Стадион Насионал (Перу)
Стадион Насионал (Перу) (шп. Estadio Nacional del Perú) је вишенаменски стадион у Лими, Перу. Отворен је 27. октобра 1952. године и кориштен је за Првенство Јужне Америке у фудбалу 1953. године. Овај стадион са 50.000 места користи Фудбалска репрезентација Перуа. Капацитет му је 40.000 места са додатком од неколико хиљада са ложама и осталим додатним местима.[2]
| Стадион Насионал | |
|---|---|
(Estadio Nacional del Perú) | |
.jpg) Стадион Насионал (Перу) | |
| Пуно име | Стадион Насионал (Перу) (-Estadio Nacional del Perú) |
| Ранија имена | (Estadio Nacional del Perú) |
| Место | Лима, Перу |
| Координате | 12° 04′ 02.2″ S 77° 02′ 01.4″ W / 12.067278° Ј; 77.033722° З |
| Изградња | 1951. 1952. |
| Отворен | 27. октобар 1952. |
| Реновиран | 1992.. 1996.. 2004.. 2011.. |
| Проширен | 2004.. 2011.. |
| Власник |  Перу |
| Оператор | Перуански институт за спорт (Peruvian Institute of Sport) |
| Капацитет | 50.000[1] |
| Подлога | трава |
| Димензије | 104.9 x 67.86 m |
| Корисници | |
| Перу | |
Стадион је отворен 27. октобра 1953. године и заменио је стари стадион Насионал. Овај стадион је угостио три од шест Првенства Јужне Америке у фудбалу одржаним у Перуу.
Трагедија 1964.
уредиПеру је био 24. маја 1964. године домаћин Аргентини у квалификацијама за учешће на Олимпијском турниру које су се играле у Токију. Аргентина је водила током већине сусрета али су у задњим минутима Перуанци изједначили. Уругвајски судија Анхел Едуардо Пазос је међутим поништио гол. Гледаоци, којих је било присутно 47.157, су утрчали на терен тражећи правду. Полиција је користила сузавац и физичку снагу да би смирила ситуацију. Излаз из стадиона је био затворен и гледаоци су били заробљени унутар стадиона. Играчи и званична лица су напустила стадион у пратњи полиције. Нереди су се наставили и ван стадиона и председник Перуа Фернандо Белаунде је ванредно стање које је потрајало наредних месец дана. У овим нередима је погинуло 300 а повређено најмање 4.000 лица. Ова трагедија је довела до смањења капацитета стадиона са 53.000 на 45.000.[3][4]
Референце
уреди- ^ Архива Архива .
- ^ „COMUNICADO DE PRENSA 064-FPF-2011 - A LA OPINIÓN PÚBLICA”. fpf.com.pe. Архивирано из оригинала 2012-03-31. г. Приступљено 2011-09-30.
- ^ „Aniversario 45 de la tragedia en el Estadio Nacional de Lima”. rpp.com.pe. Приступљено 2009-07-17.
- ^ Vidal Otálora, Jaime Pulgar (11. 3. 2007). „¡Tragedia en el Nacional!” (на језику: шпански). Приступљено 3. 10. 2011.
Спољашње везе
уреди
- David Goldblatt; World Soccer Yearbook. 2002. ISBN 0-7894-8943-0.