Истражитељ
Истражитељ, иследник, инспектор или детектив је службеник који истражује и открива злочине и њихове починиоце. Своју дужност може обављати као члан полиције или у приватном аранжману, као приватни детектив. Приватни детектив ради по поруџбини и за награду[1] и мора да има дозволу за рад како би обављао свој посао.[2] Реч детектив потиче од латинске речи detegere, што значи открити.
У многим европским полицијским системима, већина детектива су факултетски образоване особе које се укључују у детективски рад у оквиру полиције одмах након завршеног факултета, без потребе да проведу одређено време у служби као униформисани полицајци, за разлику од полицијског система САД, где је период службе у униформи неопходан услов да би неко постао детектив. С једне стране, тврди се да детективски посао има мало сличности са послом који обавља униформисани полицајац, и да је зато за обављање овог посла потребна потпуно другачија обука, квалификације, квалитети и способности. Други, пак тврде да је неопходно да детектив поседује познавање полцијске процедуре коју стиче управо служећи у униформи, и да ако је не познаје, то може сметати неометаној сарадњи са униформисаним полицајцима.
У Србији је приватна детективска делатност правно регулисана Законом о детективској делатности, који је ступио на снагу 5. децембра 2013. године, а надзор обавља Министарство унутрашњих послова Републике Србије. Да би детективска агенција добила лиценцу, одговорно лице у агенцији мора имати високу школску спрему, држављанство Србије, да нема безбедносне сметње, а агенција мора имати има најмање два запослена детектива. Да би појединац добио детективску лиценцу мора бити држављанин Србије, имати завршену најмање вишу школу, лекарско уверење о психофизичкој способности, завршену обуку, положен стручни испит, као и да нема безбедносне сметње. Обуку, не морају да похађају бивши полицајци са најмање пет година радног стажа, судије, тужиоци и обавештајци, нити оперативци који су до дана ступања на снагу закона имали пет година радног искуства на детективским пословима.[2]
Приватни детектив или истражитељ
уреди
Приватни детектив је професионалац који је ангажован од стране различитих фирми, компанија, корпорација, приватних лица или других субјеката у циљу прибављања обавештајних података и потврђивана или оповргавања информација. Професионални приватни детектив обично има искуство рада у полицији или другим безбедносним службама, као и тренинг којим је припремљен за професионалну истрагу. Главна делатност приватног детектива је истрага. Он истражује, прикупља и анализира доказе. Детективске услуге модерног доба подразумевају обавештајни рад у привреди, заштиту породице, случајеве малолетничке деликвенције, случајеве брачних проблема и др. Приватни детектив је често ангажован од стране адвоката ради прибављања доказа који могу имати значајан утицај на судске пресуде.[3]
Опасност представља саставни део детективског посла. Приватни детектив је цивилно лице са додатним овлашћењима, као и лице који је физички припремљено да брани себе, своје клијенте или њихову имовину. Добра интуиција и способност трансформације су једне од главних одлика сваког доброг приватног детектива. Уз помоћ ових одлика приватни детектив је способан да остане неприметан.[3]
Неки од метода којима се служе приватни детективи
уреди- Истрага између осталог подразумева: преглед правних записа, породичне историје, компјутерску истрагу или било коју другу врсту прикупљања података. Након истраге следи анализа чињеница, процена информација и одабир најбоље методологије која има најбољи потенцијал да доведе до ефикасног решавања случаја.
- Испитивање представља метод којим до неопходних информација долази путем разговора са рођацима несталих лица, сведоцима злочина и сл. Кроз испитивање, у комбинацији са сопственом истрагом, приватни детектив скупља доказе којима решава случај или представља доказе суду.
