Лабрадорско море
Лабрадорско море (енгл. Labrador Sea, фр. Меr du Labrador, дан. Labradorhavet) представља ивично море Атлантског океана смештено између Лабрадора и Гренланда. На северу је преко 300 км широког Дејвисовог пролаза повезано са Бафиновим заливом.[3] То је маргинално море Атлантика.[4][5]
| Лабрадорско море енгл. Labrador Sea дан. Меr du Labrador дан. Labradorhavet | |
|---|---|
 Положај Лабрадорског мора на Северном Атлантику (тамно плаво) | |
 | |
| Земље басена |  Канада Гренланд ( Данска) |
| Настанак | у палеоцену |
| Макс. дужина | 1.000 km |
| Макс. ширина | 900 km |
| Површина | 841.000 km2 |
| Прос. дубина | просечно 1.898[1][2] m |
| Макс. дубина | 4.316 m |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Настало је у палеоцену, пре неких 60 милиона година услед раздвајања Северноамеричке и Гренландске тектонске плоче. Површина басена је око 841.000 km², а максимална дубина износи 4.316 м.
Настанак и границе
уредиЛабрадорска депресија настала је у палеоцену, пре 60 милиона година раздвајањем северноамеричке и гренландске плоче. Процес раздвајања ове две масе престао је пре 40 милиона година.[6] Седименти који су се током креде наталожили на дну плитког мора које је раније прекривало подручје налазе се испод континенталног одсека.[6] Почетни период раседања пратиле су вулканске ерупције које су на подручју Дејвисовог пролаза и Бафиновог залива оставиле моћније наслаге базалтних стена.[7]
Према међународној хидрографској организацији, границе Лабрадорског мора су следеће:[8]
- на северу 60°сгш између Лабрадора и Гренланда, дуж јужних граница Дејвисовог пролаза
- на истоку до линије која спаја рт Светог Франсиса на Њуфаундленду (47°45′сгш 52°27′згд) до рта Фарвел на југу Гренланда (59°46′23″сгш 43°55′21″згд )
- западна граница је дуж источне обале Лабрадора и Њуфаундленда.
Физичке карактеристике
уреди
На месту прелаза из Атлантског океана Лабрадорско море је веома дубоко (3.400 m (11.155 feet)) и широко (1.000 km (621 miles; 540 nautical miles)). Ка северу његова дубина и ширина се постепено смањује, а најплићи део је према Дејвисовом пролазу (око 700 метара дубине).[2]
Температура воде варира између -1 °C током зиме до 5—6 °C лети. Салинитет је доста низак и износи у просеку око 31‰ до 35‰. Током зимских месеци под ледом је преко 60% морске површине. Морска доба су полудневног типа, а висина плимског таласа је око 4 метра.
Морске струје се овде крећу у смеру супротном од смера казаљке на сату, и почињу хладном источногренландском струјом на истоку[9][10][11][12] која се даље наставља на западногренландску струју која тече дуж западних обала Гренланда и севернијим деловима доноси нешто топлију и сланију воду.[13][14] Бафинова и Лабрадорска струја носе хладнију воду са нижим салинитетом дуж канадских обала, али и бројне ледене брегове које отежавају пловидбу и експлоатацију гаса са морског дна.[15][16] Воде Лабрадорске струје просечно се крећу брзинама 0.3–0.5 м/с (на неким местима и до 1 м/с)[17] док је Бафинова струја нешто спорија и креће се брзином око 0.2 м/с.[18][19][20]
Бројне струје у централним деловима подморја формирају својеврсна „језера морске воде“ која се физички и хемијски разликују од водене масе изнад и испод њих.[21] Салинитет у том „језеру“ је нешто нижи у односу на околне воде и износи 34.84–34.89‰, баш као и температуре (3.3–3,4 °C) док је концентрација кисеоника пак знатно виша. Вода је ту много гушћа (27.76–27.78 mg/цм³) што значи да тоне и не утиче на површинска кретања воде. Због високе хомогености водени вртлози у том подручју су веома ретка појава.
