Википедија

Интимни однос

Интимни однос је посебно близак облик међуљудских односа.[1] Може се дефинисати следећим особинама: трајно понашање међузависности, понављајућа интеракција, емоционална приврженост и испуњење потребе. Мада термин интимни однос имплицира и сексуални однос, такође се користи као еуфемизам за везу која је искључиво сексуална.[2][2][3]

Интимни односи имају централну улогу у свеукупном људском искуству.[4] Људи имају универзалну потребу да некоме и нечему припадају, односно некога и нешто воле, те је та потреба задовољена стварањем интимног односа.[5] Интимни односи се састоје од људи који нас привлаче, који нам се свиђају и које волимо, било у романтичном, било у сексуалном погледу, са којима се желимо венчати те им пружити и од њих добити емоционалну и личну подршку.[4] Интимни односи стварају друштвену мрежу састављену од особа које пружају снажну емоционалну приврежност и испуњавају наше универзалне потребе за припадањем и за збринутошћу.[4] Систематско проучавање интимних односа је релативно нова област истраживања на пољу друштвене психологије, те се почела јављати тек у посљедњих неколико деценија.[4] Упркос томе, друштвено промишљање и анализа интимних односа датира још од времена раних грчких филозофа.[4] Ране научне студије су се такође бавиле интимним односима, али су биле ограничене на мање групе људи у оквиру ужег проучавања понашања као што су такмичење и сарадња, преговарање, покоравање или отпор. Интимност у физичком смислу, пак, карактерише романтична или страствена љубав и приврженост, односно сексуалне активности.

Емоционална интимност се сматра суштинским аспектом здраве везе.[6] Једном када се јаве дубља осећања допадања или љубави према једној особи или више људи, то може резултирати физичком интимношћу. Међутим, емоционална интимност може или не мора бити присутна у физичкој интимности у зависности од дубине везе. Физичку интимност карактерише романтична љубав, сексуална активност или друга страствена везаност.[1] Ови односи играју централну улогу у укупном људском искуству.[4] Људи имају општу жељу за припадањем и љубављу, која се обично задовољава у интимној вези.[5] Такви односи омогућавају друштвеној мрежи људи да формирају јаке емоционалне везе.[3][4]

Интима

уреди

Интимност укључује осећај обитавања у блиском, личном друштву и заједничког припадања.[7] То је позната и веома блиска афективна веза са другим као резултат везе која се формира кроз познавање и искуство другог.[7] Истинска интимност у људским односима захтева дијалог, транспарентност, рањивост и реципроцитет.[7] Далтон (1959) је расправљао о томе како антрополози и етнографски истраживачи приступају „информацијама изнутра“ из одређеног културног окружења успостављањем мрежа интимних особа способних (и вољних) да пруже информације које се не могу добити путем формалних канала.[8]

 
Веза између мајке и детета.

У људским односима, значење и ниво интимности варира унутар и између односа.[7] У антрополошким истраживањима, интимност се сматра производом успешног завођења, процеса изградње односа који омогућава странкама да са сигурношћу открију раније скривене мисли и осећања. Интимни разговори постају основа за „поверења“ (тајно знање) која спајају људе.[9]

Сексуални односи и тренуци интимности значајно опадају након порођаја.[10] Екстремна депривација сна била је најчешћи одговор жена о томе зашто су мање сексуално активне са својим супружником.[11] Због недостатка сна и обавеза бриге о беби, сексуална интимност постаје мање значајан приоритет.[10] Жене су себе доживљавале као непривлачне, не зато што је њихов супружник то изразио, већ им је непријатно због изгледа свог промењеног тела.[10] Само 5% партнера је изјавило да су њихови сексуални односи били чешћи након порођаја.[12] Неке жене су то сматрале важним за њихов брак без обзира на ниво њихове жеље.[10] Мајка која доји ствара снажну емоционалну везу између ње и бебе. Много пута, емоционалне потребе мајке су задовољене кроз ово искуство.[10] Ово може довести до тога да се муж осећа мање повезаним са својом женом.[11]

Одржавање интимности током дужег времена укључује добро развијену емоционалну и међуљудску свест. Интимност укључује способност да особе буду одвојено и заједно као учесници у интимној вези. Мари Бовен је ово назвао „самодиференцијацијом“, што резултира везом у којој постоји емоционални распон који укључује снажан сукоб и интензивну лојалност.[13] Недостатак способности да особа дифернцира себе друге је облик симбиозе, стања које се разликује од интимности, чак и ако су осећања блискости слична.

