Википедија

Лабрадор

полуострво

Полуострво Лабрадор (енгл. Labrador Peninsula, фр. Péninsule du Labrador) је велико полуострво у источној Канади. На западу је ограничено Хадсоновим заливом, на северу Хадсоновим мореузом, на истоку је Лабрадорско море, и Залив Сен Лорен на југоистоку.[1][2] Административно, полуострво је подељено на регион Лабрадор у провинцији Њуфаундленд и Лабрадор, и регионе провинције Квебек: Сагнеј-Лак Сент Жан, Кот-Нор, и Северни Квебек. Површина Лабрадора је око 1.400.000 km². Попис 2006. је утврдио да ту живи 150.000 становника.

Лабрадор
Мапа полуострва Лабрадор, са границама исцртаним на основу граница вододелнице.
КонтинентСеверна Америка
РегионИсточна Канада
Површина1,400,000 km² (.)
 — копно %
 — вода 12%
Највиша тачкаПланина Каубвик
Најнижа тачкаНиво мора
Најдужа рекаРека Ла Гранд
Највеће језероРезервоар Канијапискау
КлимаУглавном субартичка
ЗемљиштеРавно и валовито осим у планинским ланцима Торнгат, Отиш и Лаурентијан.
Уколико сте тражили другу одредницу, погледајте чланак Лабрадор (вишезначна одредница).

Локација и географија

уреди
 
Типични пејзажни пејзаж унутрашњости полуострва Лабрадор, снимљен у близини Шефервила[3][3][4] у Квебеку, у лето, 2021
 
Обронак брда у Најну,[5][6] источна обала полуострва у јесењи дан септембра 2008.

Полуострво је са свих страна окружено морем, осим на југозападу где се шири у опште континентално копно. Северозападни део полуострва Лабрадор је обликован као мање полуострво, полуострво Унгава, окружено заливом Хадсон, мореузом Хадсон и заливом Унгава. Најсевернија тачка полуострва Унгава, рт Волстенхолм, такође служи као најсевернија тачка полуострва Лабрадор и провинције Квебек. Полуострво је висораван проткана речним долинама. Постоји неколико планинских ланаца. Планине Торнгат, које се налазе у северном делу полуострва, садрже највишу тачку полуострва планину Каубвик, која је са 1.652 m (5.420 ft) уједно и највиша тачка континенталне Канаде источно од Алберте. Те планине су такође домаћин Националног парка Торнгат, јединог националног парка Канаде на полуострву Лабрадор. Парк се налази у провинцији Њуфаундленд и Лабрадор, док се суседни национални парк Курурјуак налази у провинцији Квебек.[7][8][9]

Хидрологија

уреди

Пошто је скоро у потпуности прекривен Канадским штитом - огромном, стеновитом висоравни са историјом глацијације - полуострво има велики број језера. Само провинција Квебек има више од пола милиона[10] језера различите величине. Највеће водено тело на полуострву Лабрадор је резервоар Смолуд, али највеће природно језеро је језеро Мистасини. Остала позната језера укључују резервоар Маникуаган,[11][12] резервоар Канијапискау и резервоари Ла Гранд 2 и Ла Гранд 3. Због историје развоја хидроелектрана, већина већих слатководних језера на полуострву су резервоари. Поред обиља језера, полуострво има и много река. Најдужа, река Ла Гранд, дуга је 900 km (560 mi) и тече на запад преко скоро половине полуострва. Друге запажене реке укључују реку Истмејн,[13] реку Руперт[14] и реку Черчил.[15][16][17]

Историја

уреди

Пре приспећа Европљана, полуострво је било насељено углавном народом Кри, посебно Ину нацијом у југоисточном делу полуострва, који су своју земљу називали Нитасинан (ᓂᑕᔅᓯᓇᓐ), што значи „наша земља“ на ину језику.[18] Други народи на полуострву укључују источне Кри са Ију Ајсчи (ᐄᔨᔨᐤ/ᐄᔨᔫ/ᐄᓅ ᐊᔅᒌ), Наскапи чије се територије се називају Сташинув ((ᒋᑦ ᐊᔅᒋᓄᐤ), што такође значи и „наша земља”,[19] као и Инуите, Нунавике и Нунатукавуте. Подручје је постало познато као Маркланд на гренландском нордијском језику, а његови становници су били познати као Скрелинг.

