Кртице
Кртице (лат. Talpidae)[1] су породица сисара из групе бубоједа (Insectivora). Ова породица обухвата углавном фосоријалне врсте (воде подземан начин живота) које насељавају Азију, Европу и Северну Америку.[2][3] Спадају у примитивније сисаре.
Кртице Временски распон:
| |
---|---|
Лева колона:
| |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Eulipotyphla |
Породица: | Talpidae G. Fischer, 1814 |
Потпородице | |
Неке врсте су делом и водене, као што су Десмани.[4] Имају цилиндрична тела прекривена црним крзном са малим или покривеним очима и генерално се не служе видом, док им уши нису видљиве. Хране се малим бескичмењацима који такође живе испод земље. На подручју Евроазије и Америке се налази 35 врста. Кртице се погрешно сматрају штеточинама: не једу корене биљака већ инсекте и наметнике, а копањем мешају хумус. Једини су проблем накупине земље када изађу на површину.
Прве кртице су еволуирале од животиња налик ровчицама које су се прилагодиле копању касно у еоцену у Европи. Eotalpa anglica је најстарија позната кртица, откривена је у касним еоценским наслагама басена Хемпшира,[5] Велика Британија.[6] Верује се да су најпримитивније постојеће кртице налик ровчици,[7] док су се друге врсте прилагодиле даље у подземном окружењу, а у неким случајевима и на водени начин живота.[4]
Особине
уредиКртице су животиње тамне боје и цилиндричног облика тела. Величина им варира од веома малих врста, као што је Neurotrichus gibbsii (северноамеричка кртица) дугачка само 2,4 cm и масе 12 грама до знатно већих, као што је Desmana moschata (руски дезман) дугачка 18–22 cm и масе 550 грама. Крзно варира од врсте до врсте, али је увек густо и кратко.
Задњи екстремитети кртица су прилагођени за копање, а на прстима се налазе канџе. Код дезмана су прсти спојени и прилагођени пливању. Већина врста има кратак врат, међутим код дезмана је издужен[8].
Већина врста има мале очи које су редуковане, али само неколико врста је потпуно слепо. Очи се могу налазити испод коже и тада је врста слепа, али и даље остаје очувана очна јабучица и очни нерв (лат. nervus opticus). Talpidae имају добро развијено чуло додира, али плен проналазе и користећи чуло мириса и слуха.
Ово су инсективорни организми и углавном се хране глистама из земље и ларвама инсеката. Имају релативно неспецијализован зубни систем са следећом зубном формулом:
Дентиција |
---|
2-3.1.3-4.3 |
1-3.0-1.3-4.3 |
Класификација
уредиПородица кртице (Talpidae) се састоји из три потпородице, 17 родова и 51 врсте.
- Потпородица Uropsilinae
- Род Uropsilus
- Потпородица Scalopinae
- Племе Condylurini
- Род Condylura
- Племе Scalopini
- Род Parascalops
- Род Scalopus
- Род Scapanulus
- Род Scapanus
- Племе Condylurini
- Потпородица Talpinae
- Племе Talpini
- Род Euroscaptor
- Род Mogera
- Род Parascaptor
- Род Scaptochirus
- Род Talpa
- Племе Scaptonychini
- Род Scaptonyx
- Племе Desmanini
- Племе Urotrichini
- Род Dymecodon
- Род Urotrichus
- Племе Neurotrichini
- Род Neurotrichus
- Племе Talpini
Врсте
уреди- Condylura cristata (Linnaeus, 1758)
- Desmana moschata (Linnaeus, 1758)
- Dymecodon pilirostris True, 1886
- Euroscaptor grandis Miller, 1940
- Euroscaptor klossi (Thomas, 1929)
- Euroscaptor longirostris (Milne-Edwards, 1870)
- Euroscaptor micrura (Hodgson, 1841)
- Euroscaptor mizura (Günther, 1880)
- Euroscaptor parvidens (Miller, 1940)
- Galemys pyrenaicus (É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1811)
- Mogera imaizumii (Kuroda, 1957)
- Mogera insularis (Swinhoe, 1863)