- Надзор представља праћење особе без њеног знања и подношење извештаја о надзору клијенту који је ангажовао приватног детектива. Приватни детектив је упознат са свим техникама модерног и ефикасног надзора.[3]
Историја приватних детектива
уредиПриватно обезбеђење као нека врста институције први пут се јавља почетком 13. века у Енглеској, када се у Лондону и другим градовима, ради заштите грађана, организују Црквене Парохијске патроле.[4]
Прва права детективска агенција основана је 1833. године. Основао ју је Француз Еуген Франсис Видок, који се сматра првим приватним детективом. Његова детективска агенција звала се „Фирма за универзалне информације у вези трговине и привреде” и сматра се првом приватном детективском агенцијом.[а][3]
Најпознатији приватни детектив свих времена свакако је Алан Пинкертон. Он је 1850 године у Чикагу основао Пинкертонову детективску агенцију, која још увек постоји.[3] Данас делује под именом Пинкертон, као подружница Секуритас службе безбедности.[5]
Други чувени детектив, кога треба поменути, свакако је Фредерик Аберлајн, британски полицијски, а касније и приватни детектив. Најпознатији је по томе што је 1888, као главни инспектор лондонске Метрополитанске полиције, био један од главних истражитеља убистава која се приписују Џеку Трбосеку.[6]
Детективи као инспирација
уреди
Детективски случајеви одувек су изазивали интересовање јавности и често били инспирација многим ауторима различитих литерарних и других уметничких дела. Тако су о авантурама славних детектива написани бројни романи, снимани филмови и ТВ серије, а такође су били и инспирација бројним стрип-цртачима, било да се радило о стварним ликовима (какви су Пинкертон или Аберлајн), или оним измишљеним. Чак је и сам Алан Пинкертон о својим авантурама написао бројне детективске романе.[7] Неки од најпознатијих књижевних детектива свакако су:
- Шерлок Холмс, чувени лик Артура Конана Дојла, чије су авантуре екранизоване у више верзија и адаптација,[8]
- Херкул Поаро, ексцентрични детектив и Госпођица Марпл, необично виспрена стара дама, ликови чувене Агате Кристи, такође много пута екранизовани као филмови или ТВ серије,[9]
- Отац Браун, необични свештеник-детектив Гилберта Честертона,[10]
- Инспектор Мегре, белгијског писца Жоржа Сименона,[11]
- Хари Хуле, један од најпопуларнијих детективских ликова друге деценије 20. века, остварење норвешког писца Јуа Несбеа,[12]
- Ераст Фандорин и сестра Пелагија, живописни детективски ликови руског писца Григорија Чхартишвилија (детективске романе пише под псеудонимом Борис Акуњин),[13]
- Детективка Харијета, лик београдске детективке, изашле из пера наше познате књижевнице Мирјане Ђурђевић,[14]
- Рип Кирби, најпознатији стрипски детектив, лик који је осмислио чувени амерички стрип-цртач Алекс Рејмонд,[15]
- Дилан Дог, још један стрип-јунак, чувени приватни детектив за ноћне море и друге ужасе, италијанског писца и новинара Тицијана Склавија[16] и многи други.
Напомене
уреди- ^ Француска полиција је много пута покушавала да затвори ову агенцију, али је она упркос томе опстала. Сам Видок је, након једног успешно решеног случаја проневере новца, чак био и ухапшен и осуђен на пет година затвора и казну од 3.000 франака, али је убрзо ослобођен. Овај приватни детектив је први увео вођење досијеа и балистику као значајне факторе у истражним радњама. Неке његове детективске методе се и дан данас користе у истрагама француске полиције.
Види још
уреди- Детективска фантастика (Детективски роман)
- Детективски филм
- Детективска прича (филм)
- Хотелски детектив
Референце
уреди- ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.COBISS.SR 29017095
- ^ а б Đorelijevski, Miloš (29. 01. 2016). „Ko će biti novi srpski Šerlok Holms?”. mondo. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ а б в г д „Ko je privatni detektiv?”. Detektivska agencija Anonimus. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „DETEKTIVSKA DJELATNOST NEKAD I DANAS”. CDS-BOND. Архивирано из оригинала 06. 03. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017.
- ^ „Company Overview of Pinkerton Government Services, Inc.”. Bloomberg. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Je li poznati privatni detektiv zaista bio na tragu pravom Trbosjeku?”. Privatna detektivska agencija Shark. Архивирано из оригинала 13. 03. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Allan Pinkerton - American detective”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Knjige - Artur Konan Dojl”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Agata Kristi”. Laguna. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ Димитријевић, Владимир. „ГИЛБЕРТ К. ЧЕСТЕРТОН - ЕНГЛЕСКИ ЗАТОЧНИК ПРЕСЛАВНОГ ЧУДА”. Борба за веру. Приступљено 8. 4. 2017.
- ^ „Žorž Simenon”. Laguna. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Knjige - Ju Nesbe”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Knjige - Boris Akunjin”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Knjige - Mirjana Đurđević”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Rip Kirbi”. Čarobna knjiga. Архивирано из оригинала 14. 03. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Dylan Dog biblioteka - Veseli četvrtak”. Alan Ford knjižara. Архивирано из оригинала 02. 03. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017.
Литература
уреди- „Закон о детективској делатности” (PDF). Народна скупштина Републике Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 8. 2022. г. Приступљено 13. 3. 2017.