Зарнел Хјуз
Зарнел Хјуз (енгл. Zharnel Hughes; (Вали, 13. јул 1995.) је британски атлетичар рођен и одрастао на британској прекоморској територији Ангвила. Хјуз је спринтер специјализован за трке на 100 и 200 метара.
Зарнел Хјуз | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Zharnel Hughes |
Датум рођења | 13. јул 1995. |
Место рођења | Вали, Ангвила |
Држављанство | Велика Британија |
Висина | 1,90 м |
Маса | 82 кг |
Спортске информације | |
Спорт | 100 м, 200 м 4 × 100 м |
Тренер | Глен Милс |
Достигнућа и титуле | |
Лични рекорди | 100 м: 9,83 (2023) 200 м: 19,73 (2023) |
Каријера
уредиЗарнелов отац био је таксиста а мајка домаћица.[1] Од 2015. Зарнел се такмичи на међународном нивоу за Велику Британију на Олимпијским играма, у светским и европским првенствима, као и за Енглеску на Играма Комонвелта.[2] Двоструки је освајач златне медаље на Европском првенству (2018, 2022 ) у штафети 4 x 100 метара. Хјуз је два пута био првак Европе: на 100 метара 2018. и на 200 метара 2022. 2023. оборио је оба британска спринтерска рекорда, пре него што је освојио своју прву глобалну појединачну медаљу, бронзу у трци на 100 метара на Светском првенству.
Хјуз је био део тима Велике Британије који је завршио други после Италије у финалу штафете 4 × 100 метара на Летњим олимпијским играма 2020. 18. фебруара 2022. објављено је да ће Хјузу и његовим колегама у британској штафети бити одузето друго место у након што је Суд за спортску арбитражу прогласио једног од чланова тима кривим за допинговање.[3] Хјуз је ипак освојио бронзану медаљу у штафете 4 × 100 метара, али на Летњим олимпијским играма 2024. заједно са Мичел-Блејком и Килтијем, поред дебитаната Џеремаје Азуа и Луја Хинчлифа.
Хјуз је британски рекордер на 100 м и 200 м са 9,83 с, односно 19,73 с. Он је подједнако други најбржи Европљанин у историји на обе дистанце, иза два Италијана, Марсела Џејкобса (9,80 с) на 100 метара и Пјетра Менее (19,72 с) на 200 метара.[4]
Хјуз дуже година тренира на Јамајци под тренером Гленом Милсом и многим познатим спринтерима попут Јусеина Болта, Јохана Блејка и Делана Вилијамса.[5]
Међународна такмичења
уредиГодина | Такмичење | Место | Позиција | Дисциплина | Резултат | Белешка | |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Представљајући Ангвилу | |||||||
2014 | Светско првенство за јуниоре | Јуџин, САД | 5. | 200 м | 20.73 | ||
Представљајући Велику Британију | |||||||
2015 | Светско првенство | Пекинг, Кина | 5. | 200 м | 20.02 | ||
2016 | Европско првенство | Амстердам, Холандија | 18. (квалификације) | 200 м | 21.21 | ||
2017 | Светско првенство у тркама штафета | Насау, Бахами | 3. (квалификације) | 4 × 100 м | 38.32 | Нису завршили трку | |
Европско екипно првенство | Лил, Француска | 1. | 4 × 100 м | 38.08 | |||
Светско првенство | Лондон, Уједињено Краљевство | 24. (полуфинале) | 200 м | 20.85 | |||
2018 | Игре Комонвелта | Гоулд Коуст, Аустралија | Дисквалификован | 200 м | 20.12 | Дисквалификован | |
1. | 4 × 100 м | 38.13 | |||||
Европско првенство | Берлин, Немачка | 1. | 100 м | 9.95 | РЕП | ||
1. | 4 × 100 м | 37.81 | |||||
2019 | Светско првенство | Доха, Катар | 2. | 4 × 100 м | 37.36 | ||
2021 | Олимпијске игре | Токио, Јапан | Дисквалификован | 100 м | |||
Дисквалификован | 4 × 100 м | 37.51 | |||||
2022 | Светско првенство | Јуџин, САД | 12. (полуфинале) | 100 м | 10.13 | ||
3. | 4 × 100 м | 37.83 | |||||
Европско првенство | Минхен, Немачка | 2. | 100 м | 9.99 | |||
1. | 200 м | 20.07 | |||||
1. | 4 × 100 м | 37.67 | РЕП | ||||
2023 | Светско првенство | Будимпешта, Мађарска | 3. | 100 м | 9.88 | ||
4. | 200 м | 20.02 | |||||
4. | 4 × 100 м | 37.80 |
Види још
уреди- Трка на 100 метара
- Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — 100 метара за мушкарце
- Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици на отвореном — 100 метара за мушкарце
- Трка на 200 метара
- Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици на отвореном — 200 метара за мушкарце
- Трка штафета 4 × 100 метара
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 4x100 метара штафета за мушкарце
- Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — 4x100 метара штафета за мушкарце
Референце
уреди- ^ „Sprinter Zharnel Hughes may compete for Team GB at Olympics”. BBC Sport (на језику: енглески). 2014-04-01. Приступљено 2024-08-24.
- ^ Although Anguillians hold British citizenship, and compete automatically for the Great Britain and Northern Ireland team at the Olympic Games, Anguilla has a separate athletics federation recognised by the IAAF for the purposes of the IAAF World Championships in Athletics and other IAAF competitions
- ^ „Stripped silver medals”. Twitter (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-18.
- ^ 100 Men Overall All Time.
- ^ „Delano Williams: The Brit learning at the feet of Usain Bolt” . The Independent. 23. 4. 2014. Архивирано из оригинала 7. 5. 2022. г.