- Mogera tokudae Kuroda, 1940
- Mogera uchidai (Abe, Shiraishi and Arai, 1991)
- Mogera wogura (Temminck, 1842)
- Neurotrichus gibbsii (Baird, 1858)
- Parascalops breweri (Bachman, 1842)
- Parascaptor leucura (Blyth, 1850)
- Scalopus aquaticus (Linnaeus, 1758)
- Scapanulus oweni Thomas, 1912
- Scapanus latimanus (Bachman, 1842)
- Scapanus orarius True, 1896
- Scapanus townsendii (Bachman, 1839)
- Scaptochirus moschatus Milne-Edwards, 1867
- Scaptonyx fusicaudus Milne-Edwards, 1872
- Talpa altaica Nikolsky, 1883
- Talpa caeca Savi, 1822
- Talpa caucasica Satunin, 1908
- Talpa davidiana (Milne-Edwards, 1884)
- Talpa europaea Linnaeus, 1758
- Talpa levantis Thomas, 1906
- Talpa occidentalis Cabrera, 1907
- Talpa romana Thomas, 1902
- Talpa stankovici V. Martino and E. Martino, 1931
- Uropsilus andersoni (Thomas, 1911)
- Uropsilus gracilis (Thomas, 1911)
- Uropsilus investigator (Thomas, 1922)
- Uropsilus soricipes Milne-Edwards, 1871
- Urotrichus talpoides Temminck, 1841
Подврсте
уреди- Condylura cristata cristata (Linnaeus, 1758)
- Condylura cristata nigra Smith, 1940
- Euroscaptor mizura mizura (Günther, 1880)
- Euroscaptor mizura othai (Imaizumi, 1955)
- Galemys pyrenaicus pyrenaicus (É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1811)
- Galemys pyrenaicus rufulus (Graells, 1897)
- Mogera insularis hainana Thomas, 1910
- Mogera insularis insularis (Swinhoe, 1863)
- Mogera insularis latouchei Thomas, 1907
- Mogera tokudae etigo Yoshiyuki and Imaizumi, 1991
- Mogera tokudae tokudae Kuroda, 1940
- Mogera wogura robusta Nehring, 1891
- Mogera wogura wogura (Temminck, 1842)
- Neurotrichus gibbsii gibbsii (Baird, 1858)
- Neurotrichus gibbsii hyacinthinus Bangs, 1897
- Neurotrichus gibbsii minor Dalquest and Burgner, 1941
- Scalopus aquaticus aereus Bangs, 1896
- Scalopus aquaticus alleni Baker, 1951
- Scalopus aquaticus anastasae Bangs, 1898
- Scalopus aquaticus aquaticus (Linnaeus, 1758)
- Scalopus aquaticus australis Chapman, 1893
- Scalopus aquaticus bassi Howell, 1939
- Scalopus aquaticus caryi Jackson, 1914
- Scalopus aquaticus howelli Jackson, 1914
- Scalopus aquaticus inflatus Jackson, 1914
- Scalopus aquaticus machrinoides Jackson, 1914
- Scalopus aquaticus machrinus (Rafinesque, 1832)
- Scalopus aquaticus montanus Baker, 1951
- Scalopus aquaticus nanus Davis, 1942
- Scalopus aquaticus parvus Rhoads, 1894
- Scalopus aquaticus porteri Schwartz, 1952
- Scalopus aquaticus texanus J. A. Allen, 1891
- Scapanus latimanus anthonyi J. A. Allen, 1893
- Scapanus latimanus campi Grinnell and Storer, 1916
- Scapanus latimanus caurinus F. G. Palmer, 1937
- Scapanus latimanus dilatus True, 1894
- Scapanus latimanus grinnelli Jackson, 1914
- Scapanus latimanus insularis F. G. Palmer, 1937
- Scapanus latimanus latimanus (Bachman, 1842)
- Scapanus latimanus minusculus Bangs, 1899
- Scapanus latimanus monoensis Grinnell, 1918
- Scapanus latimanus occultus Grinnell and Swarth, 1912
- Scapanus latimanus parvus F. G. Palmer, 1937
- Scapanus latimanus sericatus Jackson, 1914
- Scapanus orarius orarius True, 1896
- Scapanus orarius schefferi Jackson, 1915
- Scapanus townsendii olympicus Johnson and Yates, 1980
- Scapanus townsendii townsendii (Bachman, 1839)
- Talpa caeca augustana Capolongo and Panasci, 1978
- Talpa caeca caeca Savi, 1822
- Talpa caeca hercegovinensis Bolkay, 1925
- Talpa caeca steini Grulich, 1971
- Talpa caucasica caucasica Satunin, 1908
- Talpa caucasica ognevi Stroganov, 1944
- Talpa caucasica orientalis Ognev, 1926
