Kad porastem biću Kengur
Kad porastem biću Kengur je srpski film iz 2004. godine. Režirao ga je Radivoje Andrić, a glavne uloge igraju Sergej Trifunović, Marija Karan, Boris Milivojević, Nikola Vujović, Gordan Kičić, Lazar Strugar i Miodrag Fišeković.[1] Film govori o mladim ljudima koji su na granici prelaska u tridesete godine, a nisu uradili ništa konkretno u svom životu. Radnja filma sastoji se iz tri međusobno isprepletene paralelne priče koje se odigravaju na beogradskoj opštini Voždovac.[1]
Kad porastem biću Kengur | |
---|---|
Žanr | komedija drama |
Režija | Radivoje Andrić |
Scenario | Miroslav Momčilović |
Producent | Milko Josifov Zoran Cvijanović |
Glavne uloge | Sergej Trifunović (Braca) Marija Karan (Iris) Boris Milivojević (Šomi) Nikola Vujović (Duje) Gordan Kičić (Sumpor) Nebojša Glogovac (Živac) Lazar Strugar (Avaks) Miodrag Fišeković (Hibrid) Mladen Andrejević (Cile) Boris Komnenić (Doktor) Srđan Miletić (Baksuz) Nikola Đuričko (Kengur) |
Muzika | Vasil Hadžimanov |
Kinematografija | Dušan Joksimović |
Kamera | Nikola Popović |
Montaža | Marko Glušac |
Izdavačka kuća | Yodi Movie Craftsman |
Trajanje | 92 minuta |
Zemlja | Srbija i Crna Gora |
Jezik | srpski |
Nagrade | Propeler Motovuna (Radivoje Andrić), Vrnjačka Banja nagrada za najbolji scenario (Miroslav Momčilović) |
IMDb veza |
Radnja
уредиČitava radnja filma odigrava se kroz tri priče u beogradskoj opštini Voždovac. Prva priča govori o mladom studentu filmske montaže, Braci (Sergej Trifunović), koji pokušava da „smuva“ lepu manekenku Iris (Marija Karan). Iako žive u dva različita sveta oboje se trude da to ne pokažu. U drugoj priči, Šomi (Boris Milivojević) i Duje (Nikola Vujović) zagriženo prate fudbalski susret Mančestera i Istviča. Kladili su se na Istvič, jer u njemu brani njihov drug iz detinjstva — Kengur (Nikola Đuričko). Utakmicu prate iz kladionice čiju svakodnevnicu čine nervozni taksista, provokator, doktor, lokalni šaner, kao i radnica u kladionici, Kengurova bivša devojka. Radnja treće priče odvija se na krovu solitera gde Avaks (Lazar Strugar) i Hibrid (Miodrag Fišeković) „kradu bogu dane“ u iščekivanju da se nešto desi. Svakodnevnicu će im poremetiti NLO i Sreten Žujkić, penzioner koji se bori protiv globalizacije. Na kraju će se svi sresti na krovu, neki razočarani, a neki sa novom šansom.
