Википедија

Катарина Костић

Катарина Костић (Шабац, 15. децембар 1936) српска је књижевница и новинарка из Торонта. Ауторка је књига поезије и прозе и уредница зборника и антологија. Песме су јој преведене на енглески, француски, руски, шпански, арапски, румунски и бугарски језик.[1][2][3]

Катарина Костић
Катарина Костић, 2013. године
Лични подаци
Пуно имеКатарина Костић
НадимакКаћа
Датум рођења(1936-12-15)15. децембар 1936. (88 год.)
Место рођењаШабац, Краљевина Југославија
ОбразовањеФилолошки факултет Универзитета у Београду – француски језик и књижевност и српски језик и књижевност
Занимањекњижевник, новинар, публициста
Књижевни рад
Најважнија делаОдбегли пејзажи (1990)
Стари и нови свет – приче из Канаде (2007)
Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади (2012)
Награде„Растко Петровић” Матице исељеника Србије / Матице исељеника и Срба у региону (1996, 1998, 2021)
„Златна значка” Културно-просветне заједнице Србије (2008)
„Раваничанин” Српске духовне академије у Параћину (2020)

Биографија

уреди

Катарина Костић је рођена у Шапцу, од оца Стаменка и мајке Радмиле. Студије француског језика и књижевности завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а потом је од 1969. до 1973. живела у Паризу.[4] Била је хонорарни сарадник редакције популарне француске периодичне енциклопедије „Алфа” (фр. Encyclopédie Alpha), која је објављивана у периоду од 1969. до 1974, радивши на есеју о југословенској књижевности. Године 1973. се сели у Торонто, у којем је као стално запослена писала за „Наше новине”[5] (осн. 1931) – на српскохрватском језику, а по њиховом гашењу за „Вестник” – на руском. Сарадник је часописа за књижевност и културу „Људи говоре” из тог града, затим „Слова” из Киченера, гласила Удружења књижевника Србије „Књижевне новине” и листа за културу, уметност и друштвена питања „Збиља” из Београда, часописа за књижевност и културу „Нова зора” из Билеће, часописа за језик, књижевност и духовност „Бокатин дијак” из Лопара, часописа за српски језик, књижевност и културу „Слово” из Никшића – који је почео да излази 2004. као резултат отпора никшићких средњошколских професора насиљу над именом српског језика у Црној Гори – и др.[6][7][8]

Аутор је запажених дела, за које је добила бројне награде и признања. Заступљена је у многим зборницима, антологијама и периодици: „Шумадијским метафорама”, „Градини”, „Драми”, „Јесењину” и др. Биографија јој је увршћена у „Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014” Милене Милановић[9] и „Енциклопедију националне дијаспоре” Ивана Калаузовића Ивануса[10]. Састављач је зборника књижевних радова „На таласима речи”, насталог поводом тридесет година постојања торонтског Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић”. Сарађивала је са Предрагом Драгићем Кијуком, између осталог и на обимној монографији о Србима у Америци „Србија је велика тајна”, али је тај пројекат након Кијукове смрти паузиран.[3]

Катарина Костић је један од оснивача и (до 2016) активни председник,[11] а сада почасни члан, управе СКУП „Десанка Максимовић”,[12] члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Српске, београдског Књижевног клуба „Бранко Ћопић” и канадског ПЕН-а. Била је секретар Српске националне академије у Канади у два везана мандата.[7]

Библиографија (избор)

уреди

Поезија

уреди
  • Одбегли пејзажи (енгл. Runaway Landscapes) – двојезично, на српском и енглеском (Багдала, Крушевац / Матица исељеника Србије, Београд, 1990)
  • Загушен песнички простор (Interpress, Београд, 1997)
  • Ucigasii de cuvinte – poeme (срп. Убице речи – песме) – избор из поезије, на румунском (Букурешт, Hestia, 1998)
  • Ucigasii de cuvinte – poeme (срп. Убице речи – песме) – избор из поезије, на румунском (Темишвар, Hestia, 2000)
  • Крик океана (Rivel Co, Београд, 2002)
  • Плач крови – стихи (срп. Плач крви – песме) – избор из поезије, на руском (Парнас, Москва, 2005)
  • Грлећи жуте хризантеме (шп. Abrazando crisantemos amarillos) – двојезично, на српском и шпанском (Меридијани, Смедерево, 2013)
  • Ехо бескраја – избор из поезије (Свет књиге, Београд, 2015)