Интимно понашање придружује чланове породице и блиске пријатеље, као и заљубљене.[2] Оно се развија кроз реципрочно самооткривање и искреност.[7] Лоше вештине у развијању интимности могу довести до пребрзог приближавања; потешкоћа се да пронађе граница и да одржи везу; особа може бит незграпна као пријатељ, одбијајући самооткривање или да чак одбацује пријатељства и оних који их имају.[14] Психолошке последице проблема у интимности се могу наћи код одраслих који имају потешкоћа у успостављању и одржавању интимних односа. Појединци често доживљавају људска ограничења својих партнера и развијају страх од штетних последица поремећених интимних односа. Студије показују да је страх од интимности негативно повезан са удобношћу емоционалне блискости и задовољства у вези, и позитивно повезан са усамљеношћу и анксиозношћу.[15]

Модел међузависности Левингера и Снука дели развој интимне везе у четири фазе: прва је фаза нултог контакта, у којој нема контакта између две стране у вези; Друга фаза је свест, што значи да стране немају никакав површан или дубок контакт једна са другом, већ се само познају; Трећа фаза је површински контакт, у којем се обе стране познају и имале су површински контакт; Четврта фаза коегзистенције (узајамност), односи се на то да се међусобна зависност јако повећала, као и да постоји дубоки контакт.[16]

Научници разликују различите облике интимности, укључујући физичку, емоционалну, когнитивну или духовну интимност:[17][18]

 
Држање за руке је пример афективне интимности између људи.
  • Физичка интимност може укључивати боравак у нечијем личном простору, држање за руке, грљење, љубљење, страсно мажење или другу сексуалну активност.
  • Емоционална интимност, посебно у сексуалним односима, обично се развија након што се постигне одређени ниво поверења и успоставе личне везе.[7] Емоционална веза „заљубљивања”, међутим, има и биохемијску димензију вођену реакцијама у телу стимулисаном сексуалном привлачношћу (PEA, фенилетиламин),[19] и друштвену димензију вођену „разговором” који следи из регуларне физичке блискости или сексуалне заједнице.[20] Љубав је важан фактор емоционалне интимности. Оно се квалитативно и квантитативно разликује од допадања, а разлика није само у присуству или одсуству сексуалне привлачности. Постоје три врсте љубави у вези: страствена љубав, другарска љубав и пожртвована љубав. Пожртвована љубав одражава подвођење индивидуалне самовоље унутар заједнице. Сапутничка љубав укључује смањена снажна осећања привржености, аутентичну и трајну везу, осећај узајамне посвећености, дубок осећај узајамне бриге, осећај поноса на достигнућа брачног друга и задовољство које долази од дељења циљева и перспективе. Насупрот томе, страствена љубав је обележена заљубљеношћу, интензивном заокупљеношћу партнером, грчевима екстазе и осећањима усхићења која долазе од поновног уједињења са партнером.[21]
  • Когнитивна или интелектуална блискост се дешава када двоје људи размењују мисли, деле идеје и уживају у сличностима и разликама између својих мишљења.[18][22]
  • Духовна интимност подразумева везивање над духовношћу.[18]

Интимни партнери

уреди

Изрази који се користе за разне врсте партнера у интимним односима:

