Васил Хаџиманов
Васил Хаџиманов (Београд, 23. јун 1973) српски је композитор и пијаниста. Бави се џез и етно музиком. Оснивач је и члан Васил Хаџиманов бенда.
Васил Хаџиманов | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. јун 1973. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Занимање | музичар, композитор |
Породица | |
Родитељи | Зафир Хаџиманов Сенка Велетанлић |
Музички рад | |
Активни период | 1996—данас |
Жанр | џез, фанк, етно џез |
Инструмент | клавијатуре |
Издавачка кућа | ПГП РТС |
Остало | |
Повезани чланци | Darkwood Dub |
Биографија
уредиРођен је у Београду. Његови родитељи, Зафир Хаџиманов и Сенка Велетанлић, као и тетка Бисера Велетанлић су познати македонски, српски, и југословенски музичари. Класично музичко образовање почео је да добија већ са 5 година. Завршио је средњу музичку школу „Стеван Мокрањац“. Музичко школовање наставио је као стипендиста Беркли колеџа у Бостону, где је и дипломирао на одсеку за клавир 1995. године. Након дипломирања проводи годину дана у Њујорку. У Србију се враћа 1996. године и оснива „Васил Хаџиманов бенд“.[1]
Ожењен је и има ћерку Марту.[2] Живи и ради у Београду.
Каријера
уредиТоком студија на Берклију, наступао је са групом „Свети“ са Марком Ђорђевићем и Батом Андоновим. Са Паскал Бокаровим афро-поп бендом, ишао је на турнеју по САД. У Њујорку је сарађивао са познатим музичарима попут Дејвида Гилмора и Крис Чика. У исто време је радио у „Tomandandy“ студију као музички програмер. По повратку у Србију 1997. године, оснива Васил Хаџиманов бенд. Ту почиње његов рад на спајању етно музичке баштине Балкана и западњачких музичких поджанрова (џез, фанк, world music). Године 2001. изашао је први албум Васил Хаџиманов бенда. Хаџиманов сарађује и са другим бендовима, па је био и члан следећих састава: Дарквуд Даб, Bace Quartet, Трио Свети и Васил Хаџиманов пиано трио. Бави се и компоновањем музике за филмове и ТВ серије. Неки од филмова и ТВ серија које носе потпис Васила Хаџиманова као аутора музике су филм Кад порастем бићу кенгур и ТВ серије Кошаркаши и Отворена врата.[1]
Политички ангажман
уредиХаџиманов је потписао Апел 100, којим је подржао кандидатуру Саше Јанковића за председника Републике Србије.[3] Касније се придружио Покрету слободних грађана, који је напустио 2020. године због одлуке да се изађе на изборе.[4]
Награде, признања, успеси
уреди- Беовизија 2003. године - албум „11 разлога за...“ проглашен је за најбољи деби албум.
- Албум „Кафанки“ награђен је на фестивалу Сунчане скале 2003. године за најбољи албум инструменталне музике
- 2004. године наступио је као гост на великом концерту Најџела Кенедија у Београду
- На Светској изложби (EXPO) 2005. године у Јапану једини је представник Србије и Црне Горе[5]
- 2014. године добио је награду Повеља са статуетом Војин Малиша Драшкоци коју додељује World music асоцијација Србије[6]
Дискографија
уредиРеференце
уреди- ^ а б O Василу Хаџиманову на званичном сајту. „VH band”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.
- ^ „Svoja i drugačija: Upoznajte Martu, ćerku Vasila Hadžimanova”. story.rs. Архивирано из оригинала 26. 01. 2020. г. Приступљено 26. 1. 2020.
- ^ „Apel 100 javnih ličnosti Saši Jankoviću da se kandiduje”. N1. 25. 11. 2016. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г.
- ^ „Vasil Hadžimanov: Svedoci smo grešaka koje nas koštaju glave”. Nova S. 30. 7. 2020.
- ^ Биографија Васила Хаџиманова. „Artist international”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.
- ^ Повеља са статуетом Војин Малиша Драшкоци Василу Хаџиманову. „World music асоцијација Србије”. Архивирано из оригинала 29. 3. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015.
- ^ Дискографија на сајту Discogs. „Discogs.com”. Приступљено 8. 3. 2015.
Литература
уредиСпољашње везе
уреди- Званични сајт ВХ бенда. „VH band”. Приступљено 8. 3. 2015.
- Нико нема стрпљења ни да чује целу песму (Б92, 5. јул 2016)
- Васил Хаџиманов на ИМДБ. „Vasil Hadzimanov”. Приступљено 13. 7. 2019.
- Остао сам доследан себи („Политика”, 27. октобар 2019)