Велики кањон

Велики кањон
Велики кањон
Локација	Аризона, САД
Дужина	277 mi (446 km) km
Ширина	4—18 mi (6,4—29,0 km) km
Дубина	апрокс. 2,600 ft (800 m) m

Велики кањон (енгл. Grand Canyon;^[1] или кањон Колорадо, енгл. Colorado Canyon) је кањон у северозападној Аризони.^[2]Велики кањон је познат по својој визуелно запањујућој величини и свом сложеном пејзажу.^[3]^[4] Већи део кањона чине степеничасте стене, над којима је некада протицала река Колорадо, а која се данас налази на много нижем нивоу у кањону. Велики кањон је 277 mi (446 km) дуг, до 18 mi (29 km) широк и достиже дубину преко миље (6.093 ft (1.857 m)).^[5]

Кањон и суседни обод налазе се унутар Националног парка Велики кањон, националне шуме Кајбаб, националног монумента Велики кањон-Парашант, индијанског резервата Валапаја, индијанског резервата Хавасупаја и Навахо нације. Председник Теодор Рузвелт је био велики заговорник очувања подручја Великог кањона и посећивао га је у бројним приликама како би ловио и уживао у пејзажима.

Скоро две милијарде година геолошке историје Земље биле су изложене док су река Колорадо и њене притоке резале своје канале кроз слој по слој стене док је висораван Колорадо била тектонски подизана.^[6] Док геолози расправљају о неким аспектима историје урезивања кањона,^[7] неколико недавних студија подржавају хипотезу да је река Колорадо свој ток кроз то подручје успоставила пре око 5 до 6 милиона година.^[8]^[9]^[10] Од тада је река Колорадо покретала смањивање притока и повлачење литица, истовремено продубљујући и проширујући кањон.

Хиљадама година су ово подручје непрестано насељавали Индијанци, који су изградили насеља унутар кањона и његових бројних пећина. Народ Пуебло сматрао је Велики кањон светим местом, и вршили су ходочашћа у њему.^[11] Први Европљанин за кога је познато да је видео Велики кањон био је Гарсија Лопез де Карденас из Шпаније, који је ту доспео 1540. године.^[12]

Величина

Велики кањон

Кањон Колорада је дуг 446 km, широк 29 km и дубок преко 1.500 метара. Чине га стене са оштрим литицама, много долина и дубоки кланци. Велико пространство је проглашено националним парком, кога посети око 4 милиона туриста годишње.

Велики кањон је резултат велике ерозије, вулканских ерупција, наслага лаве и протицања реке Колорадо. Налази се на надморској висини између 1.500 и 2.600 метара.

Порекло

Велики кањон је релативно новијег порекла, али је ерозија, изазвана протицањем реке Колорадо, почела још пре шест милиона година.^[8] Састав стена у кањону указује и на могућност да је овај регион некада био дно мора. Наслаге које се налазе на стенама указују на постепено формирање и постојање овог природног чуда на Земљи још од пре више од две милијарде година.

Природа

Вегетацију овог региона чине углавном пустињске биљке, као што су агава и шпански бајонет. Клима је таква да су у летњим периодима неподношљиве врућине, а током зиме чак и „камен пуца“. Веома је мало падавина током године у овом региону. Мањи део националног парка је пошумљен и чине га зимзелена стабла.

Откривање

Велики кањон је открила шпанска експедиција, још 1540. године. Међутим, због веома неприступачног терена, у то време није било могуће у потпуности истражити кањон. Требало је да прође више од три века да би са расположивом техником биле створене могућности за детаљније истраживање кањона. То су радиле америчке експедиције геолога уз помоћ војних јединица. Оно што је откривено, у геолошком смислу, је представљало право природно светско чудо, које је омогућило детаљније истраживање формирања копна на Земљи.

Занимљивости

Занимљиво је да када је подигнута брана на Колораду 1963. године, недалеко од овог предела, готово да је прекинут природни доток воде и песка у кањон. Америчка влада је тада спровела пројекат којим је више од 380 милијарди литара воде пуштено са бране и тиме спречила угрожавање лепоте овог туристичког и природног чуда Аризоне. Вештачка поплава је донела све природне елементе потребне за одржавање екстеријера Великог кањона.

