижевна студија, 1988). Написала је и ”Водич кроз музеј кућу Борисава Станковића”.

О легату

уреди

Легат Вере Ценић је други легат оформљен у Јавној библиотеци Бора Станковић у Врању, после Легата Драгана Мининчића Циге. Смештен је у просторијама библиотеке у Врању. Отворен је за јавност од 26. новембра 2022. године.[3]

Легатска збирка конципирана је према интересовањима Вере Ценић. Највећи њен део чине књиге из области књижевности (960) и књижевне критике (482), потом публикације из области друштвених наука (90), филозофије и психологије (74), историје и географије (99) и на крају неколико из области природних наука.

Према годинама издања књига и часописа, ова легат-библиотека припада периоду XX века. Сама грађа обухвата време од 1894. до 2019. године. Најстарија монографска публикација објављена је 1894. године и Београду - Драматски списи Косте Трифковића.

Поред великог броја антологија, књига поезије, романа најпознатијих страних и домаћих књижевника, посебно место у легатској библиотеци Вере Ценић заузимају тзв. завичајни писци из Врања, пре свих Бора Станковић. Значајан део легата заузимају дела аутора који су писали о голооточком искуству, теми о којој је писала и Вера Ценић.

У легату се налази и грађа на страним језицима. Страних монографских публикација има 170 - 131 јединица на руском језику, 10 на француском, 9 на македонском и бугарском, 5 на словеначком, по 2 на енглеском и немачком и по једна на турском, шпанском и холандском језику. Када је реч о периодици, тај фонд садржи 99 наслова часописа, од којих шест на страном језику. Укупан број свезака је 1.501. Међу часописима се налазе и примерци оних који представљају темељ југословенске књижевне периодике: Летопис Матице српске, Књижевност, Српски књижевни гласник, Савременик и др.

Посебан куриозитет у оквиру легата представљају публикације са посветама. Има их 283. Њих је Вера Ценић добијала на поклон од најзначајнијих писаца друге половине XX и почека XXI века, али и од родбине, супруга, пријатеља и сарадника.

Каталог легата

уреди
 
Насловна страница каталога легата Вере Ценић у врањској библиотеци

Јавна установа Библиотека Бора Станковић у Врању издала је публикацију Каталог легата Вере Ценић у врањској библиотеци, као капитално издање које библиографски обрађује вредну легатску збирку. Каталог је настао као резултат двогодишњег обимног посла - од пријема, разврставања, инвентарисања, обраде, стручне и предметне класификације, до провере каталошких записа за монографске и серијске публикације, исписа библиографије из базе података, исписа регистра и формирања спискова грађе.

Поред биоблиографског пописа књига, каталог доноси биографске чињенице о Вери Ценић, детаље из културног и просветног живота локалне заједнице, омогућава боље упознавање са историјом књижевности објављеном на српском језику и пружа основе за даља истраживања из историје и теорије књижевности, књижевне критике, филологије, лингвистике, завичајне историје, историографије, фолклористике и других научних дисциплина. Каталог је јавно промовисан 30. јануара 2024. године.[4]

Галерија

уреди

Види још

уреди

Јавна библиотека „Бора Станковић” Врање

Легат Драгана Мининчића Циге

Врање

Референце

уреди
  1. ^ „Јавна библиотека "Бора Станковић" – Јавна библиотека "Бора Станковић" (на језику: српски). Приступљено 2024-11-07. 
  2. ^ Stojković, Veselinka (2013-07-02). „Др Вера Ценић и др Градимир Ценић, голооточки заробљеници, рехабилитовани после више од шест деценија”. Bašta Balkana Magazin (на језику: српски). Приступљено 2024-11-07. 
  3. ^ „Legat Vere Cenić pred Vranjancima: Obasjavanje naših života FOTO”. VRANJENEWS (на језику: српски). 2022-11-26. Приступљено 2024-11-07. 
  4. ^ „Izložba i promocija Kataloga legata Vere Cenić: Kako se životu iskreno smešiti FOTO/VIDEO”. VRANJENEWS (на језику: српски). 2024-01-31. Приступљено 2024-11-07. 

Спољашње везе

уреди

Представа ”Ништа нећемо заборавити” по романима Вере Ценић

Славка Погачарка, одломак из књиге ”Вера” Сунчице Денић

Персонификација старих Врањанаца у делима Боре Станковића