Istražitelj
Istražitelj, islednik, inspektor ili detektiv je službenik koji istražuje i otkriva zločine i njihove počinioce. Svoju dužnost može obavljati kao član policije ili u privatnom aranžmanu, kao privatni detektiv. Privatni detektiv radi po porudžbini i za nagradu[1] i mora da ima dozvolu za rad kako bi obavljao svoj posao.[2] Reč detektiv potiče od latinske reči detegere, što znači otkriti.
U mnogim evropskim policijskim sistemima, većina detektiva su fakultetski obrazovane osobe koje se uključuju u detektivski rad u okviru policije odmah nakon završenog fakulteta, bez potrebe da provedu određeno vreme u službi kao uniformisani policajci, za razliku od policijskog sistema SAD, gde je period službe u uniformi neophodan uslov da bi neko postao detektiv. S jedne strane, tvrdi se da detektivski posao ima malo sličnosti sa poslom koji obavlja uniformisani policajac, i da je zato za obavljanje ovog posla potrebna potpuno drugačija obuka, kvalifikacije, kvaliteti i sposobnosti. Drugi, pak tvrde da je neophodno da detektiv poseduje poznavanje polcijske procedure koju stiče upravo služeći u uniformi, i da ako je ne poznaje, to može smetati neometanoj saradnji sa uniformisanim policajcima.
U Srbiji je privatna detektivska delatnost pravno regulisana Zakonom o detektivskoj delatnosti, koji je stupio na snagu 5. decembra 2013. godine, a nadzor obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Da bi detektivska agencija dobila licencu, odgovorno lice u agenciji mora imati visoku školsku spremu, državljanstvo Srbije, da nema bezbednosne smetnje, a agencija mora imati ima najmanje dva zaposlena detektiva. Da bi pojedinac dobio detektivsku licencu mora biti državljanin Srbije, imati završenu najmanje višu školu, lekarsko uverenje o psihofizičkoj sposobnosti, završenu obuku, položen stručni ispit, kao i da nema bezbednosne smetnje. Obuku, ne moraju da pohađaju bivši policajci sa najmanje pet godina radnog staža, sudije, tužioci i obaveštajci, niti operativci koji su do dana stupanja na snagu zakona imali pet godina radnog iskustva na detektivskim poslovima.[2]
Privatni detektiv ili istražitelj
uredi
Privatni detektiv je profesionalac koji je angažovan od strane različitih firmi, kompanija, korporacija, privatnih lica ili drugih subjekata u cilju pribavljanja obaveštajnih podataka i potvrđivana ili opovrgavanja informacija. Profesionalni privatni detektiv obično ima iskustvo rada u policiji ili drugim bezbednosnim službama, kao i trening kojim je pripremljen za profesionalnu istragu. Glavna delatnost privatnog detektiva je istraga. On istražuje, prikuplja i analizira dokaze. Detektivske usluge modernog doba podrazumevaju obaveštajni rad u privredi, zaštitu porodice, slučajeve maloletničke delikvencije, slučajeve bračnih problema i dr. Privatni detektiv je često angažovan od strane advokata radi pribavljanja dokaza koji mogu imati značajan uticaj na sudske presude.[3]
Opasnost predstavlja sastavni deo detektivskog posla. Privatni detektiv je civilno lice sa dodatnim ovlašćenjima, kao i lice koji je fizički pripremljeno da brani sebe, svoje klijente ili njihovu imovinu. Dobra intuicija i sposobnost transformacije su jedne od glavnih odlika svakog dobrog privatnog detektiva. Uz pomoć ovih odlika privatni detektiv je sposoban da ostane neprimetan.[3]
Neki od metoda kojima se služe privatni detektivi
uredi- Istraga između ostalog podrazumeva: pregled pravnih zapisa, porodične istorije, kompjutersku istragu ili bilo koju drugu vrstu prikupljanja podataka. Nakon istrage sledi analiza činjenica, procena informacija i odabir najbolje metodologije koja ima najbolji potencijal da dovede do efikasnog rešavanja slučaja.
- Ispitivanje predstavlja metod kojim do neophodnih informacija dolazi putem razgovora sa rođacima nestalih lica, svedocima zločina i sl. Kroz ispitivanje, u kombinaciji sa sopstvenom istragom, privatni detektiv skuplja dokaze kojima rešava slučaj ili predstavlja dokaze sudu.
