Игуманија Воскресија (Станојевић)
Воскресија (световно Николија Станојевић; Плужац код Осечине, 26. јул 1913 — Манастир Добрићево, 11. децембар 1986) била је монахиња Српске православне цркве и старешина Манастира Добрићево.
| Воскресија (Станојевић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Чин | игуманија |
| Титула | игуманија Манастира Добрићево |
| Седиште | Манастир Добрићево |
| Године службе | од 16. јануара 1961. до 11. децембра 1986. |
| Лични подаци | |
| Световно име | Николија Станојевић |
| Датум рођења | 26. јул 1913. |
| Место рођења | Плужац код Осечине, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 11. децембар 1986. (73 год.) |
| Место смрти | Манастир Добрићево, СФРЈ |
| Гроб | Манастир Добрићево |
Биографија
уредиИгуманија мати Воскресија (Станојевић) рођена је 26. јула 1913. године у селу Плужац код Осечине, од честитих побожних родитеља Радоја и Радојке.[1] Њени родитељи су имали шесторо деце: Светолика, Живану, Николију, Александра, Наталију и Душанку. Приликом крштења је добила име Николија.[1]
После смрти оца Радоја 1928. године и смрти мајке Радојке 1931. године о Николији и осталој деци водила је бригу бака Ђурђија и стричеви Крстивоје и Станоје.[2] Брат Светолик и његова сестра уписали су се у Богомољачки покрет 1924. године, и заједно су посећивали Богомољачке скупове и црквена богослужења а и од своје куће.[2]
Свој монашки пут започиње у Манастиру Јовање код Овчар Бање у Овчарско-кабларској клисури, 19. августа 1936. године као искушеница код тадашње игуманије Ирине (Стевановић).[2] Ту је остала три године где је обављања сва монашка манастирска послушања и монашке обавезе јој задане. Замонашена је 7. јула 1939. године у Манастиру Јовању, од стране епископа жичкога господина Николаја (Велимировића), добивши монашко име Воскресија.[3] Монашењу је привела своја духовна мајка игуманија Екатерина (Станојевић), старешина манастира Јовања.[3]
Монахиња Воскресија била је у Манастиру Јовању све до потапања манастира 1954. године тада је са осталим сестрама прешла у Манастир Никоље код Чачка, код игуманије Ефросиније (Симић).[3] По потреби службе из Епархије жичке прелази у Епархију захумско-херцеговачку и приморску у Манастир Добрићево.[4]
Одлуком митрополита захумско-херцеговачог и приморског господина Владислава (Митровића), 16. јануара 1961. године монахиња Воскресија постављена је за игуманију Манастира Добрићева.[4] Ту се скупила неколико монахиња те обновила и унапредила манастир. Упокојила се 11. децембра 1986. године у Манастиру Добрићеву, где је и сахрањена на монашком гробљу.[4]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Manastir Dobrićevo – duhovno središte Hercegovaca kroz vijekove | Katera”. katera.news (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25.
- ^ а б в ЗХиП, Епархија (2021-10-29). „МАНАСТИР ДОБРИЋЕВО”. Епархија Захумско-херцеговачка и приморска (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25.
- ^ а б в „Српска Православна Црква - Митрополија Дабробосанска”. www.mitropolijadabrobosanska.org. Приступљено 2023-12-25.
- ^ а б в „Манастир ДОБРИЋЕВО – www.poklonik.com” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-25.