Извори

уреди
  1. ^ а б Wong DW, Hall KR, Justice CA, Wong L (2014). Counseling Individuals Through the Lifespan. SAGE Publications. стр. 326. ISBN 978-1483322032. „Intimacy: As an intimate relationship is an interpersonal relationship that involves physical or emotional intimacy. Physical intimacy is characterized by romantic or passionate attachment or sexual activity.” 
  2. ^ а б в Ribbens JM, Doolittle M, Sclater SD (2012). Understanding Family Meanings: A Reflective Text. Policy Press. стр. 267—268. ISBN 978-1447301127. 
  3. ^ а б Derlega VJ (2013). Communication, Intimacy, and Close Relationships. Elsevier. стр. 13. ISBN 978-1483260426. 
  4. ^ а б в г д ђ е Miller, Rowland & Perlman, Daniel. Intimate Relationships (5th ed.). McGraw-Hill. 2008. ISBN 978-0073370187. 
  5. ^ а б Perlman, D. (2007). The best of times, the worst of times: The place of close relationships in psychology and our daily lives. Canadian Psychology, 48, 7–18.
  6. ^ GAIA, A. CELESTE (2002). „Understanding Emotional Intimacy: A Review of Conceptualization, Assessment and the Role of Gender”. International Social Science Review. 77 (3/4): 151—170. ISSN 0278-2308. JSTOR 41887101. 
  7. ^ а б в г д ђ Mashek DJ, Aron A (2004). Handbook of Closeness and Intimacy. Psychology Press. стр. 1—6. ISBN 978-1135632403. 
  8. ^ Dalton, M. (1959) Men Who Manage, New York: Wiley.
  9. ^ Moore, M. (1985) "Nonverbal Courtship Patterns in Women: Contact and Consequences", Ethnology and Sociobiology, 6: 237–247.
  10. ^ а б в г д Woolhouse, Hannah; McDonald, Ellie; Brown, Stephanie (2012-09-13). „Women's experiences of sex and intimacy after childbirth: making the adjustment to motherhood”. Journal of Psychosomatic Obstetrics & Gynecology. 33 (4): 185—190. ISSN 0167-482X. PMID 22973871. S2CID 37025280. doi:10.3109/0167482x.2012.720314. 
  11. ^ а б Delicate, Amy; Ayers, Susan; McMullen, Sarah (јун 2018). „A systematic review and meta-synthesis of the impact of becoming parents on the couple relationship”. Midwifery. 61: 88—96. ISSN 0266-6138. PMID 29574301. S2CID 4343958. doi:10.1016/j.midw.2018.02.022. 
  12. ^ Barrett, Geraldine; Pendry, Elizabeth; Peacock, Janet; Victor, Christina; Thakar, Rance; Manyonda, Isaac (фебруар 2000). „Women's sexual health after childbirth”. BJOG: An International Journal of Obstetrics and Gynaecology. 107 (2): 186—195. ISSN 1470-0328. PMID 10688502. S2CID 20957398. doi:10.1111/j.1471-0528.2000.tb11689.x. 
  13. ^ Aronson, E. (2003) The Social Animal, Ninth Edition, New York: Worth Publishers.
  14. ^ Bershad C, Haber DS (1997). Prentice Hall human sexuality. Prentice Hall. стр. 30. ISBN 978-0134248219. 
  15. ^ Khaleque, A. (2004). Intimate Adult Relationships, Quality of Life and Psychological Adjustment. Social Indicators Research, 69, 351–360.
  16. ^ Emery, Lydia F.; Muise, Amy; Dix, Emily L.; Le, Benjamin (17. 9. 2014). „Can You Tell That I'm in a Relationship? Attachment and Relationship Visibility on Facebook”. Personality and Social Psychology Bulletin. 40 (11): 1466—1479. PMID 25231798. S2CID 206445338. doi:10.1177/0146167214549944. 
  17. ^ Kakabadse, A., Kakabadse, N. (2004) Intimacy: International Survey of the Sex Lives of People at Work, Basingstoke: Palgrave
  18. ^ а б в Hutchison ED (2018). Dimensions of Human Behavior: The Changing Life Course. SAGE Publications. стр. 254—255. ISBN 978-1544339351. 
  19. ^ Lowndes, L. (1996) How to Make Anyone Fall in Love with You, London: Element.
  20. ^ Giddens, A. (1990) The Consequences of Modernity, Blackwell Publishers Ltd.
  21. ^ Hatfield, E., & Rapson, R. L. (1993). „Historical and cross-cultural perspectives on passionate love and sexual desire”. Annual Review of Sex Research. 4: 67—97. 
  22. ^ Theiss JA (2003). Communication and the Emotional, Cognitive, and Relational Consequences of First Sexual Encounters in Heterosexual Dyads. University of Wisconsin. стр. 9, 56, 70. 

Литератур

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Интимни однос на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Интимни_однос&oldid=28060523”