Ово море представља значајан део северноатлантске дубоке воде (NADW) – хладне водене масе која тече на великој дубини дуж западне ивице Северног Атлантика, ширећи се и формирајући највећу водену масу која се може идентификовати у Светском океану.[22] NADW се састоји од три дела различитог порекла и салинитета, а горњи, Лабрадорска морска вода (LSW), формира се у Лабрадорском мору. Овај део се јавља на средњој дубини и има релативно низак салинитет (34,84–34,89 делова на хиљаду), ниску температуру (33—34 °C (91,4—93,2 °F)) и висок садржај кисеоника у поређењу са слојевима изнад и испод њега. LSW такође има релативно ниску вртложност, односно склоност формирању вртлога, од било које друге воде у северном Атлантику која одражава њену високу хомогеност. Он има потенцијалну густину од 27,76–27,78 mg/cm³ у односу на површинске слојеве, што значи да је гушћи, и тако тоне испод површине, остаје хомоген и на њега не утичу површинске флуктуације.[23]
Флора и фауна
уредиУ овим водама живи значајнија популација сеј-китова, оштрокљуних китова (Balaenoptera acutorostrata) и северних Hyperoodon ampullatus док је број белуга јако мали (за разлику од северних вода Бафиновог залива).[24][25] Од осталих морских сисара по бројности значајнија је популација фока.
Воде Лабрадорског мора служе као хранилишта атлантских лососа. Некада веома бројна популација бакалара због прекомерног излова је знатно смањена и доведена на ниво угрожене врсте. Од осталих рибљих врста ту обитавају још Melanogrammus aeglefinus, атлантска харинга, туна, ципали (Mallotus villosus), јастози, шкампи.[26]
Обале Лабрадора је све до 19. века настањивала ендемска лабрадорска патка која је због претераног лова изумрла.[27] Од копнених животиња ту су лабрадорски вук (Canis lupus labradorius),[28] карибу (Rangifer spp.), лос (Alces alces), мрки медвед (Ursus americanus), црвена лисица (Vulpes vulpes), поларна лисица (Alopex lagopus), ждеравац, амерички кунић (Lepus americanus), тетреб (Dendragapus spp.), орао рибар (Pandion haliaetus), гавран (Corvus corax), патке, гуске, јаребице и амерички дивљи фазани.[29]
Вегетацију чине црна (Picea mariana) и бела смрека (P. glauca), патуљаста бреза (Betula spp.), топола, врба (Salix spp.), разне траве оштрице, лишајеви и маховине. Дуж обала расте и лабрадорски чај (Rhododendron tomentosum) од чијег семена су домордачки народи припремали лековити напитак.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Labrador” (на језику: руски). Great Soviet Encyclopedia.
- ^ а б Wilson, R. C. L; London, Geological Society of (2001). „Non-volcanic rifting of continental margins: a comparison of evidence from land and sea”. Geological Society, London, Special Publications. 187 (1): 77. Bibcode:2001GSLSP.187...77C. ISBN 978-1-86239-091-1. S2CID 140632779. doi:10.1144/GSL.SP.2001.187.01.05.
- ^ Encyclopædia Britannica. „Labrador Sea”. Приступљено 2008-02-03.
- ^ Calow, Peter (12. 7. 1999). Blackwell's concise encyclopedia of environmental management. Wiley-Blackwell. стр. 7. ISBN 978-0-632-04951-6. Приступљено 29. 11. 2010.
- ^ Spall, Michael A. (2004). „Boundary Currents and Watermass Transformation in Marginal Seas”. J. Phys. Oceanogr. 34 (5): 1197—1213. Bibcode:2004JPO....34.1197S. S2CID 128436726. doi:10.1175/1520-0485(2004)034<1197:BCAWTI>2.0.CO;2.
- ^ а б Wilson 2001, стр. 77
- ^ Wilson 2001, стр. 77.
- ^ Limits of Oceans and Seas, 3rd edition". Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2011) International Hydrographic Organization. 1953.
- ^ Kenneth F. Drinkwater, R. Allyn Clarke. „Labrador Sea”. The Canadian Encyclopedia. Архивирано из оригинала 2018-08-02. г. Приступљено 2008-02-03.
- ^ Petrie, B.; A. Isenor (1985). „The near-surface circulation and exchange in the Newfoundland Grand Banks region”. Atmosphere-Ocean. 23 (3): 209—227. doi:10.1080/07055900.1985.9649225
.