Опште је прихваћено да је полуострво названо по португалском истраживачу Жоау Фернандесу Лаврадору. Португалски краљ Мануел I је одобрио патент 1499. који му је дао право да истражује тај део Атлантског океана како је наведено у Уговору из Тордесиљаса. Заједно са Пером де Барселосом, он је први пут угледао Лабрадора 1498. године и уцртао обале југозападног Гренланда и суседне североисточне Северне Америке око 1498. и обавестио Португал и Европу. Његов статус земљопоседника му је омогућио да користи титулу лаврадор, што на португалском значи „фармер“ или „поседник земље“, али „лабрадор“ на шпанском и галицијском значи „пољопривредни радник“. Он је заправо дао име Тера до Лаврадор Гренланду, што је била прва земља коју је видео, али се на крају то име проширило на све области док није постало устаљено за Лабрадор.[20]

Референце

уреди
  1. ^ „Hudson Bay, Canada”. www.britannica.com (на језику: енглески). Encyclopedia Britannica. Приступљено 1. 4. 2023. 
  2. ^ „Canada Drainage Basins”. The National Atlas of Canada, 5th edition. Natural Resources Canada. 1985. Архивирано из оригинала 4. 3. 2011. г. Приступљено 24. 11. 2010. 
  3. ^ а б „Schefferville”. Répertoire des municipalités (на језику: француски). Ministère des Affaires municipales, des Régions et de l'Occupation du territoire. Приступљено 2012-05-07. 
  4. ^ „Schefferville census profile”. 2011 Census of Population. Statistics Canada. Приступљено 2012-05-07. 
  5. ^ „Inuktut Lexicon Atlas”. inuktutlexicon.gcrc.carleton.ca. Приступљено 10. 9. 2020. 
  6. ^ „Nain, Town [Census subdivision], Newfoundland and Labrador and Division No. 11, Census division [Census division], Newfoundland and Labrador”. Statistics Canada. Government of Canada. 9. 2. 2022. Приступљено 9. 2. 2022. 
  7. ^ „Parc national Kuururjuaq - Parcs Québec - Sépaq”. SÉPAQ. Приступљено 4. 9. 2016. 
  8. ^ „Kuururjuaq Nunavik Parks”. Nunavik Parks. Архивирано из оригинала 13. 06. 2021. г. Приступљено 4. 9. 2016. 
  9. ^ „Kuururjuaq - a Nunavik park developed and managed by Inuit”. NunatsiaqOnline. 30. 9. 2013. Архивирано из оригинала 13. 02. 2018. г. Приступљено 4. 9. 2016. 
  10. ^ L’eau. La vie. L’avenir. Politique nationale de l’eau (PDF) (на језику: француски), Bibliothèque nationale du Québec, 2002, ISBN 2-550-40074-7 
  11. ^ Hydro-Québec - Cinq principaux réservoirs d'Hydro-Québec
  12. ^ Briney, Amanda. „The World's Top Ten Largest Reservoirs by Volume”. About.com. Архивирано из оригинала 04. 02. 2017. г. Приступљено 19. 8. 2010. 
  13. ^ Low, Albert Peter (1896), Report on Explorations in the Labrador Peninsula along the East Main, Koksoak, Hamilton, Manicuagan, and Portions of Other Rivers in 1892-93-94-95, Geological Survey of Canada, Ottawa: S.E. Dawson .
  14. ^ The Rupert River website
  15. ^ „Churchill River”. Canadian Geographic. Архивирано из оригинала 1. 2. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2019. 
  16. ^ Andrew Hempstead (3. 7. 2017). Moon Newfoundland & Labrador. Avalon Publishing. стр. 165. ISBN 978-1-63121-571-1. 
  17. ^ Robert Bourassa (1985). Power from the North . Prentice-Hall Canada Incorporated. стр. 84. ISBN 978-0-13-688367-8. 
  18. ^ Wadden, Marie (децембар 1991). Nitassinan: The Innu Struggle to Reclaim Their Homeland. Douglas & McIntyre. стр. 240. ISBN 978-1-55365-731-6. Архивирано из оригинала 2013-01-21. г. Приступљено 2012-11-19. 
  19. ^ MacKenzie, Marguerite (1994). Naskapi Lexicon. Kawawachikamach, Quebec: Naskapi Development Corp. 
  20. ^ „The Portuguese Explorers”. Memorial University of Newfoundland. Приступљено 24. 10. 2011. 

