Зграда ливнице са ковачницом у Крагујевцу

Зграда ливнице са ковачницом у Крагујевцу
Зграда ливнице са ковачницом у Крагујевцу
	Зграда ливнице са ковачницом
Опште информације
Место	Крагујевац
Општина	Крагујевац
Држава	Србија
Време настанка	1853.
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	www.zaprokul.org.rs/LKP/Kragujevac/zavod_za_zastitu_spomenika_kulture.html

Зграда ливнице са ковачницом у Крагујевцу је подигнута у периоду између 1851. и 1853. године, под заштитом је државе и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.^[1] То је најстарији сачувани део војне фабрике и Војно-занатлијске школе, прве те врсте у Кнежевини Србији. Има статус културног добра од великог значаја од 1979. године,^[2] а за споменик културе проглашена је решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.309/53. од 29. априла 1953. год.^[3] У згради се данас, у саставу фабрике Застава оружје, налази музеј Стара ливница у ком се чувају збирке оружја и опреме, машине и алати, архивска грађа, фотографије, ликовни предмети и збирке ордења, печата, пехара и медаља.^[4]

Историја

Зграда Ливнице подигнута је на десној обали Лепенице око 1882. године. и представља најстарији сачувани део војне фабрике и Војно-занатлијске школе, прве те врсте у Кнежевини Србији.^[4]

Нужност подизања Тополивнице наметала се српској држави веома рано, још у време Првог и Другог српског устанка, јер је главни проблем устаника било снабдевање оружјем и војном опремом а нарочито топовима. Прва српска тополивница подигнута је у Београду 1848. године, али њен рад није дао жељене резултате. Зато је 1851, на предлог Илије Гарашанина и одлуком кнеза Александра Карађорђевића премештена у Крагујевац, на простор некадашњег Арсенала кнеза Милоша Обреновића. Од свог оснивања Тополивница је имала изузетан значај не само за војно и политичко јачање Србије већ и за њен целокупан привредно-економски, друштвени и културни развој и представљала је најважнији индустријски објекат у Србији. Већ крајем 19. века Тополивница се озбиљно модернизује, постаје права европска фабрика са комплексом нових фабричких хала. Године 1882. подигнута је Ливница у којој се данас налази музеј Стара ливница, а следеће године Тополивница добија назив Војно-технички завод. Технички развој Тополивнице и потом Завода водио је истакнути машински инжињер Тодор Тоша Селесковић, па се његово име везује и за подизање зграде Ливнице.^[5] Почетак развоја тополивнице везан је и за име Француза Шарла Лубрија, првог директора, који је створио уз њу и прву занатску школу 1854. године. Развој тополивнице и потреба за радном снагом као и мајсторима допринео је изградњи Крагујевца, подизана су стамбена насеља, а Крагујевац је све више добијао физиономију града.

Архитектура

Овај репрезентативни примерак европске индустријске архитектуре у тадашњој Кнежевини Србији одликује фасада од бојене опеке, бетона и гвожђа. Унутрашњости је организована по принципу хале са два бочна брода и светларником изнад централног дела. Основу грађевинског комплекса чине четири хале симетричне по попречној оси. Два бочна дела нешто су нижа, двоспратна, са једносливном кровном конструкцијом. Хале у средини су прекривене двосливним крововима, а унутрашњи простор је једноетажни. Предњи део старе ковачнице адаптиран је у музеј, након обављених конзерваторских радова 1953. године. Као најстарији сачувани објекат у кругу фабрике и споменик индустријске архитектуре зграда је те године стављена под заштиту државе као културно добро од великог значаја. Пишући о згради Ливнице, у свом раду „Архитектонско-грађевински комплекс Војнотехничког завода” историчарка уметности Радмила Миливојевић наводи да је зграда делимично грађена на темељима старијег здања, које су подигли немачки зидари у периоду од 1851. до 1853. године.^[5]