Корисник:Urgentos/Средоземље у Старом веку

Седиментне стене на средоземној обали Либије

Средоземље у старом веку је период у историји Средоземног мора од око 4000. године п. н. е. па до 476. године, када је пало Западно римско царство (период старог века). Ово је раздобље праисторије и античког света. Унутрашње море је много старије од људских трагова у овој области. Море се може потпуно схватити само у дугим перспективама сопствене геолошке историје. Најбољи доказ о старости Средоземног мора је само море.

У палезоичном раздобљу, пре више милиона година, широки појас мора познатији као Тетис простирао се од Антила до Тихог океана. Према упоредницима на географској карти он је секао оно што ће годинама касније бити копнена маса Старог света. Данашње Средоземље је остатак вода Тетиса, временски сеже готово до почетка света.

Набирања земљине коре у раздобљу терцијара одвијала су се на рачун веома старог Средоземног мора, које је тада било знатно веће него данас. Из тог древног мора изашле су многе планине: Бетијски кордиљери, Риф (Атлас), Алпи, Апенини, Балкан, Торос, као и Кавказ. Ове планине смањиле су површину Средоземног мора, издижући из великог Средоземног корита седиментне стене (песак, иловача, камен пешчар, кречњак) и дубоке првобитне стене.

Околне планине које стежу, запречују и секу дугачку средозмну обалу представљају основу самог првобитбог Тетиса.

Литература

• Средоземље у старом веку - праисторија и античко доба; Фернан Бродел; Библиотека Архипелаг; Превео с француског: Душан Јанић; Академска књига Нови Сад