Самоков
Самоков је у турско време био топионица руде. Пошто су Турци углавном површински експлоатисали гвоздену руду, то су је топили у пећима, користећи ћумур, а оне су биле у близини река, због потребе хлађења гвожђа. Данас у долинама многих наших река постоје топоними, па и насеља са називом Самоков, Самоковиште, која означавају места где се топила руда и ковало гвожђе. Та места су као трагове топљења сачувала згуру или шљаку.
Галерија
уреди-
Самоков из периода XVIII века. Пронађен на подручју Црне Траве. Припада Народном музеју у Лесковцу. -
Самоков из периода XVIII века. Пронађен на подручју Црне Траве. Припада Народном музеју у Лесковцу.
Литература
уреди- Феликс Каниц: Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века,
- Риста Т. Николић: Власина и Крајиште, Антропогеографска испитивања, Насеља српских земаља, књ. XVIII, Српска краљевска академија, Београд, 1912.
- Јован Ф. Трифуновски: О ранијем рударском центру Грделичке клисуре, Географски хоризонт, 8/4, Загреб, 1962.
- Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.
- Група аутора: Речник српскохрватскога књижевног језика, књига пета, Матица српска - Матица хрватска, Нови Сад - Загреб, 1973, 627,
- Александар Стојановски: Врањски кадилук у XVI веку, Народни музеј у Врању, 1985.