Крајински партизански одред
Крајински народноослободилачки партизански (НОП) одред формиран је 1. августа 1941. године на атару Шуљевац код Метриша, јужно од Неготина, јачине 15 бораца, са 2 пушке, 3 пиштоља и 5 бомби.
Крајински партизански одред | |
---|---|
Постојање | 1. август – 5. октобар 1941; лето 1942 – 15. јун 1943. |
Јачина | Септембар 1941: 158 војника и официра[1] |
Део | НОВЈ |
Ангажовање |
Борбена дејства
уредиНоћу 16/17. августа 1941. разоружао је жандармеријске посаде на железничким станицама Рајац, Тамнич и Брусник и запленио 12 пушака и око 500 метака. Ноћу 21/22. августа напао је среско место Салаш и створио слободну територију која се ширила од Салаша према Неготину и Зајечару. Након што је ојачао на 158 бораца, одред је 22. септембра напао Крајинско-хомољско-поречки четнички одред у селу Црнајки. Здружени одред четника и жандарма напао га је 29. септембра на источним падинама Дели Јована и разбио код села Сикола. Око 500 немачких војника и четнички Крајински и Тимочки одред окружили су га и готово уништили 5. октобра у рејону Лија Глава на јужним падинама Дели Јована. Након тога је преостала само групица од 6 људи. Већину заробљених партизана Немци су повешали у Бору.[1]
Обновљени одред
уредиЛети 1942. године, Окружни комитет КПЈ за Зајечар је од преживелих бораца и делова Тимочког партизанског одреда формирао нови Крајински одред са 40 људи, који је дејствовао на подручју од села Рготине до Доњег Милановца. Често је водио борбе са четницима и жандармима у рејону Мајданпека и Борског рудника. Група бораца одреда је 5. фебруара 1943. упала у Бор и запалила немачке магацине течног горива. Одред је 15. јуна 1943. ушао у састав Тимочког партизанског батаљона, који је касније прерастао у Зајечарски партизански одред „Миленко Брковић Црни“, који је 11. марта 1944. године преименован у Девету српску бригаду НОВЈ.[1]
Борци Крајинског партизанског одреда и њихови помагачи − Фотогалерија
уреди-
Сретен Вучковић
-
Србислав Срба Бешир
-
Јован Милојевић Шане
-
Јован Трујић
-
Јован Динкић
-
Јеремија Илић Јегор
-
Јован Динић
-
Илија Ранковић
-
Душанка Милошевић
-
Драгомир Милосављевић Гринка
-
Драгољуб Милинчић
-
Добривоје Недељковић Доне
-
Добрила Радосављевић Стара
-
Бранко Перић
-
Добрила Мирчић
-
Дивна Цветковић
-
Божидар Стојановић
-
Бранко Ценковић
-
Божа Ђорђевић
-
Бора Радојевић
-
Бора Илић Мицињак
-
Мариола Петровић
-
Радомир Недељковић
-
Миомир Радосављевић Пики
-
Станоје В. Станојевић
-
Божа Илић
-
Петар Ђулаковић
-
Љубомир Голубовић Видра
-
Љубомир Николић Дилга
-
Радован Дудић
-
Радомир Живановић Баја
-
Ратко Недељковић Чича
-
Саво Драгојевић
-
Стефанија Михајловић
-
Стојан Стевић
-
Стојан Крестић
-
Воја Миленковић
-
Владимир Златојевић
-
Војислав Станисављевић
-
Вукашин Јаковљевић
-
Живота Благојевић
-
Живојин Петканић
-
Светолик Ђорђевић Тола
Референце
уредиЛитература
уреди- Војна енциклопедија (књига четврта). Београд 1972. година.