Википедија

Игор Ракочевић

српски кошаркаш

Игор Ракочевић (Београд, 29. март 1978) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији бека.

Игор Ракочевић
Игор Ракочевић у дресу Црвене звезде
Лични подаци
Пуно име Игор Ракочевић
Надимак Ракац
Датум рођења (1978-03-29)29. март 1978. (46 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство Србија
Родитељи Горан Ракочевић
Висина 1,91 m
Информације о каријери
НБА драфт 2000. / 2. рунда / 51. пик
Одабрао: Минесота тимбервулвси
Проф. каријера 1994—2013
Позиција бек
Јуниорска каријера
1989—1994 Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб
1994—2000
2000—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2006
2006—2009
2009—2011
2011—2012
2012—2013		 Црвена звезда
Будућност
Минесота тимбервулвси
Црвена звезда
Валенсија
Реал Мадрид
Таукерамика
Ефес Пилсен
Монтепаски
Црвена звезда
Репрезентативна каријера
Савезна Република Југославија СР Југославија / СЦГ
Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Медаље
Кошарка
Светско првенство
Златна медаља — прво место 2002. САД Југославија
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2001. Турска Југославија
Медитеранске игре
Бронзана медаља — треће место 1997. Бари Југославија

У каријери је играо за Црвену звезду (у три наврата), Будућност, Минесота тимбервулвсе, Памесу, Реал Мадрид, Таукерамику, Ефес Пилсен и Монтепаски Сијену. Једини је кошаркаш који је три пута био најбољи стрелац Евролиге, и тако заслужио награду Алфонса Форда.

Са кошаркашком репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 2001. у Турској и на Светском првенству 2002. у Индијанаполису.

Клупска каријера

уреди

Црвена звезда

уреди

Прошао је све млађе категорије Црвене звезде и као велики таленат клуба заиграо је за први тим у сезони 1994/95. У својој првој сезони био је у саставу на 33 утакмице у којима је постигао 66 поена у свим такмичењима и то са свега 16 година.[1] Наредне сезоне је је показао још већи напредак. Истакао се у доигравању 1996. године, када је у четвртфиналној серији против БФЦ-а из Беочина бележио 13,3 поена по утакмици. У другом мечу забележио је 20 поена, а у трећем 16, али је противнички тим отишао у полуфинале. У сезони 1996/97. није много времена проводио на паркету. Био је у тиму на 15 мечева у првенству и Купу, а тим је имао слабе резултате.

У сезони 1997/98, Игор је потпуно експлодирао и постао носилац игре клуба. Био је први стрелац тима у лигашком делу шампионата са 336 поена на 26 мечева (просек 12,9 по утакмици).[1] Убацио је 31 поен у 7. колу против Морнара (99:70), а у доигравању је на осам утакмица постигао 99 поена (12,4 по мечу) и тако допринео освајању шампионске титуле у финалној серији против ФМП Железника са 3:1 у победама. У трећем мечу финала убацио је 17, а у четвртом 16 поена. Те сезоне црвено-бели су у европском Купу Радивоја Кораћа рушили све пред собом, да би поклекли у реваншу финала против Вероне (64:73)[2] у гротлу хале Пионир, иако су у првом мечу славили на гостовању у Италији са 74:68.[3]

Наредне сезоне црвено-бели су заиграли у Евролиги, где су забележене четири победе, између осталог против Цибоне у Загребу уз одличну Игорову партију и Жалгириса у Београду. Ракочевић је у Евролиги бележио 13,8 поена[4] и по просеку је био први стрелац Звезде, као и у лигашком делу домаћег шампионата (18,9 поена) и укупно у сезони са 16,2 поена по мечу. Ипак, те сезоне није освојен трофеј, јер доигравање није ни играно због бомбардовања, па је Будућност из Подгорице проглашена прваком јер је била прва у лигашком делу са победом више од Црвене звезде.

