Википедија

Западни ловци-сакупљачи

Западни ловци-сакупљачи, западноевропски ловци-сакупљачи или западни европски ловци-сакупљачи, су називи коришћени у археогенетици за посебну предачку компоненту која потиче од мезолитских ловаца-сакупљача из западне, јужне и средње Европе. Често је у употреби скраћеница ЗЛС. Током мезолита, ЗЛС су насељавали област која се простирала од Британских острва на западу до Карпата на истоку.[1]

Човек из Чедра или Чедарски човек, откривен у Великој Британији, је имао западноловачко-сакупљачки генотип.

Уз скандинавске ловце-сакупљаче (СЛС) и источне ловце-сакупљаче (ИЛС), западни ловци-сакупљачи (ЗЛС) су чинили једну од три главне генетске скупине у постглацијалном периоду ране холоценске Европе.[2] Граница између ЗЛС и ИЛС ишла је отприлике од доњег Дунава, на север дуж западних шума Дњепра према западном Балтичком мору.[1]

Скандинавски ловци-сакупљачи су били мешаног ЗЛС и ИЛС порекла. Некада распрострањени широм Европе, ЗЛС су у великој мери потиснути ширењем раних европских земљорадника (РЕЗ) током раног неолита, али су се поново проширили током средњег неолита, углавном мешањем ЗЛС мушкараца и РЕЗ жена. Током касног неолита и раног бронзаног доба, западни степски сточари (ЗСС) из Понтско-каспијске степе започели су огромну експанзију, која је додатно смањила територију ЗЛС. Међу савременим популацијама, удео западноловачко-сакупљачког порекла је највећи међу популацијама источног Балтика.

Најзаступљенија хаплогрупа Y-ДНК код Западних ловаца-сакупљача је хаплогрупа I, док је хаплогрупа U (углавном U5) њихова најзаступљенија mtДНК хаплогрупа.

Студије

уреди

Лазаридис и сарадници су у студији објављеној 2014. идентификовали западне ловце-сакупљаче (ЗЛС) као засебну предачку компоненту. Утврђено је да су они дали свој генетски допринос свим модерним Европљанима, укључујући и ране европске земљораднике (РЕЗ), који су, највећим делом били анадолског порекла. Они су дошли до закључка да су се ЗЛС одвојили од источних Евроазијаца приближно 40.000 година пре садашњости, а од древних северних Евроазијата (ДСЕ) око 24.000 година пре садашњости.[3]

Хак и сарадници су 2015. открили да се удео порекла од ЗЛС значајно повећао у раздобљу од раног неолита до средњег неолита.[4]

Метисон и сарадници су 2015. открили да већина данашњих Европљана има мешано порекло и да потичу од ЗЛС, ИЛС и носилаца културе јамног гроба која је била распрострањена у Понтско-каспијској степи.[5]

Лазаридис и сарадници су у студији објављеној 2016. утврдили да су ЗЛС били мешавина Кромањонаца (праисторијских људи из горњег палеолита) и ИЛС. Са друге стране Источни ловци-сакупљачи су 75% својих гена наследили од Древних Северних Евроазијата, а скандинавски ловци-сакупљачи (СЛС) су били мешавина ИЛС и ЗЛС.[а]

Џонс и сарадници су 2017. објавили студију у којој је утврђено да су носиоци мезолитске кундске и нарвске културе источног Балтика били мешавина ЗЛС и ИЛС, с' тим да су били сроднији ЗЛС. Утврђено је да се узорци из украјинског мезолита и неолита налазе између ЗЛС и ИЛС, што указује на генетски континуитет у области Дњепарских брзака у периоду од 4.000 година. Украјински узорци припадали су искључиво mtДНК хаплогрупи U, која је откривена у око 80% свих европских узорака ловаца-сакупљача.[7]

Саг и сарадници су 2017. открили да су носиоци културе гребенасте керамике из области источног Балтика били блиско сродни ИЛС, за разлику од ловаца-сакупљача који су у даљој прошлости живели у тој области, који су били сроднији ЗЛС.[8]

