Кореновски рејон
Кореновски рејон (рус. Кореновский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у централном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
| Кореновски рејон Кореновский район | |
|---|---|
 | |
.jpg) | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | град Кореновск |
| Координате | 45° 27′ 42″ N 39° 27′ 07″ E / 45.46167° С; 39.45194° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 2. јун 1924. |
| Површина | 1.433 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 86.480 |
| — густина ст. | 60,35 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 86142 |
| ОКАТО код | 03 221 000 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.png)
Административни центар рејона је град Кореновск.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 86.480 становника или у просеку око 60,3 ст/км². По броју становника налази се на 20. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.433 км².
Географија
уреди
Кореновски рејон се налази у централном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.433 км² и по том параметру спада међу рејоне просечне величине. Граничи се са Брјуховечким рејоном на северу, на истоку и југоистоку су Виселковски и Устлабински рејон, на југу је Дински, а на западу Тимашјовски рејон.
Рељефно то је једнолична степа Кубањско-приазовске низије испресецана бројним водотоцима и мањим ујезереним површинама. Најважнији водотоци су Бејсужек Леви који тече централним делом, река Бејсуг тече северним, а Кирпили јужним делом рејона.
Историја
уредиКореновски рејон је званично успостављен 2. јуна 1924. као једна од административних јединица тадашњег Кубањског округа Југоисточне област и првобитно се састојао од 19 сеоских совјета. Пре него што је ушао у састав Краснодарске покрајине 1937. налазио се у границама, прво Северно-кавкаске, а потом и Азовско-црноморске покрајине.
Привремено је био расформиран у периоду од фебруара 1963. до марта 1964. године.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 85.264 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 86.480 становника, или у просеку око 60,3 ст/км².[2] По броју становника Виселковски рејон се налази на 00. месту у Покрајини.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 62.668 | 77.083 | 78.597 | 77.131[3] | 85.259[4] | 85.264[1] | 86.480* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налазе се укупно 30 насељених места административно подељена на 10 другостепених општина (9 руралних и једну градску). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Кореновск са око 42.000 становника. Веће насеља на тлу рејона је још и станице Платнировскаја (12.000 становника).
Саобраћај
уредиПреко територије Кореновског рејона пролази железничка пруга Краснодар−Тихорецк и национални аутопут М4 „Дон” Новоросијск−Москва.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 24. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