У сезони 1999/00. Игор је поново био најбољи стрелац екипе са 268 поена у лигашком делу првенства (15,8 по мечу) и са укупно 524 поена у сезони (просек 13,1), али је у доигравању имао слабије партије због недовољне спремности после повреде.[1] Црвено-бели се нису прославили те сезоне. Стигли су до полуфинала доигравања, а у Евролиги су забележили две победе у 16 мечева. Ракочевић је са 12,6 поена у елитном такмичењу био други стрелац екипе, иза Николе Јестратијевића, који је бележио 13,7 поена по мечу.[5]

Будућност

уреди

У октобру 2000. године прелази у Будућност.[6] Тим из Подгорице је у то време имао изузетно јак састав који је укзучивао велики број репрезентативаца попут Дејана Томашевића, Миленка Топића и искусних кошаркаша Владе Кузмановића, Дејана Радоњића и др. И у редовима Будућности је пружао одличне партије и био најчешће први стрелац тима. У сезони 2000/01. бележио је 12,9 поена у Евролиги, а сезону касније 17,7 поена на 14 мечева у елитном такмичењу.[7] Са Подгоричанима је освојио титулу Југословенског првенства као и домаћи Куп 2001. године.

НБА

уреди

Игор је 2000. године изабран на НБА драфту као 51. пик од стране Минесота тимбервулвса.[8] Две године касније прелази у Минесоту. Ипак није много времена проводио на терену. Током сезоне 2002/03. одиграо је 42 утакмице на којима је просечно био у игри 5,8 минута и бележио 1,9 поена по мечу.[9] Тимбервулвси су га отпустили у мају 2003.[10] У септембру исте године потписао је негарантовани уговор са Сан Антонио спарсима али није успео да се избори за место у тиму па је повратак у Европу био неминован.

Црвена звезда

уреди

У октобру 2003. се вратио у Црвену звезду потписавши једногодишњи уговор.[11][12] Имао је сјајну сезону, бележећи просечно 22,6 поена у Јадранској лиги, док је у Еврокупу имао просечних 19,3 поена на 10 утакмица. Укупно је у свим мечевима те сезоне постигао 1116 поена на 51 мечу, просечно 21,9 поена по утакмици. Био је најбољи стрелац, асистент и крадљивац Јадранске лиге. Са Црвеном звездом је освојио домаћи незаборавни Куп Радивоја Кораћа у Новом Саду, када је Звезда у три утакмице стизала до победа после продужетака. Звезда је те године такође стигла до полуфинала домаће лиге као и фајнал-фора Јадранске лиге.

Памеса

уреди

У лето 2004. године је потписао за Памесу из Валенсије.[13] Са њима је провео једну сезону у којој је бележио просечно 21 поен по утакмици, чиме је изборио друго место на листи стрелаца АЦБ лиге. Са Памесом је играо и УЛЕБ куп, где је на 16 утакмица имао просек од 18,9 поена.

Реал Мадрид

уреди

У августу 2005. је потписао за Реал Мадрид.[14] И у Реалу, који се поред домаћих такмичења такмичио и у Евролиги, се задржао само годину дана,. Ракочевић је играо на свих двадесет утакмица постизавши у просеку 14,8 поена.[7] Са Булоком чинио је један од најбољих нападачких бековских тандема у Евролиги.

Таукерамика

уреди
 
Ракочевић као играч Таукерамике 2008. године

У јулу 2006. је потписао уговор са Таукерамиком,[15] где је оставио веома дубок траг наступајући за овај тим три пуне сезоне. Већ у првој сезони са Таукерамиком је освојио Суперкуп Шпаније. У Евролиги је био најбољи стрелац тима и читаве Евролиге са просечних 16,2 поена што му је било довољно да освоји награду "Алфонса Форда" као најбољи стрелац Евролиге.[16]

Следећа сезона била је још успешнија због тога што је поред Суперкупа освојена и шампионска титула АЦБ лиге. Он је титули допринео са просечних 15,2 поена на 39 утакмица.