Гинтер и сарадници су 2018. анализирали 13 узорака скандинавских ловаца-сакупљача и открили да су сви пореклом од ЗЛС, међутим СЛС из западне и северне Скандинавије су имали мањи удео ЗЛС порекла (око 51%) од оних из источне Скандинавије (око 62%). Аутори су предложили теорију према којој су СЛС мешавина ЗЛС који су се доселили у Скандинавију са југа и ИЛС који су касније досељени у Скандинавију са североистока дуж норвешке обале. Западни ловци-сакупљачи који су ушли у Скандинавију су највероватније припадали аренсбургијенској култури. ИЛС и ЗЛС су имали мању учесталост алела SLC45A2 и SLC24A5, који изазивају депигментацију, и OCA/Herc2, који утиче на боју очију, него СЛС.[9]

Митник и сарадници су 2018. открили да су становници јужних подручја источног Балтика, посебно носиоци кундске и нарвске културе, били најсроднији Западним ловцима-сакупљачима, док су носиоци културе гребенасте керамике били ближе сродни Источним ловцима-сакупљачима. За разлику од већине ЗЛС, ЗЛС источног Балтика се нису мешали са Раним Европским Земљорадницима током неолита. Данашње становништво источног Балтика стога има већи удео западноловачко-сакупљачког порекла од било које друге популације у Европи.[10]

Метисон и сарадници су у студији из 2018. анализирали велики број узорака који потичу од праисторијских људи из Европе. Анализиран је ДНК (укључујући Y-ДНК и mtДНК) једанаест ЗЛС из горњег палеолита и мезолита западне, средње и Југоисточне Европе. Од девет екстрахованих узорака Y-ДНК, шест је припадало хаплотиповима хаплогрупе I (посебно поткладама I2a), један је припадао C1a2, један R, а један је вероватно припадао хаплогрупи J. Од једанаест екстрахованих узорака mtДНК, девет је припадало U5b1, један је припадао U5a2c, а један U2. Ови резултати сугеришу да су ЗЛС, више од шест хиљада година били распрострањени од атлантске обале на западу, до Сицилије на југу, и Балкана на југоистоку.[11] Студија је обухватила и анализу великог броја узорака из праисторијске источне Европе. Сакупљено је 37 узорака из мезолитске и неолитске Украјине (9500—6000. п. н. е.). Утврђено је да се они налазе између Источних ловаца-сакупљача и Скандинавских ловаца-сакупљача (који су мешавина ИЛС и ЗЛС), али се удео западноловачко-сакупљачког порекла у овој популацији повећао током неолита. Другим речима, били су Источни ловци-сакупљачи са мањом примесом Западних ловаца-сакупљача, која се временом повећала. Узорци Y-ДНК екстраховани из ових појединаца припадали су искључиво хаплотиповима хаплогрупе R (нарочито потклади R1b1) и хаплогрупе I (нарочито потклади I2). Њихова mtДНК је припадала скоро искључиво хаплогрупи U (нарочито поткладама U5 и U4).[11] Анализиран је велики број скелета са археолошког налазишта гробље Звејнеки, који су углавном припадали носиоцима кундске и нарвске културе са источног Балтика. Скелети из ранијих фаза су припадали особама западноловачко-сакупљачког порекла, међутим, скелети из каснијих фаза су припадали особама које су имале претежно источноловачко-сакупљачко порекло. Њихов Y-ДНК припадао је скоро искључиво хаплотиповима хаплогрупа R1b1a1a и I2a1, док је mtДНК припадао искључиво хаплогрупи U (нарочито поткладама U2, U4 и U5).[11] Анализирани су и скелети четрдесет особа са три мезолитска локалитета која су припадала култури Лепенског Вира са Балкана (Ђердапска клисура). Процењено је да су ове особе имале 85% гена наслеђених од ЗЛС и 15% од ИЛС. Хаплотипови Y-ДНК мушкараца из Ђердапске клисуре припадали су искључиво хаплогрупама R (R1b1a) и I (углавном I2a), док је њихова mtДНК углавном припадала хаплогрупи U (нарочито поткладама U5 и U4).[11] Утврђено је да је у неолиту становништво Балкана имало 98% анадолског порекла и 2% порекла од ЗЛС. У енеолиту, носиоци културе Трипоље-Кукутени имали су око 20% западноловачко-сакупљачког порекла, и налазили су се између ИЛС и ЗЛС. Утврђено је да су носиоци културе кугластих амфора имали око 25% западноловачко-сакупљачког порекла, што је знатно више од средњонеолитских група Средње Европе.[11]

