Зоран Вулић (Сплит, 4. октобар 1961) је бивши југословенски и хрватски фудбалер и садашњи тренер. Најпознатији је као тренер Хајдука, који је водио у пет наврата, између 1998. и 2018. Истовремено држи и рекорд као тренер Хајдука који се највише садржао на клупи тог клуба.

Зоран Вулић
Лични подаци
Пуно име Зоран Вулић
Датум рођења (1961-10-04)4. октобар 1961.
Место рођења Сплит, ФНР Југославија
Висина 1,83 m
Позиција штопер
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1979–1988 Хајдук Сплит 167 (25)
1988–1991 Мајорка 95 (11)
1991–1993 Нант 65 (10)
1993–1995 Хајдук Сплит 21 (4)
Укупно 348 (50)
Репрезентативна каријера
1986–1991 Југославија 25 (1)
1990–1993 Хрватска 3 (0)
Тренерска каријера
1998 Хајдук Сплит
2000–2001 Хајдук Сплит
2002–2004 Хајдук Сплит
2006–2007 Хајдук Сплит
2008 Луч Владивосток
2009 Ријека
2010-2011 Истра 1961
2012–2013 РНК Сплит
2014 Хрватска до 19 година
2014–2015 РНК Сплит
2015–2016 Шериф Тираспољ
2016–2017 Атирау
2017 Аполон Смирнис
2018 Хајдук Сплит
2019 Естеглал

Играчка каријера

уреди

Вулић је рођен у Сплиту. Син је професионалног, и врло познатог, голмана Анте Вулића, који је највећу славу стекао играјући у Хајдук Сплиту 1950-их. Зоран се придружио истом клубу као штопер. Његова главна предиспозиција је био моћан шут. У клубу се задржао девет сезона, у коме је сакупио 167 лигашких утакмица и постигао 25 голова. Успешно је наставио каријеру у иностранству, играјући за Мајорку и Нанту следећих пет година. Био је један од главних играча кампање повратка Мајорке у прву лигу шпанског фудбала.

Вулић се вратио у Хајдук 1993. и потом пензионисао две године касније, са 34 године. При повратку, освојио је два Купа Југославије (1984. и 1987), две хрватске лиге (1994, 1995) и један хрватски куп (1995).

За селекцију Југославије, Вулић је одиграо 25 утакмица, постигнувши један гол. Био је део националног тима на Светском првенству у Италији 1990. На Апенинима је одиграо четири од могућих пет утакмица.[1] Дебитовао је 30. априла 1986, против Бразила, у пријатељској утакмици.

Тренерска каријера

уреди

Вулић је 1998. каријеру наставио као тренер. Прве четири године провео је у Хајдуку. Највећи успех код Сплићана остварио је 2001. када је освојио титулу и 2003. када је освојио куп. Годину дана касније добио је отказ три кола пре краја шампионата.

Јануара 2008, Вулић је спаковао кофере за руског премијерлигаша Владивосток. Међутим, вратио се у Хрватску 2009, преузимајући Ријеку. Касније је водио још два хрватска клуба (Истру и РНК Сплит). Највећи успех са РНК-ом достигао је у финалу Купа Хрватске, изгубивши у финалу од Динамо Загреба на пенале.

2015. одлази у Тираспољ где екипу одводи до првака Молдавије у истој сезони. Одлази из клуба јуна 2016. и децембра исте године налази посао у Атирауу. Уговор је био потписан на једну сезону, јер је Вулић желео да се врати у домовину. Затим одлази у Грчку, Аполон Смирнис, где је добио отказ након низа лоших резултата.

Коначно се враћа у Хрватску, тачније Хајдук, 9. септембра 2018. године. Касније те године, 27. новембра, и ту добија отказ, због лошег старта сезоне, где је из могућих девет лигашких утакмица добио три.

Уз све то, Вулић је био и помоћник тренеру у фудбалској репрезентацији Хрватске.

Признања

уреди

Као играч

уреди

Хајдук Сплит

уреди
  • Прва лига Хрватске (2): 1993–94, 1994–95
  • Хрватски куп (1): 1994–95
  • Југословенски куп (2): 1983–84, 1986–87

Као тренер

уреди

Хајдук Сплит

Шериф Тираспољ

Референце

уреди
  1. ^ „FIFA Tournaments - Players & Coaches - Zoran VULIC”. FIFA.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 05. 2018. г. Приступљено 2019-09-01. 

Спољашње везе

уреди