Клемент Атли

Клемент Атли
Клемент Атли
Лични подаци
Датум рођења	3. јануар 1883.
Место рођења	Путни, Уједињено Краљевство
Датум смрти	8. октобар 1967. (84 год.)
Место смрти	Лондон, Уједињено Краљевство
Држављанство	Британско
Народност	Енглез
Универзитет	Универзитетски колеџ, Градска правна школа, Хејлибери и империјално услужни колеџ
Породица
Супружник	Вајолет Атли (в. 1922 — њена смрт 1964)
Деца	4
Политичка каријера
Политичка; странка	Лабуристичка партија
Избори
Мандати
Избори
Премијер Уједињеног Краљевства
	26. јул 1945 — 26. октобар 1951.
Избори	Парламентарни избори 1945.
Монарх	Џорџ VI
Претходник	Винстон Черчил
Наследник	Винстон Черчил

Клемент Ричард Атли (енгл. Clement Richard Attlee; Путни, 3. јануар 1883 — Лондон, 8. октобар 1967), први гроф од Атлија, је био британски политичар и премијер.^[1]

Све до избора у Парламент 1922. године живео је у скромној кућици у Ист Енду, сиромашном делу Лондона. Био је члан лабуристичких влада 1924. и 1930–31. Током рата у периоду 1942–45.^[1] био је заменик премијера у коалиционој влади Винстона Черчила. Атли се показао као лојалан савезник Черчилу све време рата, искрено га подржавајући у политици коју је водио.

На изборима одржаним непосредно по завршетку Другог светског рата његова лабуристичка странка је победила а он је изабран за премијера Уједињеног Краљевства. На месту премијера био је од 27. јула 1945. до 26. октобра 1951,^[1] као први лабуристички премијер који је на овој функцији провео цео мандат и први лабуристички премијер који је имао већину у Парламенту.

Влада коју је предводио спровела је низ реформи у циљу остварења лабуристичког програма о држави благостања (welfare state): национализовала је Енглеску банку, руднике и челичане, железницу и унутрашњи транспорт, увела је социјално законодавство, опште здравствено и социјално осигурање, и извршила и друге реформе. Ове реформе су почивале на консензусу најважнијих политичких снага у држави, тако да нису мењане све до доласка на власт Маргарет Тачер.

У послератном периоду, његов кабинет је био посвећен реализацији Маршаловог плана. У политици према Совјетском Савезу у почетку је показивао знаке добре воље, али након што је Стаљин завладао источном Европом, био је један од оних који су снажно подржали формирање НАТО.

Током његове владе окончана је британска колонијална управа над Индијом (рачунајући и садашњи Пакистан, Бангладеш, Мјанмар и Шри Ланку) и Палестином.

После избора 1951. године на којима су победили конзервативци, повукао се из политике.^[1] Изборе је изгубио иако је његова партија освојила више гласова него на изборима 1945. године и више гласова на нивоу целе државе него победничка конзервативна партија. На месту премијера наследио га је Винстон Черчил.

Писац је неколико књига: "Сврха и политика", "Лабуристичка странка у перспективи", "Како се то догодило" (аутобиографија), "Из Царства у Комонвелт" и друге.

Младост и образовање

Атли је рођен 3. јануара 1883. године у Патни, Сари (сад део Лондона), у породици више средње класе, као седмо од осморо деце. Његов отац је био Хенри Атли (1841–1908), адвокат, а мајка Елен Брејвери Вотсон (1847–1920), кћи Томаса Сајмонса Ватсона, секретара Уметничке уније Лондона.^[2] Његови родитељи су били „предани англиканци“ који су читали молитве и псалме сваког јутра пре доручка.^[3]