Проза

уреди
  • Стари и нови свет – приче из Канаде (АШ „Дело”, Земун, 2007)
  • Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади (Свет књиге, Београд, 2011)[13]
  • Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади (Свет књиге, Београд, 2012)[14]
  • Писма са ћириличним кодом (Бернар, Стари Бановци / Београд, 2020)
  • Стари и нови свет – приче из Канаде – друго, допуњено издање (Јасен, Београд, 2021)

Зборници, антологије и периодика

уреди
  • Десет година рада Удружења и школе „Никола Тесла” (енгл. The Nikola Tesla Association and School – Ten Years) – двојезично, на српскохрватском и енглеском – у коауторству са Лепом Рајновић и Александром Петровићем (Удружење и школа „Никола Тесла”, Торонто, 1986)
  • Песме са границе (Просвета, Београд, 1995) – уредник: Слободан Вуксановић
  • Чуј, рећи ћу ти своју тајну – песничка антологија Удружења књижевних стваралаца „Десанка Максимовић” (СНА, Торонто / Матица исељеника Србије, Београд, 1998) – уредник: Васа Д. Михаиловић
  • A Millennium of Serbian Literature – An Anthology of Serbian Literature from its Beginnings (Матица исељеника Србије, Београд, 1999) – уредник: Тихомир Вучковић
  • Прећутана књижевност – Српска дијаспора (УКС, Београд, 2002) – уредник: Слободан Вуксановић
  • Међу својима – српска поезија XX века настајала у избеглиштву, изгнанству и расејању (Београдска књига, Београд, 2004) – уредник: Драгомир Брајковић
  • На таласима речи – зборник књижевних радова поводом 30 година постојања Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић” (СКУП „Десанка Максимовић”, Торонто / Београд: Задужбина Здравка Гојковића / Нова Европа, 2009) – уредник: Катарина Костић
  • Антологија „Завештања 2005–2014” (Удружење српских писаца Швајцарске, Цирих / Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић”, Инђија, 2015) – уредник: Сава Гајић Ивић
  • Биографски лексикон „Српски писци у расејању 1914–2014” (издање аутора, Београд, 2015) – уредник: Милена Милановић

Чланци и приче

уреди
  • Први рецитал поезије у Торонту – у часопису Матице исељеника Србије „Завичај”, бр. 225, стр. 18 (Матица исељеника Србије, Београд, 1979)
  • The Word Assassins (срп. Убице речи) – у часопису Удружења књижевника Србије „Serbian Literary Quarterly – Relations”, стр. 51 (УКС, Београд, 1991)
  • Међународни фестивал аутора у Торонту – у часопису Савеза књижевника Југославије „Књижевне новине”, бр. 897, стр. 4 (Савез књижевника Југославије, Београд, 1994)
  • Десанка у Торонту – у „Новинама Београдског читалишта”, бр. 27, стр. 15 (Библиотека града Београда, Београд, 1998)
  • Документарна лирика – о збирци песама „Ратна географија” Стојанке Раденовић Петковић у листу „Борба” од 13. августа 1998, стр. I–III (Београд)
  • Чете крстова у пролеће 1999 / Прогнани из историје – у листу за културу, уметност и друштвена питања „Збиља”, бр. 51/53, стр. 31, 38 и 40 (Rivel Co, Београд, 1999)
  • Загушен песнички простор / Тишина је само побуна – часопис антологијске поезије „Антологија”, бр. 2, стр. 110–111 (Београд, б. и., 2010)
  • Усна хармоника – у часопису за позоришну уметност, драму, културу, науку „Драма”, бр. 37, стр. 61–65 (Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2011)
  • Смех и плач „смијешани најслађе се пију” – приказ књиге Лабуда Драгића „Беле ноћи сивог сокола” у часопису за књижевност и културу „Нова зора”, бр. 45/48, стр. 189–193 (Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, Билећа, 2015)
  • Мали и велики / Мираз емиграната – у зборнику књижевних радова „Завештања 2015”, стр. 223–226 (Удружење српских писаца Швајцарске, Цирих / Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић”, Инђија, 2015)
  • Ми смо нити... – у зборнику емигрантских прича „Зашто смо отишли 2 – На раскрсници”, стр. 189–212 (Свет књиге, Београд, 2020) – уредник: Гордана Петковић Лаковић
  • „Ходочасница воде” – роман у стиху Снежане Ивковић – приказ књиге у магазину „САН”, бр. 25 (САН, Торонто, јун 2021)[15]
  • Књижевни подвиг на месту састајања дијаспоре и матице – приказ књиге „Ходочасница воде” Снежане Ивковић у гласилу Удружења књижевника Србије „Књижевне новине” (УКС, Београд, септембар–октобар 2021)