- ^ Encyclopædia Britannica. „Baffin Current”. Приступљено 2010-02-03.
- ^ Encyclopædia Britannica. „Labrador Current”. Приступљено 2010-02-03.
- ^ „Ice-sheet sourced juxtaposed turbidite systems in Labrador Sea”. Geoscience Canada. 24 (1): 3. 3. 3. 1997.
- ^ Reinhard Hesse And Allan Rakofsky (1992). „Deep-Sea Channel/Submarine-Yazoo System of the Labrador Sea: A New Deep-Water Facies Model (1)”. AAPG Bulletin. 76. doi:10.1306/BDFF88A8-1718-11D7-8645000102C1865D.
- ^ Encyclopædia Britannica. „"Labrador Sea".”. Приступљено 4. 12. 2011.
- ^ The Canadian Encyclopedia. "Labrador Sea". Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2011) приступљено 4. децембра 2011.
- ^ Petrie, B., and A. Isenor (1985). „The near-surface circulation and exchange in the Newfoundland Grand Banks region”. Atmosphere-Ocean. 23 (3): 209—227. S2CID 128761519. doi:10.1080/07055900.1985.9649225.
- ^ Encyclopædia Britannica. „"Baffin Current".”. Приступљено 4. 12. 2011.
- ^ Hesse, R., Klauck, I., Khodabakhsh, S. & Ryan, W. B. F. (1997). Thomas A. Davies, ур. Glaciated continental margins: an atlas of acoustic images. Glacimarine drainage systems in the deep-sea: the NAMOC system of the Labrador Sea and its sibling. Springer. стр. 286. ISBN 0-412-79340-7.
- ^ Einsele, Gerhard (2000). Sedimentary basins: evolution, facies, and sediment budget. Springer. стр. 234. ISBN 3-540-66193-X.
- ^ Ernst, Wallace Gary (13. 03. 2000). Earth Systems: Processes and Issues. Cambridge University Press. стр. 179. ISBN 978-0-521-47895-3.
- ^ Wallace Gary Ernst (2000). Earth systems: processes and issues. Cambridge University Press. стр. 179. ISBN 0-521-47895-2.
- ^ Talley, L.D.; McCartney, M.S. (1982). „Distribution and Circulation of Labrador Sea Water”. Journal of Physical Oceanography. 12 (11): 1189. ISSN 1520-0485. doi:10.1175/1520-0485(1982)012<1189:DACOLS>2.0.CO;2.
- ^ COSEWIC Assessment and Update Status Report on the Beluga Whale. Притупљено 5. децембра 2011.
- ^ Dickinson, Anthony; Sanger, Chesley (2005). Twentieth-Century Shore-Station Whaling in Newfoundland and Labrador. McGill-Queen's Press - MQUP. стр. 16. ISBN 978-0-7735-2881-9.
- ^ Maritime Services to Support Polar Resource Development. National Academies. 1981. стр. 6. NAP:03439.
- ^ Ducher, William (1894). „"The Labrador Duck – another specimen, with additional data respecting extant specimens".” (PDF). Auk. 11: 4—12. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 20. 06. 2017..
- ^ „Архивирана копија”. 39 (2): 145—149..
- ^ „Eastern Canadian Shield taiga (NA0606)”. Приступљено 5. 12. 2011., WorldWildLife.org
Литература
уреди- Calow, Peter (12. 7. 1999). Blackwell's concise encyclopedia of environmental management. Wiley-Blackwell. стр. 7. ISBN 978-0-632-04951-6. Приступљено 29. 11. 2010.
- Dickinson, Anthony; Sanger, Chesley (2005). Twentieth-Century Shore-Station Whaling in Newfoundland and Labrador. McGill-Queen's Press - MQUP. стр. 16. ISBN 978-0-7735-2881-9.
- Wilson, R. C. L. (2001). Non-volcanic Rifting of Continental Margins: A Comparison of Evidence from Land and Sea. Geological Society of London. ISBN 978-1-86239-091-1.
- Ernst, Wallace Gary (13. 03. 2000). Earth Systems: Processes and Issues. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47895-3.
- Maritime Services to Support Polar Resource Development. National Academies. 1981. стр. 6—. NAP:03439.