Литература

уреди
  • Cadigan, Sean Thomas (2009). Newfoundland and Labrador: a history. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-4465-5. Архивирано из оригинала 1. 6. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2020. 
  • Hiller, James; Neary, Peter (1994). Twentieth-century Newfoundland: explorations. Breakwater. ISBN 978-1-55081-072-1. Архивирано из оригинала 13. 6. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2020. 
  • Clarke, Sandra (2010). Newfoundland English. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2616-8. Архивирано из оригинала 13. 6. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2020. 
  • Wilson, Donald; Ryan, Stanley (1990). Legends of Newfoundland & Labrador. Jesperson. ISBN 978-0-921692-40-9. Архивирано из оригинала 13. 6. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2020. 
  • Atlas of Newfoundland and Labrador by Department of Geography Memorial University of Newfoundland, Breakwater Books Ltd; ISBN 978-1-55081-000-4; (1991)
  • Bavington, Dean L.Y. Managed Annihilation: An Unnatural History of the Newfoundland Cod Collapse (University of British Columbia Press; 2010) 224 pages. Links the collapse of Newfoundland and Labrador cod fishing to state management of the resource.
  • Cadigan, Sean T. Newfoundland and Labrador: A History U. of Toronto Press, 2009. Standard scholarly history
  • Casey, G.J. Casey and Elizabeth Miller, eds., Tempered Days: A Century of Newfoundland Fiction St. John's: Killick Press, 1996.
  • Earle, Karl Mcneil. "Cousins of a Kind: The Newfoundland and Labrador Relationship with the United States" American Review of Canadian Studies Vol: 28. Issue: 4. 1998. pp: 387–411.
  • Fay, C. R. Life and Labour in Newfoundland University of Toronto Press, 1956
  • Department of Finance, Economic Research and Analysis. "The Economic Review 2010" Dec. 2010 Архивирано јул 6, 2011 на сајту Wayback Machine
  • Jackson, Lawrence. Newfoundland & Labrador Fitzhenry & Whiteside Ltd; ISBN 978-1-55041-261-1; (1999)
  • Gene Long, Suspended State: Newfoundland Before Canada Breakwater Books Ltd; ISBN 978-1-55081-144-5; (April 1, 1999)
  • R. A. MacKay; Newfoundland; Economic, Diplomatic, and Strategic Studies Oxford University Press, 1946
  • Patrick O'Flaherty, The Rock Observed: Studies in the Literature of Newfoundland University of Toronto Press, 1979
  • Joseph Smallwood ed. The Encyclopedia of Newfoundland and Labrador St. John's: Newfoundland Book Publishers, 1981–, 2 vol.
  • This Marvelous Terrible Place: Images of Newfoundland and Labrador by Momatiuk et al., Firefly Books; ISBN 978-1-55209-225-5; (September 1998)
  • True Newfoundlanders: Early Homes and Families of Newfoundland and Labrador by Margaret McBurney et al., Boston Mills Pr; ISBN 978-1-55046-199-2; (June 1997)
  • Biogeography and Ecology of the Island of Newfoundland: Monographiae Biologicae by G. Robin South (Editor) Dr W Junk Pub Co; ISBN 978-90-6193-101-0; (April 1983)

Спољашње везе

уреди
 
Лабрадор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Лабрадор&oldid=27933932”