Награде и признања (избор)

уреди
  • Награда „Растко Петровић” Матице исељеника Србије (1996, 1998)
  • Признање „Златна значка” Културно-просветне заједнице Србије за заслуге на вишедеценијском раду на очувању српске културне баштине, посебно српског језика и писма (2008)
  • Признање града Торонта за дугогодишњи допринос на друштвеном и културном плану, на пољу мултикултурализма (2012)
  • Награда академије „Иво Андрић” за животно дело (Београд, 2012)[16]
  • Награда „Раваничанин” Српске духовне академије за укупан књижевни, публицистички и новинарски допринос српској књижевности и култури (Параћин, 2020)
  • Награда Задужбине „Петар Кочић” за циклус песама „Распродаја демократије” (Диселдорф)
  • Награда „Растко Петровић” Матице исељеника и Срба у региону за животно дело (Београд, 2021)[17]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Књижевних 80 година”, РТС, 28. децембар 2016. Посећено 21. марта 2022.
  2. ^ „Четири деценије неговања српског језика и културе у Канади” – интервју са Катарином Каћом Костић, САН, 1. октобар 2017. Посећено 21. марта 2022.
  3. ^ а б „Без матерњег језика нема поезије”, Слово, 28. август 2020. Посећено 21. марта 2022.
  4. ^ Корбутовски, Никола (28. фебруар 1998). "Главно - у мају". Борба. стр. 11.
  5. ^ Katarina Kostić: Aktivisti pričaju o "Beograd Farmi" („Naše novine”, 29. јун 1977)
  6. ^ Биографија Катарине Костић, СКУП „Десанка Максимовић”. Посећено 21. марта 2022.
  7. ^ а б Милановић, М. (2015). Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014. Београд: Милена Милановић, стр. 216—217.
  8. ^ „Катарина Костић и Снежана Ивковић”, Радио Београд 2, 20. мај 2021. Посећено 21. марта 2022.
  9. ^ „Српски писци у расејању – Азбучник: К”, Wayback Machine. Посећено 21. марта 2022.
  10. ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 7. децембра 2024.
  11. ^ „Стихови за браћу по перу”, Вести, 2. август 2017. Посећено 21. марта 2022.
  12. ^ Управа Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић”, СКУП „Десанка Максимовић”. Посећено 21. марта 2022.
  13. ^ „Дрвени плуг америчког деветог круга”, Новине Торонто, 22. март 2013. Посећено 21. марта 2022.
  14. ^ „Отисци времена завештање генерацијама”, Новине Торонто, 22. јун 2012. Посећено 21. марта 2022.
  15. ^ „Ходочасница воде – роман у стиху Снежане Ивковић”, САН, 21. јул 2021. Посећено 21. марта 2022.
  16. ^ Биографија на сајту издавача „Свет књиге”, Свет књиге. Посећено 21. марта 2022.
  17. ^ „Познати добитници награде Растко Петровић за 2021. годину”, РТС, 18. децембар 2021. Посећено 21. марта 2022.

Литература

уреди
  • Милановић, М. (2015). Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон. Београд: Милена Милановић. стр. 216—217. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  • Калаузовић, И. (2025). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Катарина_Костић&oldid=28901283”