Италијански фашизам
Италијански фашизам (итал. fascismo italiano), познат и као класични фашизам или само фашизам, првобитна је фашистичка идеологија коју су у Италији развили Ђовани Ђентиле и Бенито Мусолини. Идеологија је повезана са низом од двије политичке странке које предводи Мусолини: Национална фашистичка странка (НФС), која је владала Краљевином Италијом од 1922. до 1943, и Републиканска фашистичка странка (РФС), која је владала Италијанском Социјалном Републиком од 1943. до 1945. године. Италијански фашизам је повезан са послијератним Италијанским социјалним покретом (ИСП) и каснијим италијанским неофашистичким покретима.
Италијански фашизам је био укоријењен у ултранационализму, националном синдикализму, револуционарном национализму и настојању да се обнове и прошире италијанске територије, што су италијански фашисти сматрали неопходним да нација потврди своју надмоћ и снагу и да избјегне пропадање.[1] Италијански фашисти су такође тврдили да је савремена Италија насљедник Старог Рима и његовог насљеђа, и подржавали су стварање империјалне Италије како би се обезбједио spazio vitale („животни простор”) за колонизацију италијанских досељеника и за успостављање контроле над Средоземним морем.[2]
Италијански фашизам се залагао за корпоративни економски систем, при чему су синдикати послодаваца и запослених повезани заједно у удружења како би заједнички представљали националне економске произвођаче и радили заједно са државом на успостављању националне економске политике.[3] Овај економски систем је имао за циљ да ријечи класни сукоб кроз сарадњу између класа.[4]
Италијански фашизам се супротстављао либерализму, нарочито класичном либерализму, који су фашистичке вође осудиле као „дебакл индивидуализма”.[5][6] Фашизам се противио социјализму због његовог честог супротстављању национализму,[7] ако је такође био против реакционарног конзерватизма који је развио Жозеф де Местр.[8] Сматрало се да је за успјех италијанског национализма потребно поштовање традиције и јасан осјећај заједничке прошлости међу италијанским народом, уз посвјећеност осавремењеној Италији.[9]
У почетку су се многи италијански фашисти противи нацизму, јер фашизам у Италији није подржавао нордизам, а у почетни ни антисемитизам својствен националсоцијализму; међутим, многи фашисти, нарочито сам Мусолини, држали су расистичке идеје (нарочито антисловенство[10]) које су биле уграђене у закон као званична политика током фашистичке владавине.[11] Како су се Фашистичка Италија и Нацистичка Њемачка политички зближиле у другој половини 1930-их, италијански закони и политика постали су експлицитно антисемитски због нацистичког притиска (иако се антисемитски закони у Италији нису обично примјењавали), укључујући усвајање расних закона.[12] Када су фашисти били на власти, прогањали су и неке језичке мањине у Италији.[13][14] Осим тога, прогањани су Грци на Додеканезу и у сјеверном Епиру, који су тада били под италијанском окупацијом и утицајем.[15]
Референце
уреди- ^ Kallis 2000, стр. 41.
- ^ Kallis 2000, стр. 50.
- ^ Vincent 2009, стр. 50.
- ^ Whittam 1995, стр. 160.
- ^ Weber 1972, стр. 791.
- ^ Powell, Jim (22. 2. 2012). „The Economic Leadership Secrets of Benito Mussolini”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2023.
- ^ Pugliese 2004, стр. 43–44.
- ^ Payne 1995, стр. 214.
- ^ Lazzaro & Crum 1995, стр. 13.
- ^ Sestani 2012, стр. 12–13.
- ^ Barrera 2003.
- ^ De Napoli 2012.
- ^ Clarke 2015, стр. 137.
- ^ „Greek-speakers”. Minority Rights Group (на језику: енглески). 19. 6. 2015. Приступљено 31. 8. 2023.
- ^ The Greek White Book 1943, стр. 5–8.
Литература
уреди- Kallis, Aristotle A. (2000). Fascist Ideology: Territory and Expansionism in Italy and Germany, 1922-1945 (на језику: енглески). Psychology Press. ISBN 978-0-415-21612-8. Приступљено 29. 8. 2023.
- Vincent, Andrew (20. 4. 2009). Modern Political Ideologies (на језику: енглески). Wiley. ISBN 978-1-4051-5495-6. Приступљено 31. 8. 2023.
- Whittam, John (15. 10. 1995). Fascist Italy (на језику: енглески). Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4004-7. Приступљено 31. 8. 2023.
- Weber, Eugen (1972). The Western Tradition: From the Renaissance to the Present (на језику: енглески). Heath. ISBN 978-0-669-81141-4. Приступљено 31. 8. 2023.
- Payne, Stanley G. (1995). A History of Fascism, 1914–1945 (на језику: енглески). University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-14870-6. Приступљено 31. 8. 2023.
- Lazzaro, Claudia; Crum, Roger J. (2005). „Forging a Visible Fascist Nation: Strategies for Fusing the Past and Present”. Donatello Among the Blackshirts: History and Modernity in the Visual Culture of Fascist Italy (на језику: енглески). Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8921-1. Приступљено 31. 8. 2023.
- Sestani, Armando (10. 2. 2012). „Il confine orientale: una terra, molti esodi”. Gli esuli istriani, fiumani e dalmati a Lucca (PDF) (на језику: италијански). Instituto storico della Resistenca e dell'Età Contemporanea in Provincia di Lucca. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 02. 2023. г. Приступљено 31. 8. 2023.
- Clarke, Alan (20. 12. 2015). Managing and Developing Communities, Festivals and Events (на језику: енглески). Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-137-50853-9. Приступљено 31. 8. 2023.
- Diplomatic Documents Relating to Italy's Aggression Against Greece: The Greek White Book (на језику: енглески). American council on public affairs. 1943. Приступљено 31. 8. 2023.
- Pugliese, Stanislao G. (2004). Fascism, Anti-fascism, and the Resistance in Italy: 1919 to the Present (на језику: енглески). Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-7425-3122-2. Приступљено 31. 8. 2023.
- Barrera, Giulia (јануар 2003). „Mussolini's colonial race laws and state-settler relations in Africa Orientale Italiana (1935-41)”. Journal of Modern Italian Studies (на језику: енглески). 8 (3): 425—443. ISSN 1354-571X. doi:10.1080/09585170320000113770. Приступљено 31. 8. 2023.
- De Napoli, Olindo (јануар 2012). „The origin of the Racist Laws under fascism. Aproblem of historiography”. Journal of Modern Italian Studies (на језику: енглески). 17 (1): 106—122. ISSN 1354-571X. doi:10.1080/1354571X.2012.628112. Приступљено 31. 8. 2023.
