Илија Поповић
Илија Поповић (Доњи Лапац, 28. јул 1917 — Шентруперт, 25. мај 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
илија поповић | |
---|---|
Лични подаци | |
Професија | радник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1941. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | НОВ и ПО Југославије |
Херој | |
Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Биографија
уредиРођен је 28. јула 1917. године у Доњем Лапцу, у сиромашној земљорадничкој породици. Основну школу завршио је у родном месту. У шеснаестој години је напустио породичну кућу и отишао да учи опначарски занат. Радио је у београдском пристаништу као шегрт и обалски радник. Учествовао је у штрајковима и демонстрацијама, због чега је био хапшен и затваран.
Након избијања оружаног устанка 1941. године, учествовао је у многим акцијама које су устаничке снаге изводиле на подручју Доњег Лапца. Устанку су се придружила и седморица његове браће и две сестре. Илија је убрзо био примљен за члана Комунистичке партије Југославије. Крајем 1941, похађао је партијски курс при Окружном комитету КПХ за Лику, у Трнавцу. Када су крајем 1941. почеле борбе с италијанским снагама, Илија је учествовао у борбама у Хомољачком кланцу.
У марту 1942. године, постао је командир Друге чете у батаљону „Стојан Матић“ и истакао се у борбама за ослобођење Срба. Приликом формирања Првог пролетерског батаљона Хрватске у мају, Главни штаб Хрватске поставио га је за командира чете у батаљону. Као командир чете, учествовао је, 2. августа, када су Први пролетерски батаљон Хрватске и Ударни батаљон Првог приморско-горанског одреда у нападу на италијанску моторизовану колону ослободили око 400 људи, жена и деце, које су италијански војници спроводили у интернацију. Због исказаног јунаштва у бици, похвалио га је Штаб Првог пролетерског батаљона Хрватске.
Почетком новембра 1942, Илија је постављен за команданта Другог батаљона у новоформираној Тринаестој хрватској бригади „Јосип Краш“, којим је командовао у борбама на подручју Жумберка. Учествовао је у одбрани слободне територије Жумберка, крајем јануара и почетком фебруара 1943, од италијанских и усташко-домобранских снага. У селу Буковици, Илија и његов батаљон зауставили су напад јаких италијанских снага. У овим је борбама погинуло 150 непријатељских војника и оштећена 3 тенка. Током ових борби, Илија је био рањен. За успех у борби, био је похваљен од Штаба Друге оперативне зоне Хрватске и Штаба Тринаесте пролетерске бригаде „Раде Кончар“.
Убрзо после борби у Буковици, Илија је био прекомандован за конанданта Првог батаљона у истој бригади. На тој је дужности погинуо 2. маја 1943. године, приликом напада на Шентруперт (Словенија).
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 20. децембра 1951. проглашен је за народног хероја.
Литература
уреди- Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година.
- Народни хероји Југославије. „Партизанска књига“ Љубљана, „Народна књига“ Београд, „Побједа“ Титоград, 1982. година.