У сезони 2008/09. Ракочевић је имао још једну феноменалну сезону. На почетку је освојен још један Суперкуп Шпаније а касније и Куп Шпаније. У Евролиги је имао једну од најбољих сезона у каријери где је још једном освојио награду “Алфонсо Форд“[17], пошто је имао просек од 18 поена на 21 утакмици.[7]

Често је касније изјављивао да му је одлазак из Шпаније и Таукерамике једна од највећих грешака у каријери.

Ефес пилсен

уреди

У јуну 2009. одлази у турски Ефес Пилсен.[18] Током прве сезоне у првенству Турске је бележио просечно 15,7 поена, а у Евролиги је имао скроман просек од 10 поена по утакмици. Друга сезона је била знатно боља што се тиче индивидуалног учинка када је у првенству Турске имао 13,4 поена по мечу.[19] Сјајним партијама у сезони Евролиге 2010/11. освојио је по трећи пут у каријери титулу најбољег стрелца Евролиге.[20] Након завршетка сезоне 2010/11. напустио је Ефес.[21]

Монтепаски Сијена

уреди

У октобру 2011. потписује једногодишњи уговор са екипом Монтепаски Сијена.[22] У Сијени се већ осетио благи пад како у његовој игри тако и у способности да лако излази на крај са противничким чуварима. Одиграо је 20 утакмица у Серији А на којима је бележио просечно 11,1 поен по мечу.[23] Са њима је на крају сезоне освојио италијанско првенство и куп. И са Сијеном је учествовао у Евролиги, где је на 19 утакмица просечно постизао 9,4 поена.

Црвена звезда

уреди

У августу 2012. вратио се у Црвену звезду, потписавши двогодишњи уговор.[24] Водио је црвено-беле до титуле у Купу Радивоја Кораћа а Партизану је у финалу дао 20 поена.[25] У Еврокупу је Звезда стигла до друге фазе а Ракочевић је блистао са просеком од 19,5 поена на 11 мечева.[7] У Јадранској лиги Звезда је стигла до финала доигравања што је значило квалификацију за Евролигу следеће године, што је био један од циљева те сезоне. У финалу је Црвена звезда поражена од Партизана. На 28 мечева Јадранске лиге бележио је просечно 15,4 поена по мечу. У домаћем првенству Ракочевић је наставио са сјајним поентерским партијама. Био је најбољи стрелац и нашао се у најбољој петорци Суперлиге.[26] Ипак црвено-бели опет нису успели да освоје титулу пошто су у финалу доигравања поражени од Партизана. На крају сезоне је раскинуо уговор са Звездом.[27]

Репрезентација

уреди

Играо је за млађе репрезентативне селекције Југославије. На Европском првенству за јуниоре 1996. године бележио је просечних 25,4 поена, 3.6 асистенција и 1,7 скокова и тако помогао освајању бронзе. Следеће године је са репрезентацијом испод 22 године освојио бронзу на Светском првенству у Мелбурну. И следеће сезоне 1998. учествује са том репрезентацијом на Европском првенству и тиму са Дејаном Милојевићем, Марком Јарићем, Јовом Станојевићем осваја златну медаљу. Игор је био вођа ове екипе а нарочито се истакао у финалу против Словеније када је постигао 37 поена за 34 минута ( 11-6 за два, 5-4 за три и 15-13 слободна бацања). Наравно, проглашен је за МВП овог шампионата.

Године 1999. дебитовао је и за сениорску репрезентацију Југославије, али није успео да уђе у тим који је играо на Европском првенству 1999. у Француској. Ипак изборио је место у првих 12 већ на следећем већем такмичењу, Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, на ком је репрезентација Југославије освојила тек шесто место. На 5 утакмица бележио је просечно 3,2 поена по мечу.[28] Био је део репрезентације која је под вођством тренера Пешића направила фантастичне резултате на две узастопне репрезентативне акције. На Европском првенству 2001. у Турској осваја златну медаљу, а исти успех понавља и следеће године на Светском првенству 2002. у Индијанаполису. На оба такмичења је због јаке конкуренције имао скромну минутажу а бележио је око 5 поена просечно по мечу.[28]

