Лазо Колевски

лазо колевски
лазо колевски
	Лазо Колевски Лавски
Лични подаци
Датум рођења	1918.
Место рођења	Мрзеново, код Велеса, Краљевина Србија
Датум смрти	2. март 1942. (23/24 год.)
Место смрти	близина Плетвара, код Прилепа, Краљевина Бугарска
Професија	пекарски радник
Деловање
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	9. октобра 1953.

Лазо Колевски Лавски (Мрзеново, код Велеса, 1918 — близина Плетвара, код Прилепа, 2. март 1942), био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Споменик код Плетвара, на месту где су погинули Лазо Колевски и Борко Талески.

Рођен је 1918. године у селу Мрзенову код Велеса, у сиромашној породици. Основну школу завршио је у Прилепу. Кад му је умрла мајка, са оцем се преселио у Прилеп. Отац му је радио као надничар, а он као пекарски радник. Године 1935. прешао је у Градско, где је такође радио у пекари. Прве контакте са припадницима револуционарног покрета успоставио је у Велесу. У току 1937. и 1938. године радио је као надничар у Београду.

Једно време је радио као келнер. Тада је приступио УРС-овим синдикатима и почео организовано да ради. Учествовао је у многим демонстрацијама. Стално је био у друштву са прилепским комунистима, нарочито са Кузманом Јосифовским. Током 1939. године био је изузетно активан у УРС-овим синдикатима и КУД-у „Абрашевић“. Учествовао је у Илинденској демонстрацији 1940. године.

Месец дана касније, полиција им је запленила „Пролетер“ и други партијски материјал. Лазо је ухапшен само као учесник на саветовању. Иако су га мучили, ништа није признао и после петнаест дана затвора пуштен је на слободу. У то је време већ био члан Комунистичке партије Југославије.^[1]

Од првих дана капитулације југословенске краљевске војске, био је члан војне комисије при Месном комитету КПЈ, са задатком да прикупља оружје. Једно скровиште оружја налазило се и у његовој кући. Крајем августа 1941. године, добио је од Месног комитета задатак да испита тунел испод планине Бабуне, за којег се планирало да једног дана буде миниран. С њим су још била тројица комуниста. Код тунела су наишли на бугарског стражара и убили га, али су и остали чувари почели да пуцају по њима. Лазо и другови морали су да се повуку са једном заплењеном пушком.

Биста Колевског у Прилепу.

13. септембра 1941. године, Лазо се налазио у Првој прилепској партизанској чети на Селечкој планини код Прилепа. Укључењем чете Прилепском партизанском одреду „Гоце Делчев“ и Колевски је постао борцем одреда. Дана 25. октобра 1941. године, постао је заменик команданта одреда.^[2] На првом партизанском митингу, 7. новембра 1941. године, држао је политички говор пред сељацима. После растурања одреда, у јануару и фебруару био је илегалац и радио је припремама за одлазак у нови партизански одред у пролеће исте године. Често је обилазио околна села и организовао добровољце за нови партизански одред, који је требало тек основати.

Другог марта 1942. године, враћао се, заједно са Борком Талеским, из Кавадараца и код места Плетвара код Прилепа, наишао на непријатељску заседу. Покушали су да се пробију, али су обојица погинули у борби.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 9. октобра 1953. године, проглашен је за народног хероја.^[3]

Референце

^ Ице Ацески – Рапеш „Нескршливите“, Прилеп, 1991, 69-70. стр.
^ Љубен Георгиевски - Љупта, „Тарцан: монографија за Трајко Бошкоски-Тарцан–Илинденски“, Скопје, 1994, 216 стр.
^ „Македонска енциклопедија“, 712-713. стр.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
Македонска енциклопедија. Скопље: МАНУ. 2009.

[1] Ице Ацески – Рапеш „Нескршливите“, Прилеп, 1991, 69-70. стр.

[2] Љубен Георгиевски - Љупта, „Тарцан: монографија за Трајко Бошкоски-Тарцан–Илинденски“, Скопје, 1994, 216 стр.

[3] „Македонска енциклопедија“, 712-713. стр.

[1]

[2]

[3]