- Talpa europaea cinerea Gmelin, 1788
- Talpa europaea europaea Linnaeus, 1758
- Talpa europaea velessiensis Petrov, 1941
- Talpa levantis levantis Thomas, 1906
- Talpa levantis minima Deparma, 1960
- Talpa levantis talyschensis Vereschchagin, 1945
- Talpa levantis transcaucasica Dahl, 1944
- Talpa romana adamoi Capolongo and Panasci, 1976
- Talpa romana aenigmatica Capolongo and Panasci, 1976
- Talpa romana brachycrania Capolongo and Panasci, 1976
- Talpa romana montana Cabrera, 1925
- Talpa romana romana Thomas, 1902
- Talpa romana wittei Capolongo, 1986
- Talpa stankovici montenegrina Krystufek, 1994
- Talpa stankovici stankovici V. Martino and E. Martino, 1931
- Urotrichus talpoides adversus Thomas, 1908
- Urotrichus talpoides centralis Thomas, 1908
- Urotrichus talpoides hondoensis Thomas, 1918
- Urotrichus talpoides minutus Tokuda, 1932
- Urotrichus talpoides talpoides Temminck, 1841
Однос са људима
уредиСве врсте из породице Talpidae класификоване су као „забрањени нови организми“ према новозеландском Закону о опасним супстанцама и новим организмима из 1996. године, што спречава њихов увоз у земљу.[9]
Референце
уреди- ^ Hutterer, Rainer (16. 11. 2005). Don E. Wilson and DeeAnn M. Reeder, ур. Mammal Species of the World (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 300—311. ISBN 978-0-8018-8221-0.
- ^ „Mole Biology”. Архивирано из оригинала 12. 03. 2010. г.; Themoleman.com; preuzeto 7. prosinca 2009.
- ^ Mole Distribution Map; Umanitoba.ca; preuzeto 7. prosinca 2009.
- ^ а б Savage, RJG; Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 53. ISBN 0-8160-1194-X.
- ^ Gibbard P.; Lewin J. (29. 10. 2007). „History of the major rivers of southern Britain during the Tertiary”. Quaternary Palaeoenvironments Group. Приступљено 2008-03-04.
- ^ Hooker, Jerry J. (2016). „Skeletal adaptations and phylogeny of the oldest mole <SCP>E</SCP>otalpa (<SCP>T</SCP>alpidae, <SCP>L</SCP>ipotyphla, <SCP>M</SCP>ammalia) from the <SCP>UK E</SCP>ocene: The beginning of fossoriality in moles”. Palaeontology. 59 (2): 195—216. doi:10.1111/pala.12221.
- ^ Smith, Andrew T.; Xie, Yan; Hoffmann, Robert S.; Lunde, Darrin; McKinnon, John; Wilson, Don E.; Wozencraft, W. Chris (2010). A Guide to the Mammals of China. Princeton University Press.
- ^ Gorman, Martyn (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 766–769. ISBN 978-0-87196-871-5.
- ^ Hazardous Substances and New Organisms Act 2003 - Schedule 2 Prohibited new organisms, New Zealand Government, Приступљено 26. 1. 2012
Литература
уреди- Gorman, Martyn (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 766–769. ISBN 978-0-87196-871-5.
- Yates, Terry L.; Jorge Salazar-Bravo. (2004). „A Revision Of Scapanus latimanus, with the Revalidation of a Species Of Mexican Mole”. Ур.: Sánchez-Cordero V.; Medellín R.A. Contribuciones Mastozoológicas En Homenaje A Bernardo Villa (PDF). Instituto De Biología e Ins Tituto De Ecología, Unam, México. стр. 479—496.
- Kawada, Shin-ichiro; Son, Nguyen Truong; Ngoc Can, Dang (28. 6. 2012). „A new species of mole of the genus Euroscaptor (Soricomorpha, Talpidae) from northern Vietnam”. Journal of Mammalogy. 93 (3): 839—850. doi:10.1644/11-MAMM-A-296.1 . Приступљено 2. 4. 2018 — преко bioone.org (Atypon).
- Nicolas, Violaine; Martínez-Vargas, Jessica; Hugot, Jean-Pierre (2017). „Talpa aquitania sp. nov. (Talpidae, Soricomorpha), a new mole species from SW France and N Spain”. Mammalia. 81 (6): 641—642. doi:10.1515/MAMMALIA-2017-0057.