Искра Шукарова (Скопље, 21.октобар 1972.) je професорка, кореографкиња и играчица уметничке игре из Северне Македоније.[1]

Искра Шукарова
Датум рођења(1972-10-21)21. октобар 1972.(52 год.)
Место рођењаСкопљеСФРЈ (данас Северна Македонија)

Биографија

уреди

Образовање и Каријера

уреди

Основно и опште средње образовање Искра Шукарова завршила је у Скопљу у „МБУЦ Илија Николовски-Луј”, у класи професорке Ђурђице Јовановске 1991. године. Током школовања учествовала је на бројним домаћим и међународним балетским такмичењима на којима је освајала награде. Добитник је Сребрне плакете на последњем Југословенском балетском такмичењу у Новом Саду, које је одржано 1991. године. Дипломирала је 2000. године на Универзитет „Свети Ћирило и Методије“, на Филозофском факултету, Одсек за историју уметности са археологијом са тезом Плесни перформанси у савременој ликовној уметности.

Гдине 1992. Специјализовала се на Националном конзерваторијуму у Лиону (Француска), на одсеку за технике савремене игре. У септембру 2001. као стипендиста Британског савета уписала је постдипломске студије плеса у Лондону, где је магистрирала октобра 2002. године одбрањеном магистарском тезом The Dancing Body in Relation to Geometry in Space.

Професионални ангажман

уреди

Шукарова наступа од септембра 1991. као професионални балетски играч у Балету Народног позоришта у Скопљу (данас Македонска опера и балет), од 1991. до 2010. као истакнути солиста. Истакнути је солиста са 30 одиграних солистичких улога у оквиру редовног репертоара МОБ-а.

Од 2002. до 2004. године био је на позицији уметничког директора Балета при Македонској Оперу и Балету у Скопљу. Оснивач је и уметнички директор Плесног студија у Локомотиви (Центар за нове иницијативе у уметности и култури у Скопљу). Члан је међународне асоцијације ЦИД – УНЕСКО од јануара 2002. године. Учествује као члан више међународних жирија на фестивалима игре: VII Фестивал кореографских минијатура, мај 2003. Београд (Србија) и на "Music World 2004" - септембар 2004, Фифизино (Италија).

Остварене улоге у Македонској опери и балету

уреди
  1. Иштар Гилгамеш
  2. Мирта, Вилисе (Жизела)
  3. Улична играчица, (Дон Кихот)
  4. Гулнар (Корсар)
  5. Краљица (Снежана и седам патуљака)
  6. Мазурка (Шопинијана)
  7. Кловн (Пинк Флојд)
  8. Црвена жена, Богиње (Песме љубави и смрти)
  9. Нурије (Ташула)
  10. Три лабуда (Лабудово језеро)
  11. Невесте (Лабудово језеро)
  12. Три жене Гиреја (жене из харема) (Фонтана Бахчисарајска)
  13. Варијација (1. и 2. варијација) (Бајадера)
  14. Нимфе (Валпургијска ноћ у опери Фауст)
  15. Плесачи (Плес кадета)
  16. Копелија (Копелија)
  17. Госпа Капулети (Ромео и Јулија)
  18. Пицикато Полка (Штраусијада)
  19. Индијска игра (Крцко Орашчић)
  20. Гудула (Есмералда)
  21. Одалиска (Шехерезада)
  22. Смрт (Кармен)

Уметничка делатност као кореографа

уреди

На позоришним сценама реализовала је 16 кореографија савремене игре и исто толико кореографијаа за позоришне представе и филм. Са својим креографијама гостовала је на домаћој и интернационалним сценама у више земаља (Аустрија, Велика Британија, Бугарска, Словенија, Хрватска, Француска, Финска, Грчка, Немачка, Румунија, САД, Италија, Ирска, Шпанија, Шведска).

Кореографски радови:

  • Пастеле (1994). Музика: Енигма и Мајк Олдфилд. МНТ - Скопље;
  • Инферно (1995). Музика: Алфред Шнитке. скопско лето. МНТ - Скопље;
  • Четири годишња доба (1996). Музика: Антонио Вивалди. МНТ - Скопље;
  • Бескрајно путовање (1997). Музика: Анастасија. МНТ - Скопље;
  • Четири слике у покрету (2000). Музика: барокна и електронска. МНТ и Скопско лето – копродукција;
  • КУБ-2 (2001). Музика: Д. Јовановић и Д. Спасовић. МОТ 2001, (МКЦ) Скопље;
  • Играј ме (2002). Рад у току. ДЈ: С. Јанићијевић, МКЦ - Скопље;
  • Off at the Tangent(2002). Позориште Бонние Бирд, Лабан центар - Лондон. Музика: Доријан Јовановић, Никола Коџобашија;
  • Паралеле (2003). Музика: Сони Петровски, МНТ - Скопље, (у оквиру Скопског лета);
  • Ouch-Couch 2005). Музика и избор музике: Дарија Андовска; Цифте Амам - Скопље (у оквиру 29 дана македонске музике);
  • Јастуница (2005). Музика: Младен Марковић; Мала станица - Скопље;
  • Формула (2006). Музика: Барок;
  • Индиго квартет и Црвени Лабад (2008). Вече савремених балета у кореографији Искре Шукарове; МОБ - Скопље;
  • Сфинга (2010). Музика: Алек Пејовски.

