Исак Самоковлија
Исак Самоковлија (Горажде, Аустроугарска, 3. децембар 1889 — Сарајево, 15. јануар 1955) је био југословенски и јеврејски (сефардски) књижевник.
Исак Самоковлија | |
|---|---|
| Пуно име | Исак Самоковлија |
| Датум рођења | 3. децембар 1889. |
| Место рођења | Горажде,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 15. јануар 1955. (65 год.) |
| Место смрти | Сарајево,  ФНРЈ |
Биографија
уредиГимназију је завршио у Сарајеву, а медицину је студирао у Бечу. Живео је и радио у Горажду, Фојници и Сарајеву. Писао је приповетке и драме са темама из живота јеврејске заједнице у Босни.[1]
Његова породица се у Босну доселила из Самокова у Бугарској, одакле потиче њихово презиме. У младости је писао прилоге за књижевни часопис „Јеврејски живот“ и преводио дела јеврејских писаца. Своју прву приповетку „Рафина авлија“ објављује 1927. у Српском књижевном гласнику, а две године касније излази прва збирка приповедака „Од прољећа до прољећа“.[2] Други светски рат је преживео у усташком заробљеништву, из кога је утекао пред крај рата. За његово најбоље дело важи збирка приповедака „Носач Самуел“ из 1946. После рата имао је неколико функција у књижевним институцијама, укључујући место председника Удружења писаца БиХ. Уређивао је књижевни часопис „Бразда“ у периоду 1948-1951. После тога је радио као уредник у издавачком предузећу „Свјетлост“.[2]
Библиографија
уреди- „Од прољећа до прољећа“ — Сарајево, 1929.
- „Приповијетке“ — Београд, 1936.
- „Носач Самуел“ — Сарајево, 1946.
- „Трагом живота“ — Загреб, 1948
- „Изабране приповетке“ — Београд, 1949.
- „Приповијетке“ — Сарајево, 1951.
- „Ђердан“ — Сарајево, 1952.
- „Прича о радостима“ — Загреб, 1953.
- „Ханка“ (драма) — Сарајево, 1954.
- „Плава јеврејка“ (драма)
- „Он је луд“ (драма)
- „Фузија“ (драма)[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Isak Samokovlija Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-06-26. Приступљено 2021-02-03.
- ^ а б в „Isak Samokovlija Biografija | Lektire.rs”. www.lektire.rs. Приступљено 2021-02-03.
Литература
уреди- Иво Андрић, Исак Самоковлија, Живот 1955. 97—99;
- Ж. П. Јовановић, Био-библиографска грађа, Исак Самоковлија, Летопис Матице српске 1955 стр. 540—543;
- В. Глигорић, Исак Самоковлија, Савременик, 1955, 314—319;
- С. Куленовић, Гама и ријеч Исака Самоковлије, предговор књизи Приповијетке у едицији „Српски и хрватски писци XX века“, Beograd 1964.
