Копа Америка 1979. је било тридесет прво издање овог такмичења. Првенство је одржано од 18. јула до 12. децембра 1979. године. По други пут није постојало фиксно место одржавања турнира, а све утакмице су се играле током пет месеци у свакој земљи учесници. Шампион овог такмичења постала је репрезентација Парагваја, која је по други пут освојио Копа Америка (први пут 1953. у Перуу), победивши Чиле бољом гол-разликом након ремија у тајбрејк мечу.

Копа Америка 1979.
XXXI Copa América 1979.
Детаљи такмичења
Датум18. јул12. децембар 1979.
Екипе10 (из 1. конфедерације)
Стадиони12 (из 11 градова)
Коначан пласман
Шампиони Парагвај (2. титула)
Друго место Чиле
Треће место Перу
Четврто место Бразил
Статистике турнира
Одиграно утакмица25
Постигнуто голова63 (2,52 по мечу)
Укупно гледалаца1.144.000 (45.760 по мечу)
Најбољи стрелацПарагвај Морел
Чиле Передо
(по 4. гола)
Најбољи играчЧиле Касељ[1]
КОНМЕБОЛ
КОНМЕБОЛ
1975
КОНМЕБОЛ
КОНМЕБОЛ
1983

У првој фази јужноамеричког турнира формиране су три групе од по три тима, са домаћим и гостујућим утакмицама. Бранилац титуле Перу је био слободан до полуфинала.

У финалу, ако је након реванша дошло до изједначења, доигравање се играло на неутралном терену, што је и овог пута било неопходно. Пошто је и ова трећа утакмица на неутралном терену завршена 0:0, Парагвај је постао шампион Јужне Америке захваљујући бољој гол-разлици која је остварена у прве две утакмице[2]. Парагвају је то била друга титула на Копа Америка након освајања прве титуле 1953. године. Плејоф утакмица у Буенос Ајресу одиграна је пред само 6.000 гледалаца. Пети пут у историји такмичења, укупна посета на свим утакмицама је прешла бројку од преко милион, али без обарања рекорда из 1945.

Светски шампион Аргентина је била тек трећа у својој групи, што је представљало изненађење турнира.

Учесници

уреди

На првенству Јужне Америке учествовало десет репрезентација: Боливија, Перу, Бразил, Колумбија, Еквадор, Парагвај, Аргентина, Уругвај, Чиле и Венецуела. Репрезентација која је освојила прво место у групи је ишла у полуфинално такмичење. Победник полуфинала из две утакмице, гост домаћин, је ишао у финале.

  1.   Аргентина

2.   Бразил
3.   Боливија
4.   Венецуела
5.   Еквадор
6.   Колумбија
7.   Парагвај
8.   Перу
9.   Уругвај
10.   Чиле

Градови домаћини и стадиони

уреди
Буенос Ајрес, Аргентина Буенос Ајрес, Аргентина Ла Паз, Боливија Рио де Жанеиро, Бразил Сао Пауло, Бразил Сантијаго, Чиле
Хосе Амалфитани Монументал Ернандо Силес Маракана Морумби Насионал де Чиле
Капацитет: 49.540 Капацитет: 74.624 Капацитет: 51.000 Капацитет: 200.000 Капацитет: 67.400 Капацитет: 70.000
           
Богота, Колумбија Кито, Еквадор Асунсион, Парагвај Лима Перу Монтевидео, Уругвај Сан Кристобал, Венецуела
Ел Кампин Олимпико Атахуалпа Дефенсорес дел Чако Насионал Сентенарио Полидепортиво
Капацитет: 36.343 Капацитет: 35.742 Капацитет: 42.354 Капацитет: 50.000 Капацитет: 76.609 Капацитет: 25.000
           

Први круг

уреди

Тимови су били подељени у три групе од по три тима. Сваки тим је играо два пута (код куће и у гостима) против других тимова у својој групи, са два бода за победу, један бод за нерешено и без бодова за пораз. Победници сваке групе пласирали су се у полуфинале где их је чекао Перу као владајући шампион и као четврта репрезентација полуфинала

Група А

уреди
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
  Чиле 4 2 1 1 10 2 +8 5
  Колумбија 4 2 1 1 5 2 +3 5
  Венецуела 4 0 2 2 1 12 −11 2

Утакмице

уреди
Венецуела  0–0  Колумбија
Гледалаца: 18.000
Судија: Луис Баранкос (Боливија)

Венецуела  1–1  Чиле
Карвахал   70 Передо   81
Гледалаца: 14.000
Судија: Сизар Пагано (Перу)

Колумбија  1–0  Чиле
Дијаз   21
Гледалаца: 45.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)

Колумбија  4–0  Венецуела
Игуаран   17
Валдерама   53
Чапаро   59
Морон   86
Гледалаца: 30.000
Судија: Карлос Еспозито (Аргентина)

Чиле  7–0  Венецуела
Передо   359
Велиз   31
Ривас   3854 (пен.)
Сото   80
Јањез   84
Пајез  
Гледалаца: 70.000
Судија: Енрике Лабо (Перу)

