Зенички затвор

затвор у Федерацији Босне и Херцеговине

Зенички затвор, службено Казненопоправни завод затвореног типа Зеница (колоквијално само КП дом; познат и као Зеничка казнионица), затвор је у Зеници, једини само затвореног типа у Федерацији БиХ. Основан је 1886. године и био је највећи затвор у бившој Југославији и тренутно је највећи затвор у Босни и Херцеговини.[1] Затвор је 2016. године имао 813 затвореника,[2] а 2020. године 657 (156 мање).

Казнено-поправни завод затвореног типа Зеница
Поглед на главни улаз затвора
ЛокацијаЗеница
Координате44° 11′ 37″ С; 17° 54′ 48″ И / 44.193647° С; 17.913352° И / 44.193647; 17.913352
Степен сигурностизатворени тип
Популација657 (2020)
Отворен1886.; прије 138 година (1886)
ДиректорРеџо Кахрић
АдресаСарајевска 36
ГрадГрад Зеница
Регион Зеничко-добојски кантон
Федерација БиХ
Држава Босна и Херцеговина
Поштански код72000
Веб-сајтkpzzt.gov.ba
Познати затвореници
Иво Андрић, Гаврило Принцип, Новица Радовић, Војислав Шешељ, Алија Изетбеговић и др.

Код главног улаза налази се каса („Економија”) на којој се могу купити јаја од кокоши о којима се брину затвореници; овдје се може купити и неко поврће (млади купус, парадајз, паприке, краставице, шпинат и сл.), а некада су у понуди били и шампињони и друге гљиве које су узгајали исто тако затвореници.[тражи се извор]

Нови затвореници су пре Другог светског рата прве месеце казне проводили у изолацији у ’Стакленој кући’.[3]

Затвореници

уреди

Аустроугарска (1886—1918)

уреди

Краљевина Југославија (1918—1941)

уреди

СФРЈ (1945—1992)

уреди

У популарној култури

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Mitchel P. Roth, Prisons and prison systems: a global encyclopedia. Greenwood Publishing Group, 2006. (p. 39)
  2. ^ Kako žive zatvorenici u KPZ Zenica: Kaznu izdržava 813 osuđenika, bjekstva nisu česta - Klix.ba
  3. ^ Политика, 8. фебруар 1937. године — стр. 7
  4. ^ „Ivo Andrić u Zenici 1915-17 g.”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2017. г. Приступљено 2. 1. 2017. 
  5. ^ Anthony Knežević, A short history of the Croatian nation . Croatian Catholic Union, Lodge "Croatia", 1987. (p. 130)
  6. ^ „KPD Zenica je bila naš Folsom, naša Yuma i Alcatraz”. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 2. 1. 2017. 
  7. ^ „Muzej Alija Izetbegović 1925-2003”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2016. г. Приступљено 2. 1. 2017. 

Спољашње везе

уреди