Католичка црква у Србији

Католичка црква у Србији је једна од верских заједница у Србији, која је део Католичке цркве чије је седиште у Ватикану.

Организација

Католичка црква у Србији друга је по броју верника верска заједница у Србији, одмах после Православне цркве. Верска заједница католика у Србији део је Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија која обухвата Србију, Црну Гору и Македонију. На територији Србије Католичка црква организована је у једну надбискупију и четири бискупије латинског обреда, као посебна Крстурска епархија, под чијом су јурисдикцијом сви гркокатолици у Србији. Највећи број верника Католичке цркве се налази у АП Војводини и граду Београду.

Подела Католичке цркве у оквиру Србије:

Број верника

**Број католика у Србији (без подручја Косова и Метохије)**
	попис 1921.^[1]		попис 1991.		попис 2002.		попис 2011.
	Број	%	Број	%	Број	%	Број	%
Католици	751.429	17,16	496.226	6,4	410.976	5,48	356.957	4,97
Укупно становништво	4.378.595	100	7.759.571	100	7.498.001	100	7.186.862	100

Види још

Референце

^ Projekat Rastko] Svetlana Radovanovic - Demographic Growth and Ethnodemographic Changes in the Republic of Serbia

Литература

Andrić, Stanko (2016). „Saint John Capistran and Despot George Branković: An Impossible Compromise”. Byzantinoslavica. 74 (1-2): 202—227.
Antunović, Ivan (1882). Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom (PDF). Beč.
Bubalo, Đorđe; Mitrović, Katarina; Radić, Radmila (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu. Beograd: Službeni glasnik.
Гавриловић, Славко (1995). „О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)”. Зборник о Србима у Хрватској. 3: 7—44.
Гавриловић, Славко (1996). „Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)”. Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 37—47.
Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине) (PDF). Београд.
Јевтић, Атанасије (1991). „О унијаћењу на територији Српске православне цркве” (PDF). Теолошки погледи. 24 (1-4): 131—146. Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 04. 04. 2022.
Крестић, Василије (2001). Бискуп Штросмајер у светлу нових извора. Београд: САНУ.
Крестић, Василије (2006). Бискуп Штросмајер: Хрват, великохрват или Југословен. Јагодина: Гамбит.
Radić, Radmila (2014). „Jugoslavija i Vatikan 1918-1992. godine” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 691—702.
Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
Раковић, Александар (2014). „Изградња римокатоличке цркве Свете Ане у Шапцу (1928): Хришћанско праштање православних Срба за злочине хрватских војника аустроугарске војске у Мачви (1914)” (PDF). Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе. 11 (25): 85—95. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 03. 2019. г. Приступљено 27. 03. 2022.
Раковић, Александар (2018). „Кратак преглед улоге Римокатоличке цркве у нарушавању српске државности и разбијању југословенске државности” (PDF). Национални интерес: Часопис за национална и државна питања. 33 (3): 159—174.
Стојковски, Борис (2012). „Сремски бискупи 1229-1534”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 23: 161—180.

Спољашње везе

[1] Projekat Rastko] Svetlana Radovanovic - Demographic Growth and Ethnodemographic Changes in the Republic of Serbia

[1]