Легат Љубице Јовичић-Станчић
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Легат Љубице Јовичић-Станчић је репрезентативна збирка културних и материјалних добара које је дародавац завјештао Музеју Семберије у Бијељини.
| Легат „Љубице Јовичић-Станчић” | |
|---|---|
| Музеј Семберије | |
| Оснивање | 2005. |
| Локација | Бијељина Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Врста | Легат |
О дародавцу
уредиРођена 1922. годинеу једној од настаријих и најугледнијих породица у Бијељини, Љубица Јовичић дјетињство и рану младост проводи у родном граду, похађајући прво Женску основну школу, а затим Гимназију. По окупацији, у 7. разреду гимназије напушта Бијељину и одлази у Београд гдје је 1942. године матурирала и провела остатак рата. Студије права започиње у Београду, а завршава их у Сарајеву 1950. године. Послије дугогодишње каријере у Окружним привредним судовима у Сарајеву и Београду, 1969. године, као представник Босне и Херцеговине, Љубица Јовичић-Станчић постаје члан Врховног привредног суда Југославије. Од 1974. је члан Савезног Врховног суда гдје остаје до пензије 1985. године. У то вријеме је била једна од три жене у свијету које су биле чланице Врховних судова својих земаља. Преминула је у Београду јуна 2006. године.[1]
О легату
уредиЗаједно са супругом Бориславом Станчићем (1921-1995), родом из Дворова код Бијељине), Љубица Јовичић током цијелог живота, остаје необично приврженa свом родном граду и великој породици чији су се чланови временом расули по цијелом свијету. Захваљујући томе, као и жељи да се малобројни предмети који су преживјели два свjетска рата сачувају за будућа покољења, давне 1980. године настаје њена прва донација Музеју Семберије. Новим поклонима из 1998. и 1999. године Љубица Јовичић-Станчић уписује се у историју Музеја као велика легаторка. Број преузетих разноврсних употребних и украсних предмета и библиотечких јединица прелази осам стотина.[1]
Презентација сто педесет одабраних експоната из легата Љубице Јовичић-Станчић дио је сталне историјске поставке од 2005. године и представља драгоцјено свједочанство културне историје ширег географског и друштвеног миљеа у дугом периоду од краја 19. до краја 20. вијека.[1]