На Европском првенству 2003. није добио прилику, јер је нови селектор Вујошевић дао предност Авдаловићу. Након тога учествовао је на Олимпијским играма 2004. у Атини где је репрезентација Србије и Црне Горе освојила тек 11. место. На шест одиграних мечева бележио је просечно 11,5 поена по мечу.[28] Био је део и репрезентације на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори где је наша репрезентација испала у четвртфиналу од Француске. Био је најбољи стрелац екипе са 16,2 поена просечно по мечу.[28] Као капитен предводио је репрезентацију СЦГ на Светском првенству 2006. у Јапану. Наш тим је испао у осмини финала а Ракочевић је поново био најбољи стрелац екипе са просечно 18,3 поена по мечу.[28]

Остало

уреди

Његов отац Горан је током шездесетих и седамдесетих година прошлог века играо за Црвену звезду. Има велику популарност и поштовање међу присталицама Црвене звезде, с обзиром да је носио дрес Звезде у три наврата.

Средином децембра 2019. године, шпански кошаркашки клуб Басконија објавио је да ће повући из употребе дрес са бројем 8 који је носио Ракочевић.[29]

Током 2015. године је постављен за потпредседника Кошаркашког савеза Србије.[30] На тој функцији је био до децембра 2020. године.[31]

Успеси

уреди

Клупски

уреди

Појединачни

уреди

Репрезентативни

уреди

Статистика

уреди
Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блокова по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  ИПУ  Индексних поена по утакмици
 Подебљано  Најбоље у каријери
Најбољи у лиги

Напомена: Евролига није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима

Евролига

уреди
Сезона Екипа ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ ИПУ
2000/01. Будућност 11 10 29.8 .417 .222 .653 2.7 1.8 1.4 .0 12.9 9.8
2001/02. Будућност 14 12 29.6 .480 .345 .655 1.6 2.1 1.3 .0 17.7 14.8
2005/06. Реал Мадрид 20 9 27.2 .443 .402 .893 2.9 3.0 .8 .0 14.8 14.2
2006/07. Таукерамика 22 20 27.2 .492 .475 .843 2.4 1.7 1.4 .1 16.2 14.4
2007/08. Таукерамика 22 22 27.8 .465 .396 .837 2.3 1.7 .7 .0 14.9 12.7
2008/09. Таукерамика 21 21 26.5 .460 .398 .895 2.3 2.0 .8 .0 18.0 16.8
2009/10. Ефес Пилсен 16 5 20.1 .353 .286 .833 1.7 2.3 .4 .0 10.0 9.1
2010/11. Ефес Пилсен 14 14 29.9 .457 .435 .877 2.3 1.7 .7 .0 17.2 15.0
2011/12. Монтепаски 19 5 19.7 .399 .455 .780 1.9 1.6 .3 .1 9.4 7.0
Каријера 159 118 26.3 .449 .384 .816 2.3 2.0 .8 .0 14.6 12.8

НБА

уреди
Сезона Екипа ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2002/03. Минесота 42 0 5.8 .379 .417 .806 .4 .8 .1 .0 1.9
Каријера 42 0 5.8 .379 .417 .806 .4 .8 .1 .0 1.9