Сценски покрети и кореографије за позоришне представе

уреди
  • М.М.Е. ко је први почео, (1997), Режија: Александар Поповски. (текст: Дејан Дуковски), Позоришни центар – Скопље. Музика: Ристо Вртев;
  • Словенски ковчег, (1998), Режија: Димитар Станковски. (текст: Венко Андоновски), Драмско позориште – Скопље. Музика: Венко Серафимов;
  • Бетман, (1999), Режија: Кристијан Ристевски. Музика: Никола Кодјобашија, МНТ - Центар;
  • Кандид у Земљи чуда, (2000), Режија: Сашо Миленковски. (текст: Венко Андоновски). Музика: Венко Серафимов, Драмско позориште – Скопље;
  • Бакхи, (2001), Режија: Сашо Миленковски. (текст: Еурипид и Горан Стефановски). Музика: Фолтин, Народно позориште - Битољ (Охридско лето 2001);
  • Балкан није мртав, (2001), Режија: Александар Поповски. (текст: Дејан Дуковски), Музика: Кирил Џајковски, МНТ - Скопље (МОТ 2001);
  • Војцек, (2002), Режија: Бора Драшковић. (текст: Г. Бихнер), Музика: Венко Серафимов, Драмско позориште – Скопље;
  • Пад невиности, (2002), Режија: Дејан Пројковски. (текст: Василиј Сигарев), Музика: Зоран Спасовски, Драмско позориште – Скопље;
  • Антигона, (2003), Режија: Никита Милићевић. Музика: Оливер Јосифовски и Александар Секуловски, Народно позориште – Битољ (Охридско лето 2003);
  • Три сестре, (2004), Режија: Димитар Станковски, Музика: Венко Серафимов;
  • Дом Бернарде Албе, (2004), Режија: Горчин Стојановић, Музика: избор Горчина Стојановића, Драмско позориште - Скопље (Охридско лето 2004);
  • Краљ Едип, (2004), Режија: Љупчо Ђорђевски, Музика: Горан Трајковски, Позориште народности – Турска драма, Скопље;
  • Војчек, (2008), Режија: Кустрим Бектеши. (текст: Г. Бихнер), Музика: Марјан Нечак, Позориште народности – Албанска драма, Скопље;
  • Маркиза, (2009), Режија: Звезда Ангеловска, Драмско позориште – Скопље;

Кореографије за филм

уреди

За ову кореографију Искра Шукарова освојила је и награду БЕМУС-а за филмску кореографију.

Педагошка делатност:

уреди

Године 1994. Искра Шукарова увела је и предавала часове савременог балета у МБУЦ „Илија Николовски-Луј“ у Скопљу. Један је од главних координатора и ментора у регионалном образовном пројекту за савремени плес Nomad Dance Academy (2003), а сарадник у неколико регионалних едукативних проеката и плесних мрежа за савремени плес: ITI Macedonian Сenter, GPS Global Practice Sharing... Од 2006. до 2010. одржава радионице у Софији, Београду и Сарајеву. Била је ангажована као педагог-ментор и организатор Вечери младих кореографа 2007, а наредне године гостовала је као учитељица савременог плеса у Сан Дијегу (Калифорнија).

Од 2010. Искра Шукарова је вандредни, а од 2020. редовни професор на катедри за педагогију и плес на Факултету за Музичке уметности Универзитета “Св Кирил и Методиј“ у Скопљу.[2]

Награде

уреди

Добитник је на неколико међународних награда за савремени плес и члан је жирија на неколико интернационалних фестивала за плес.

  • Трећа награда на 1. Савезном такмичењу балетских школа Југославије – Земун, 1989.
  • Златна плакета Југословенских берзи, Ваљево, 1989.
  • Сребрна плакета - Нови Сад, 1990.
  • Диплома за освојену 1. награду у ИИ категорији - Скопље, 1990. год.
  • Трећа награда на 19. конкурсу – Београд, 1990.
  • Похвала Балетске школе - Лујо Давичо, 1991.
  • Похвала за учешће на фестивалу за кореографе, КОЧИ НОГУ - Загреб (Хрватска), 2003.
  • Прва награда у категорији за савремени плес – жене – Фифизано (Италија), 2003.[2]

Референце

уреди
  1. ^ Kočiški, Veljo (2004). Makedonskiot naroden teatar vo samostojna Republika Makedonija. Makedonski naroden teatar. 
  2. ^ а б „д-р Искра Шукарова”. fmu.ukim.edu.mk. Приступљено 25. 11. 2022. 

Литература

уреди
  • Искра Шукарова, ПЛЕС У МАКЕДОНИЈЕ - ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ, Светски плесни конгрес, Париз 2001, објављено у: ЦД са 50 презентација и 120 илустрација;
  • Искра Шукарова, ИЗВЕШТАЈ О ПОСМАТРАЧИ ЗА Б.А. ПРОГРАМ КАО ДЕО ЛАБАН ЦЕНТРА - ЛОНДОН, ЦИД-УНЕСЦО, 16. међународни конгрес о истраживању плеса, Крф, Грчка, новембар 2002;
  • . Искра Шукарова, ИЗВЕШТАЈ О ПОСМАТРАЧИ ЗА Б.А. ПРОГРАМ КАО ДЕО ЛАБАН ЦЕНТРА - ЛОНДОН, у "Плес као нематеријално наслеђе", Ед.Алкис Рафтис, стр.210-218, 2002;
  • Предавање – ГЕОМЕТРИЈА У ПРОСТОРУ У ОДНОСУ НА КРЕТАЊЕ ЉУДСКОГ ТЕЛА, излагање магистарског рада на Британском савету – Скопље, 2003. Модератор: проф. др. Јелена Лужина.