Ma koliko to čudno zvučalo ovo je smešan i veseo film o beznađu. To nije ono veliko, filozofsko beznađe ruskih pisaca ili Weltschmertz [sic], nego ovo naše, svakodnevno, domaće beznađe koje svi jako dobro poznajemo.[2]
— Radivoje Andrić, reditelj filma
Uloge
уредиGlumac | Uloga |
---|---|
Sergej Trifunović | Braca |
Marija Karan | Iris |
Boris Milivojević | Šomi |
Nikola Vujović | Duje |
Lazar Strugar | Avaks |
Miodrag Fišeković | Hibrid |
Gordan Kičić | Sumpor |
Nebojša Glogovac | Živac, taksista |
Mladen Andrejević | Cile, kockar |
Boris Komnenić | Doktor, provokator |
Srđan Miletić | Toma Baksuz |
Olga Odanović | Rada, Kengurova majka |
Ana Marković | Ljubica |
Petar Kralj | Sreten Žujkić |
Goran Daničić | Mile |
Predrag Bjelac | Baron, šaner |
Miloš Samolov | Burgija |
Aleksandar Šapić | Gangula |
Nikola Đuričko | Zoran Paunović Kengur |
Drago Čumić | klošar |
Boris Isaković | portir u bioskopu |
Ljiljana Dragutinović | Bracina majka |
Tomislav Trifunović | Bracin otac |
Marko Vasović | Šone |
Almir Kurt | Banjaluka |
Zoran Cvijanović | milicioner |
Ana Bretšnajder | voditeljka Makili |
Igor Benčina | rasvetljivač koji se svađa sa Hibridom |
Lela Pavić | blagajnica u bioskopu |
Marko Filičić | sveštenik |
Aleksa Raković | Pampur |
Đorđe Đuričko | kamerman na krovu solitera |
Igor Brakus | radio-voditelj (glas) |
Milko Josifov | Kengurov komšija Rade koji mu je kupio prve golmanske rukavice |
Muzika
уредиMuziku za film komponovao je Vasil Hadžimanov, koji je i odsvirao klavijature i uradio programing. Muzika je snimana u studiju Music Factory. Ostali muzičkih saradnici:[3]
- Željko Veljković — muzička produkcija
- Wikluh Sky MC — tekst i glas na odjavnoj pesmi
- DJ Uce — skrečovanje
- Svebor Šakić — električna i akustična gitara
- Predrag Revišin — kontrabas
- Srđan Dunkić Johnny — bubanj
- Bojan Ivković — udaraljke
Nagrade
уреди- Film je osvojio nagradu Propeler Motovuna[4] na Motovunskom filmskom festivalu u konkurenciji „Od A do A“ (nagrada za najbolji film u regionu od Austrije do Albanije).[5]
- Награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2004.[6]
Premijerna prikazivanja
уреди- Srbija i Crna Gora — 25. mart 2004. (Beograd, svetska premijera)[7]
- Slovenija — 30. septembar 2004.
- Poljska — 12. oktobar 2004.(Warsaw Film Festival)
- Makedonija — 29. oktobar 2004.
- Češka — 30. april 2005. (Pilsen Film Festival)
- Mađarska — 6. oktobar 2006. (Pécs International Film Celebration)
DVD izdanje
уредиDVD izdanje filma pojavilo se 2004. godine. Izdavač je Yodi Movie Craftsman u saradnji sa časopisom Glorija. Format slike je 16:9 widescreen, a zvuk Dolby Surround 5.1. DVD sadrži titlove na slovenački, makedonski i engleski jezik. DVD ne sadrži nikakve dodatke osim trejlera za film.
Ostali nazivi filma
уредиReference
уреди- ^ а б „Кад порастем бићу Кенгур”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ Raša Andrić. „eksplikacija reditelja”. Zvanični sajt. Pristupljeno 30. 11. 2009.
- ^ „muzika u filmu”. Zvanični sajt. Pristupljeno 30. 11. 2009.
- ^ „Kad porastem bicu Kengur”. IMDb. Pristupljeno 30. 11. 2009. (језик: енглески)
- ^ Damir Radić (3. 8. 2004). „Motovun gubi bitku s Pulom i Zagrebom”. Nacional. Pristupljeno 30. 11. 2009. (језик: хрватски)
- ^ „28. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Фестивал филмског сценарија. Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ а б „Release dates for Kad porastem bicu Kengur”. IMDb. Pristupljeno 30. 11. 2009. (језик: енглески)
- ^ webmaster (22. 12. 2004). „Politika dez/integracije i (re)konstrukcija europskog identiteta”. FILM.HR. Pristupljeno 30. 11. 2009. (језик: хрватски)
Spoljašnje veze
уреди- www.kengur.b92.net — Zvanični sajt
- Kad porastem bicu Kengur — IMDb prezentacija