Атли је одрастао у двоспратној вили са великом баштом и тениским тереном, у којој су радиле три слуге и вртлар. Његов отац, политички либерал, наследио је породични посед у млинарству и пиварству, и постао је старији партнер у адвокатској фирми Друсес, такође служећи мандат председника Правног друштва Енглеске и Велса. Године 1898, он је купио имање од 200-acre (81 ha) у Торпе-ле-Сокену, Есекс. У деветој години Атли је послат у интернат Норта Плејс, дечачку припремну школу у Хартфордширу. Године 1896, он је следио своју браћу у Хејлибери и империјално услужном колеџу, где је био осредњи студент. На њега су утицали дарвинистички ставови управника колеџа Фредерика Веба Хедлија, а 1899. године он је објавио у школском часопису напад на штрајкајуће лондонске таксисте, предвиђајући да ће ускоро морати да „моле за своје тарифе“.^[3]

Године 1901, Атли се уписао на Универзитетски колеџ, Оксфорд, на смер модерне историје. Он и његов брат Том „су добили великодушну стипендију од оца и прихватили су универзитетски животни стил - веслање, читање и дружење“. Његов тутор га је касније описао као „стаситог, марљивог, поузданог човека без бриљантности стила ... али са одличном звучном проценом“. На универзитету га је мало занимала политика или економија, касније је своје ставове описивао као „добри стари империјалистички конзервативац”. Он је дипломирао 1904. године са другоразредним почастима.^[3]

Атли се тада школовао за адвоката у Унутрашњем храму и стекао је професионално звање у марту 1906. Једно време је радио у адвокатури свог оца Друсес и Атле, али није уживао у послу и није имао посебну амбицију да оствари успех у правној професији.^[4] Он је такође је играо фудбал за клуб ван лиге Флит.^[5]

Атлијев отац је умро 1908. године, остављајући заоставштину процењену на £75.394 фунти (што је еквивалентно £7,099,192 у 2018^[6]).^[7]

Публикације

The Social Worker (1920);
Metropolitan Borough Councils Their Constitution, Powers and Duties – Fabian Tract No 190 (1920)
The Town Councillor (1925);
The Will and the Way to Socialism (1935);
The Labour Party in Perspective (1937);
Collective Security Under the United Nations (1958);
Empire into Commonwealth (1961).

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 80. ISBN 86-331-2075-5.
^ Davies, Edward J. "The Ancestry of Clement Attlee", Genealogists' Magazine, 31(2013–15): 380–87.
^ ^а ^б ^в „Clement Attlee”. Spartacus Education.
^ Beckett 1998, стр. 17.
^ Borrows, Bill (27. 4. 2015). „Why football can be a dangerous game for politicians”. Daily Telegraph.
^ UK CPI inflation numbers based on data available from Gregory Clark (2016), "The Annual RPI and Average Earnings for Britain, 1209 to Present (New Series)" MeasuringWorth.
^ "Attlee Henry of 10 Billiter-square London and Westcott Portinscull-road Putney Surrey died 19 November 1908" in Probate Index for 1908 at probatesearch.service.gov.uk, accessed 7 August 2016

