Дински рејон
Дински рејон (рус. Динской район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у централном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
Дински рејон Динской район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Административни субјект | Краснодарски крај |
Админ. центар | станица Динскаја |
Координате | 45° 12′ 00″ N 39° 14′ 00″ E / 45.20000° С; 39.23333° И |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 31. децембар 1934. |
Површина | 1.361,96 km2 |
Становништво | 2017. |
— број ст. | 141.442 |
— густина ст. | 103,85 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
Позивни број | +7 86162 |
ОКАТО код | 03 214 000 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона је станица Динскаја.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 141.442 становника или у просеку око 92,6 ст/км². По броју становника налази се на 5. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.362 км².
Географија
уредиДински рејон се налази у централном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.361,96 км² и по том параметру налази се на 31. месту у Покрајини. Граничи се са Калињинским, Тимашјовским и Кореновским рејоном на северу, на истоку је Устлабински, и на западу Красноармејски рејон. На југу се граничи са Краснодарским градским округом и Републиком Адигејом.
Рељефно то је једнолична степа Кубањско-приазовске низије испресецана бројним водотоцима и мањим ујезереним површинама. Иако на крајњем југу рејон избија на десну обалу реке Кубањ, ни једна од његових река не тече ка Кубању већ има супротан, углавном западни и северозападни правац кретања. У централном и источном делу рејона најважнија је река Кочети, лева притока Кирпилија, са својим бројним притокама, док је најзначајнији водоток у западном делу река Понура.
Историја
уредиДински рејон је званично успостављен 31. децембраа 1934. као једна од административних јединица тадашњег Азовско-црноморског краја и првобитно се састојао од 4 сеоска совјета. Како се првобитно рејонско седиште налазило у станици Пластуновскаја и рејон је носио име Пластуновски. Већ у фебруару наредне године рејонско седиште је пренесено у станицу Динскају, али је старо име задржао све до маја 1961. када је преименован на садашњи назив. У саставу Краснодарског краја је од септембра 1937. године.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 126.871 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 141.442 становника, или у просеку око 92,6 ст/км².[2] По броју становника Дински рејон се налази на 5. месту у Покрајини и један је од ретких рејона који бележи константан популациони раст.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|---|
45.685 | 122.813 | 108.913 | 105.485[3] | 119.833[4] | 126.871[1] | 141.442* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налази се укупно 27 насељених места административно подељених на 10 другостепених сеоских општина. Административни центар рејона и његово највеће насеље је станица Динскаја са око 35.000 становника. Већа насеља на тлу рејона су још и станице Новотитаровскаја (25.000), Васјуринскаја (13.400), Пластуновскаја (12.000), Старомишастовскаја (10.000), Нововеличковскаја (9.200), те полуурбано насеље Јужни (6.200 становника).
Саобраћај
уредиДински рејон је једно од најважнијих саобраћајних подручја у Покрајини. Његову територију пресецају три железничка правца од националног значаја, али и аутопут М4 „Дон” који повезује Новоросијск и Краснодар са Москвом. Значајни друмски правци су и магистрале Краснодар−Јејск и Темрјук−Краснодар−Кропоткин.
Преко његове територије пролазе и гасовод и нафтовод „Плави ток” којим се ова два енергента из подручја Каспијског језера транспортују ка црноморској обали.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2020)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 26. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.