Поглед са Хуверове бране
Поглед са Хуверове бране
Поглед са Хуверове бране

Види још

Референце

^ „Pueblos join forces to oppose Grand Canyon Escalade Project”. Navajo Times. 11. 9. 2014. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 20. 4. 2016.
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 32. ISBN 86-331-2112-3.
^ Linford, Laurence D. Navajo Places. History, Legend, Landscape. University of Utah Press. Salt Lake City, UT: 2000.
^ Wilson, Alan with Gene Dennison. Navajo Place Names. An observer's guide. Jeffrey Norton Publishers. Guilford, CT: 1995.
^ Kiver, E.P.; Harris, D.V. (1999). Geology of US Parklands. Wiley. стр. 902.
^ Geologic Formations of the Grand Canyon Архивирано април 3, 2007 на сајту Wayback Machine National Park Service Retrieved November 17, 2009
^ Ranney, Wayne (2005). Carving Grand Canyon: Evidence, Theories, and Mystery. Grand Canyon Association. ISBN 978-0-938216-82-7.
^ ^а ^б Karlstrom, Karl E.; Lee, John P.; Kelley, Shari A.; Crow, Ryan S.; et al. (2014). „Formation of the Grand Canyon 5 to 6 million years ago through integration of older palaeocanyons”. Nature Geoscience. 7 (3): 239—244. Bibcode:2014NatGe...7..239K. doi:10.1038/ngeo2065.
^ Darling, Andrew; Whipple, Kelin (2015). „Geomorphic constraints on the age of the western Grand Canyon”. Geosphere. 11 (4): 958—976. Bibcode:2015Geosp..11..958D. doi:10.1130/ges01131.1  .
^ Spencer, J.E.; Patchett, P.J.; Pearthree, P.A.; House, P.K.; Sarna-Wojcicki, A.M.; Wan, E.; Roskowski, J.A.; Faulds, J.E. (2013). „Review and analysis of the age and origin of the Pliocene Bouse Formation, lower Colorado River Valley, southwestern USA”. Geosphere. 9 (3): 444—459. Bibcode:2013Geosp...9..444S. doi:10.1130/ges00896.1  .
^ Mitchell, Douglas R.; Lippert, Dorothy; Brunson-Hadley, Judy L. (2004). Ancient Burial Practices in the American Southwest (reprint, illustrated изд.). Albuquerque, NM: UNM Press. стр. 11. ISBN 978-0-8263-3461-9. Архивирано из оригинала 17. 5. 2016. г.
^ „History of the Colorado Plateau”. Utah History Encyclopedia. Архивирано из оригинала 9. 1. 2013. г. Приступљено 22. 10. 2010.

Литература

Beus, Stanley S.; Morales, Michael, ур. (2003). Grand Canyon Geology (2nd изд.). New York, Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-512299-2.
Bronze, Black (2003). The Colorado River Super Guide Map of the Grand Canyon. Flagstaff, Arizona: Dragon Creek Publishing.
Chronic, Halka and Lucy (2004). Pages of Stone: Geology of the Grand Canyon and Plateau Country National Parks and Monuments (2nd изд.). The Mountaineers Books. ISBN 0-89886-680-4.
Foos, Annabelle (1999). „Geology of Grand Canyon National Park, North Rim” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2008-10-10. г. Приступљено 2008-08-11.
Harris, Ann G.; Tuttle, Esther; Tuttle, Sherwood D. (1997). Geology of National Parks (5th изд.). Iowa: Kendall/Hunt Publishing. ISBN 0-7872-5353-7.
Kiver, Eugene P.; Harris, David V. (1999). Geology of U.S. Parklands (5th изд.). New York: John Wiley & Sons. ISBN 0-471-33218-6.
Tufts, Lorraine Salem (1998). Secrets in The Grand Canyon, Zion and Bryce Canyon National Parks (3rd изд.). North Palm Beach, Florida: National Photographic Collections. ISBN 0-9620255-3-4.
Powell, James Lawrence (2005). Grand Canyon: Solving Earth's Grandest Puzzle . Pi Press. ISBN 0-13-147989-X.
Ribokas, Bob (2000). „Grand Canyon Rock Layers”. Grand Canyon Explorer. Приступљено 2005-03-20.
Price, L. Greer (1999). Geology of the Grand Canyon . Grand Canyon, Arizona: Grand Canyon Association. ISBN 0-938216-68-6.
Rudd, Connie (1990). Grand Canyon The Continuing Story . KC Publishing, Inc. ISBN 0-88714-046-7.
Karlstrom, K. E.; Crow, R. S.; Peters, L.; McIntosh, W.; Raucci, J.; Crossey, L. J.; Umhoefer, P.; Dunbar, N. (2007). „40Ar/39Ar and field studies of Quaternary basalts in Grand Canyon and model for carving Grand Canyon: Quantifying the interaction of river incision and normal faulting across the western edge of the Colorado Plateau”. Geological Society of America Bulletin. 119 (11–12): 1283—1312. Bibcode:2007GSAB..119.1283K. doi:10.1130/0016-7606(2007)119[1283:AAFSOQ]2.0.CO;2.
Fenton, Cassandra R.; Poreda, Robert J.; Nash, Barbara P.; Webb, Robert H.; Cerling, Thure E. (2004). „Geochemical Discrimination of Five Pleistocene Lava-Dam Outburst-Flood Deposits, Western Grand Canyon, Arizona”. The Journal of Geology. 112 (1): 91—110. Bibcode:2004JG....112...91F. OCLC 277253648. S2CID 53339467. doi:10.1086/379694.
Torresan, Laura Zink. „Grand Canyon Studies: Glen Canyon Dam”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала 2009-09-21. г. Приступљено 2009-08-30.
Torresan, Laura Zink. „Effects of Glen Canyon Dam on Water in the Colorado River”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала 2009-05-12. г. Приступљено 2009-08-30.
Torresan, Laura Zink. „Controlled Flood”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала 2013-04-11. г. Приступљено 2009-08-30.
Pedro de Castañeda of Najera (1990) [1596]. The Journey of Coronado, 1540–1542 [Originally published as: Account of the Expedition to Cibola which took place in the year 1540]. Превод: George Parker Winship. Seville (orig.); Golden, Colorado (trans.): Fulcrum Publishing. стр. 115—117. ISBN 1-55591-066-1.
O'Connor, Letitia Burns (1992). The Grand Canyon. Los Angeles: Perpetua Press. стр. 16—19, 30—32. ISBN 0-88363-969-6.
Овај чланак садржи материјал у јавном власништву National Park Service са веб-сајта https://web.archive.org/web/20060501053911/http://www.nps.gov/grca/grandcanyon/quicklook/american_indians.htm.
Овај чланак садржи материјал у јавном власништву National Park Service са веб-сајта https://web.archive.org/web/20050210083213/http://www.nps.gov/grca/grandcanyon/quicklook/nationalpark.htm.