Литература

Beckett, Francis (1998). Clem Attlee: A Biography. Blake. ISBN 978-1860661013.
Pearce, Robert (1997). Attlee. Longman. ISBN 0582256909.
Beech, Matt; Lee, Simon (2008). Ten Years of New Labour. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0230574434.
Hill, C. P. (1970). British Economic and Social History, 1700–1964 (3rd rev. изд.). Hodder & Stoughton Educational. ISBN 978-0713116243.
Kay, Kingsley (1946). „Development of industrial hygiene in Canada” (PDF). Industrial Safety Survey. Montreal. XXII (1): 1—11. PMID 20279825. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2016. г.
Lowe, Norman (1997). Mastering Modern World History. Palgrave Master Series (3rd rev. изд.). Palgrave Macmillan. ISBN 978-0333685235.
Morgan, Kenneth O. (1984). Labour in Power, 1945–51. Oxford University Press. ISBN 978-0192158659.
Munro, Donald, ур. (1948). Socialism: The British Way. Essential Books.
Thomas-Symonds, Nicklaus (2012). Attlee: A Life in Politics. I.B.Tauris. ISBN 978-1780762159.
Clement Attlee published his memoirs, As it Happened, in 1954.
Francis Williams' A Prime Minister Remembers, based on interviews with Attlee, was published in 1961.
Beckett, Francis (1998). Clem Attlee. – updated and revised and expanded edition, Clem Attlee: Labour's Great Reformer (2015)
Bew, John. Citizen Clem: A Biography of Attlee, (London: 2016, British edition); Clement Attlee: The Man Who Made Modern Britain (New York: Oxford U.P. 2017, U.S. edition).
Burridge, Trevor (1985). Clement Attlee: A Political Biography,. , scholarly
Cohen, David (2018). Churchill & Attlee: The Unlikely Allies who Won the War. Biteback Publishing. , popular.
Crowcroft, Robert. Attlee's War: World War II and the Making of a Labour Leader (IB Tauris, 2011).
Harris, Kenneth (1982). Attlee. , scholarly authorised biography.
Howell, David (2006). Attlee.
Jago, Michael (2014). Clement Attlee: The Inevitable Prime Minister.
Pearce, Robert (1997). Attlee. , 206pp
Thomas-Symonds, Nicklaus (2010). Attlee: A Life in Politics. IB Tauris. .
„The Oxford Dictionary of National Biography”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. 2004. doi:10.1093/ref:odnb/30498. (Subscription or UK public library membership required.)
Rosen, Greg. ed. Dictionary of Labour Biography. (Politicos Publishing, 2002); ISBN 1-902301-18-8
Morgan, Kenneth O (1987). Labour people: leaders and lieutenants, Hardie to Kinnock. .
Addison, Paul (15 August 2010). No Turning Back: The Peaceful Revolutions of Post-War Britain. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-219267-7. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year= / |date= mismatch (помоћ)
Brady, Robert A. (1950). Crisis in Britain. Plans and Achievements of the Labour Government... . University of California Press. , detailed coverage of nationalisation, welfare state and planning.
Crowcroft, Robert, and Kevin Theakston. "The Fall of the Attlee Government, 1951." in Timothy Heppell and Kevin Theakston, eds. How Labour Governments Fall (Palgrave Macmillan UK, 2013). PP 61–82.
Francis, Martin (1997). Ideas and policies under Labour, 1945–1951: building a new Britain. Manchester University Press. .
Shorey, Paul (1925). „Reviewed work: Studies in Herodotus, Joseph Wells”. Classical Philology. 20 (2): 188—189. JSTOR 263794. doi:10.1086/360685.
Hennessy, Peter (2006). Never Again: Britain 1945–51 (2 изд.). London: Penguin Books. ISBN 0-14-101602-7.
Jackson, Ben. "Citizen and Subject: Clement Attlee’s Socialism." History Workshop Journal (2018). Vol. 86 pp. 291–298. online^{[мртва веза]}.
Jeffreys, Kevin. "The Attlee Years, 1935–1955." The Labour Party. Palgrave Macmillan UK, 2000. 68–86.
Kynaston, David (2008). Austerity Britain, 1945–1951. .
Mioni, Michele (2016). „The Attlee government and welfare state reforms in post-war Italian Socialism (1945–51): Between universalism and class policies”. Labor History. 57 (2): 277—297. S2CID 155621973. doi:10.1080/0023656X.2015.1116811.
Morgan, Kenneth O (1984). Labour in Power 1945–1951. , 564 pp.
Ovendale, R. ed., The foreign policy of the British Labour governments, 1945–51 (1984) ·
Pugh, Martin. Speak for Britain!: A New History of the Labour Party. ISBN 0099520788. (2011)
Smith Raymond, Zametica John (1985). „The Cold Warrior: Clement Attlee Reconsidered, 1945-7”. International Affairs. 61 (2): 237—252. JSTOR 2617482. doi:10.2307/2617482.
Swift, John (2001). Labour in Crisis: Clement Attlee & the Labour Party in Opposition, 1931–1940.
Tomlinson, Jim (20. 6. 2002). Democratic Socialism and Economic Policy: The Attlee Years, 1945-1951. Cambridge University Press. ISBN 0521892597.
Weiler, Peter (1987). „British Labour and the Cold War: The Foreign Policy of the Labour Governments, 1945-1951”. Journal of British Studies. 26 (1): 54—82. JSTOR 175554. S2CID 146420824. doi:10.1086/385879.