Чиле  2–0  Колумбија
Касељ   14
Передо   58
Валверде   54
Гледалаца: 85.000
Судија: Вилфредо Сасерес (Парагвај)

Група Б

уреди
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
  Бразил 4 2 1 1 7 5 +2 5
  Боливија 4 2 0 2 4 7 −3 4
  Аргентина 4 1 1 2 7 6 +1 3

Утакмице

уреди
Боливија  2–1  Аргентина
Рејналдо   2966 Лопез   5
Гледалаца: 40.000
Судија: Октавио Сиера (Колумбија)

Боливија  2–1  Бразил
Арахонес   36 (пен.)73 Извештај Динамите   30 (пен.)
Гледалаца: 40.000
Судија: Октавио Санчез (Колумбија)

Бразил  2–1  Аргентина
Зико   2
Тита   54
Извештај Коскија   29
Гледалаца: 130.000
Судија: Едисон Перез (Перу)

Аргентина  3–0  Боливија
Пасарела   1
Гаспари   15
Марадона   65
Гледалаца: 30.000
Судија: Серхио Васкез Санчез (Чиле)

Бразил  2–0  Боливија
Тита   46
Зико   90
Извештај
Гледалаца: 50.000
Судија: Хосе Вергара Гереро (Венецуела)

Аргентина  2–2  Бразил
Пасарела   38
Дијаз   71
Гаљего   27
Извештај Сократес   1765 (пен.)
Зико   27
Гледалаца: 68.000
Судија: Роге Серуљо (Уругвај)

Група Ц

уреди
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
  Парагвај 4 2 2 0 6 3 +3 6
  Уругвај 4 1 2 1 5 5 0 4
  Еквадор 4 1 0 3 4 7 −3 2

Утакмице

уреди
Еквадор  1–2  Парагвај
Гарсес   64 (пен.) Извештај Талавера   22
Солалинде   77
Гледалаца: 45.000
Судија: Карлос Еспозито (Аргентина)

Еквадор  2–1  Уругвај
Теноријо   6
Аларкон   9
Извештај Викторино   79 (пен.)
Кастињо   65
Гледалаца: 30.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)

Парагвај  2–0  Еквадор
Е. Морел   27
Осоријо   48
Извештај
Гледалаца: 25.000
Судија: Абел Гнеко (Аргентина)

Уругвај  2–1  Еквадор
Бика   4
Викторино   57 (пен)
Манеиро   78
Извештај Клингер   77
Гранда   57
Рон   81
Гледалаца: 25.000
Судија: Оскар Сколфаро (Бразил)

Парагвај  0–0  Уругвај
Овелар   35 Извештај
Гледалаца: 25.000
Судија: Серхио Васкез Санчез (Чиле))

Уругвај  2–2  Парагвај
Милар   54 (пен.)
Паз   83
Извештај Е. Морел   3488
Гледалаца: 18.000
Судија: Едисон Перез (Перу)

Полуфинале

уреди
Перу  1–2  Чиле
Москера   71 Касељ   3676
Гледалаца: 50.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)
Чиле  0–0  Перу
Фигуероа   40 Рохас   33
Гледалаца: 75.000
Судија: Хуан Данијел Кардељино (Уругвај)

Парагвај  2–1  Бразил
Е. Морел   16
Талавера   35
Извештај Палхиња   79
Гледалаца: 50.000
Судија: Рамон Барето (Уругвај)
Бразил  2–2  Парагвај
Фалкао   29
Сократес   61 (пен.)
Извештај М. Морел   31
Ромерито   68
Гледалаца: 80.000
Судија: Карлос Еспозито (Аргентина)

Финале

уреди

Финале се играло у две утакмице и победник, шампион је репрезентација са више победа. Пошто су обе репрезентације имале по једну победу, одиграна је трећа утакмица која је завршена нерешено, као одлучујући фактор је узета гол разлика (3:1) и Парагвај је по други пут постао шампион.

Прва утакмица

Парагвај  3–0  Чиле
Ромерито   1285
М. Морел   36
Гледалаца: 40.000
Судија: Луис Грегорио да Роса (Уругвај)

Друга утакмица

Чиле  1–0  Парагвај
Ривас   10
Бонваљет   17

Е. Морел   17
Гледалаца: 55.000
Судија: Рамон Барето (Уругвај)

Плејоф

Парагвај  0–0 (п. с. н.)  Чиле
Гледалаца: 32.000
Судија: Арналдо Сезар Коелхо (Бразил)

Листа стрелаца

уреди

На овом првенству укупно 41 стрелаца је постигло 63 голова, титулу најбољег стрелца су поделили чилеанац Хорхе Передо и парагвајац Еухенијо Морел са по 4 постигнута гола.

Референце

уреди
  1. ^ „Especial Copa America: Los Mejores Jugadores edición por edición” (на језику: шпански). Goal.com. 2010-04-15. Приступљено 2012-09-06. 
  2. ^ а б в г Oliver, Guy (1992). The Guinness Record of World Soccer. Guinness publishing. стр. 567. ISBN 0-85112-954-4. 

Спољашње везе

уреди