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в „На данашњи дан: Рођени Игор Ракочевић и Анђелија Арбутина”. Mojacrvenazvezda.net. 29. 3. 2014. Приступљено 21. 9. 2014. 
  2. ^ „Црвена звезда–Верона 64:73”. FIBA Europe. 1. 4. 1998. Приступљено 21. 9. 2014. 
  3. ^ „Верона–Црвена звезда 68:74”. FIBA Europe. 25. 3. 1998. Приступљено 21. 9. 2014. 
  4. ^ „Статистика у Евролиги 1998/99.”. FIBA Europe. Приступљено 21. 9. 2014. 
  5. ^ „Статистика у Евролиги 1999/00.”. FIBA Europe. Приступљено 21. 9. 2014. 
  6. ^ „Игор Ракочевић у Будућности”. Blic.rs. 24. 10. 2000. Приступљено 21. 9. 2014. [мртва веза]
  7. ^ а б в г „Профил на сајту Евролиге”. Euroleague.net. Приступљено 21. 9. 2014. 
  8. ^ „Ракочевић у Минесоти Јарић међу Клиперсима”. Glas-javnosti.rs. 29. 6. 2000. Приступљено 21. 9. 2014. [мртва веза]
  9. ^ „Статистика у НБА лиги”. Basketball-reference.com. Приступљено 21. 9. 2014. 
  10. ^ „Минесота отпустила Игора Ракочевића”. Web site Vlade Republike Srbije. 7. 5. 2003. Приступљено 21. 9. 2014. 
  11. ^ „Ракочевић потписао уговор са Црвеном звездом”. B92.net. 7. 10. 2003. Приступљено 21. 9. 2014. 
  12. ^ „Игор Ракочевић у старом јату”. Web site Vlade Republike Srbije. 6. 10. 2003. Приступљено 21. 9. 2014. 
  13. ^ „Игор Ракочевић званично представљен у свом новом клубу, Памеси”. Glas-javnosti.rs. 2. 9. 2004. Архивирано из оригинала 30. 12. 2014. г. Приступљено 21. 9. 2014. 
  14. ^ „Ракочевић потписао за Реал Мадрид”. B92.net. 24. 8. 2005. Приступљено 21. 9. 2014. 
  15. ^ „Ракочевић у Таукерамици”. B92.net. 14. 7. 2006. Приступљено 21. 9. 2014. 
  16. ^ „ЕЛ: Папалукас МВП, Ракочевић најбољи стрелац”. Mondo.rs. 6. 5. 2007. Приступљено 21. 9. 2014. 
  17. ^ „Игор Ракочевић најбољи стрелац Евролиге”. Mondo.rs. 21. 4. 2009. Приступљено 21. 9. 2014. 
  18. ^ „Ракочевић у Ефесу!”. B92.net. 19. 6. 2009. Приступљено 15. 10. 2013. 
  19. ^ „Профил на сајту Турске лиге”. TBLstat.net. Приступљено 15. 10. 2013. 
  20. ^ „Ракочевић по трећи пут најбољи стрелац Евролиге”. Blic Sport. 19. 4. 2011. Приступљено 15. 10. 2013. 
  21. ^ „Ракочевић напушта Ефес Пилсен”. B92.net. 30. 6. 2011. Приступљено 15. 10. 2013. 
  22. ^ „Званично: Ракочевић у Сијени!”. Mondo.rs. 25. 10. 2011. Приступљено 15. 10. 2013. 
  23. ^ „Профил на сајту Серије А”. Legabasket.it. Архивирано из оригинала 30. 12. 2014. г. Приступљено 15. 10. 2013. 
  24. ^ „Ракочевић у Звезди по трећи пут, уговор потписан на две године”. Blic Sport. 9. 8. 2013. Приступљено 15. 10. 2013. 
  25. ^ „КРК: Звезди трофеј у тужном Језеру”. B92.net. 11. 2. 2013. Приступљено 21. 9. 2014. 
  26. ^ „Марјановић МВП, Ракоч најбољи стрелац”. RTS.rs. 27. 6. 2013. Приступљено 21. 9. 2014. 
  27. ^ „ЦЗ без Ракочевића наредне сезоне”. B92.net. 17. 7. 2013. Приступљено 15. 10. 2013. 
  28. ^ а б в г д „Профил на сајту ФИБЕ”. FIBA.com. Архивирано из оригинала 30. 12. 2014. г. Приступљено 20. 9. 2014. 
  29. ^ „Velika čast: Baskonija povlači dres Igora Rakočevića”. b92.net. 14. 12. 2019. Приступљено 14. 12. 2019. 
  30. ^ „Игор Ракочевић спреман да помири Звезду и Партизан”. Мондо. 14. 2. 2015. Приступљено 19. 2. 2015. 
  31. ^ „Rakočević napušta KSS: Mnogo toga smo ostvarili”. sportklub.rs. 10. 12. 2020. Приступљено 15. 12. 2020. 

Спољашње везе

уреди


Капитен Србије и Црне Горе

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Игор_Ракочевић&oldid=28623496”