- Nadzor predstavlja praćenje osobe bez njenog znanja i podnošenje izveštaja o nadzoru klijentu koji je angažovao privatnog detektiva. Privatni detektiv je upoznat sa svim tehnikama modernog i efikasnog nadzora.[3]
Istorija privatnih detektiva
urediPrivatno obezbeđenje kao neka vrsta institucije prvi put se javlja početkom 13. veka u Engleskoj, kada se u Londonu i drugim gradovima, radi zaštite građana, organizuju Crkvene Parohijske patrole.[4]
Prva prava detektivska agencija osnovana je 1833. godine. Osnovao ju je Francuz Eugen Fransis Vidok, koji se smatra prvim privatnim detektivom. Njegova detektivska agencija zvala se „Firma za univerzalne informacije u vezi trgovine i privrede” i smatra se prvom privatnom detektivskom agencijom.[a][3]
Najpoznatiji privatni detektiv svih vremena svakako je Alan Pinkerton. On je 1850 godine u Čikagu osnovao Pinkertonovu detektivsku agenciju, koja još uvek postoji.[3] Danas deluje pod imenom Pinkerton, kao podružnica Sekuritas službe bezbednosti.[5]
Drugi čuveni detektiv, koga treba pomenuti, svakako je Frederik Aberlajn, britanski policijski, a kasnije i privatni detektiv. Najpoznatiji je po tome što je 1888, kao glavni inspektor londonske Metropolitanske policije, bio jedan od glavnih istražitelja ubistava koja se pripisuju Džeku Trboseku.[6]
Detektivi kao inspiracija
uredi
Detektivski slučajevi oduvek su izazivali interesovanje javnosti i često bili inspiracija mnogim autorima različitih literarnih i drugih umetničkih dela. Tako su o avanturama slavnih detektiva napisani brojni romani, snimani filmovi i TV serije, a takođe su bili i inspiracija brojnim strip-crtačima, bilo da se radilo o stvarnim likovima (kakvi su Pinkerton ili Aberlajn), ili onim izmišljenim. Čak je i sam Alan Pinkerton o svojim avanturama napisao brojne detektivske romane.[7] Neki od najpoznatijih književnih detektiva svakako su:
- Šerlok Holms, čuveni lik Artura Konana Dojla, čije su avanture ekranizovane u više verzija i adaptacija,[8]
- Herkul Poaro, ekscentrični detektiv i Gospođica Marpl, neobično visprena stara dama, likovi čuvene Agate Kristi, takođe mnogo puta ekranizovani kao filmovi ili TV serije,[9]
- Otac Braun, neobični sveštenik-detektiv Gilberta Čestertona,[10]
- Inspektor Megre, belgijskog pisca Žorža Simenona,[11]
- Hari Hule, jedan od najpopularnijih detektivskih likova druge decenije 20. veka, ostvarenje norveškog pisca Jua Nesbea,[12]
- Erast Fandorin i sestra Pelagija, živopisni detektivski likovi ruskog pisca Grigorija Čhartišvilija (detektivske romane piše pod pseudonimom Boris Akunjin),[13]
- Detektivka Harijeta, lik beogradske detektivke, izašle iz pera naše poznate književnice Mirjane Đurđević,[14]
- Rip Kirbi, najpoznatiji stripski detektiv, lik koji je osmislio čuveni američki strip-crtač Aleks Rejmond,[15]
- Dilan Dog, još jedan strip-junak, čuveni privatni detektiv za noćne more i druge užase, italijanskog pisca i novinara Ticijana Sklavija[16] i mnogi drugi.
Napomene
uredi- ^ Francuska policija je mnogo puta pokušavala da zatvori ovu agenciju, ali je ona uprkos tome opstala. Sam Vidok je, nakon jednog uspešno rešenog slučaja pronevere novca, čak bio i uhapšen i osuđen na pet godina zatvora i kaznu od 3.000 franaka, ali je ubrzo oslobođen. Ovaj privatni detektiv je prvi uveo vođenje dosijea i balistiku kao značajne faktore u istražnim radnjama. Neke njegove detektivske metode se i dan danas koriste u istragama francuske policije.
Vidi još
uredi- Detektivska fantastika (Detektivski roman)
- Detektivski film
- Detektivska priča (film)
- Hotelski detektiv
Reference
uredi- ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta.COBISS.SR 29017095
- ^ а б Đorelijevski, Miloš (29. 01. 2016). „Ko će biti novi srpski Šerlok Holms?”. mondo. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ а б в г д „Ko je privatni detektiv?”. Detektivska agencija Anonimus. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „DETEKTIVSKA DJELATNOST NEKAD I DANAS”. CDS-BOND. Архивирано из оригинала 06. 03. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017.
- ^ „Company Overview of Pinkerton Government Services, Inc.”. Bloomberg. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Je li poznati privatni detektiv zaista bio na tragu pravom Trbosjeku?”. Privatna detektivska agencija Shark. Архивирано из оригинала 13. 03. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Allan Pinkerton - American detective”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Knjige - Artur Konan Dojl”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Agata Kristi”. Laguna. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ Димитријевић, Владимир. „ГИЛБЕРТ К. ЧЕСТЕРТОН - ЕНГЛЕСКИ ЗАТОЧНИК ПРЕСЛАВНОГ ЧУДА”. Борба за веру. Приступљено 8. 4. 2017.
- ^ „Žorž Simenon”. Laguna. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Knjige - Ju Nesbe”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Knjige - Boris Akunjin”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Knjige - Mirjana Đurđević”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Rip Kirbi”. Čarobna knjiga. Архивирано из оригинала 14. 03. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ „Dylan Dog biblioteka - Veseli četvrtak”. Alan Ford knjižara. Архивирано из оригинала 02. 03. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017.
Литература
uredi- „Закон о детективској делатности” (PDF). Народна скупштина Републике Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 8. 2022. г. Приступљено 13. 3. 2017.