Антонио и сарадници су 2019. испитали људске остатке са археолошког налазишта Грота Континенца у Италији. Узорци који потичу из 10000-7000. п. н. е. су имали Y-ДНК који је припадао хаплогрупи I2a, док је mtДНК припадао хаплогрупи U (два узорка су припадала U5b1, а један U5b3).[12][13] Око 6000. п. н. е., Западне ловце-сакупљаче у Италији су скоро потпуно заменили Рани Европски Земљорадници (Y-ДНК два узорка су припадала хаплогрупи G2a2, а један R1b), међутим, у наредном миленијуму удео западноловачко-сакупљачког порекла се незнатно повећао.[14]

Физички изглед

уреди

Према генетичару Дејвиду Рајху, ДНК анализа је показала да су Западни ловци-сакупљачи по правилу били тамне коже, тамне косе и плавих очију.[15] Археолог Грејем Ворен је рекао да се њихова боја коже кретала од маслинасте до црне, и претпоставио је да је можда постојала разлика у боји очију и косе између популација различитих области.[16]

Установљено је да су два скелета ЗЛС са некомплетним SNP, Ла Брања 1 и Чедарски човек, имали „тамну” или „тамну/црну” боју коже, док су два друга скелета ЗЛС са потпуним SNP, „Свен” и Лошбурски човек, имали „тамну/средњу” и „средњу” боју коже.[17][9][б]

Напомене

уреди
  1. ^ Источни ловци-сакупљачи (ИЛС) су 3/4 били пореклом од ДСЕ... скандинавски ловци-сакупљачи (СЛС) су мешавина ИЛС и ЗЛС; а ЗЛС су мешавина ИЛС и горњопалеолитских Кромањонаца чији су остаци откривени у пећини Грот ду Бишон у Швајцарској.[6]
  2. ^ Ове претпоставке су добијене коришћењем модела мултиномијске логистичке регресије заснованог на панелу од 36 пажљиво одабраних SNP са ниском осетљивошћу од 0,26 за класификацију средње коже (у поређењу са 0,99 и 0,90 за белу и црну кожу). Тачност коришћеног модела могла би се додатно побољшати са „додатним (али тренутно непознатим) SNP предикторима једном идентификованим путем будућег изучавања геномских асоцијација (GWAS)”.[18]

Извори

уреди
  1. ^ а б Anthony 2019b, стр. 28.
  2. ^ Kashuba 2019: „Раније aДНК студије указују на постојање три генетске скупине у раној постглацијалној Европи: западни ловци-сакупљачи (ЗЛС), источни ловци-сакупљачи (ИЛС), и скандинавски ловци-сакупљачи (СЛС). СЛС су настали мешањем ЗЛС и ИЛС.”
  3. ^ Lazaridis 2014.
  4. ^ Haak 2015.
  5. ^ Mathieson 2015.
  6. ^ Lazaridis 2016.
  7. ^ Jones 2017.
  8. ^ Saag 2017.
  9. ^ а б Günther 2018.
  10. ^ Mittnik 2018.
  11. ^ а б в г д Mathieson 2018.
  12. ^ Antonio et al. 2019, Table 2 Sample Information, Rows 4-6.
  13. ^ Antonio et al. 2019, стр. 1.
  14. ^ Antonio et al. 2019, стр. 2, Fig. 1.
  15. ^ Reich, David (2018). Who We Are and How We Hot Here : Ancient DNA and the New Science of the Human Past (First изд.). New York: Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-1101870334.  "Analysis of ancient DNA data shows that the hunter-gatherers of Western Europe some eight thousand years ago had blue eyes but dark skin and dark hair, a combination that is rare today."
  16. ^ Warren, Graeme (2021). Hunter-Gatherer Ireland: making connections in an island world. Oxbow Books. ISBN 978-1789256840.  "WHGs for example, had skin pigmentation ranging from olive to brown to black, with blue or blue-green eyes. In some parts of Europe this may also have been associated with blond hair."
  17. ^ Brace, Selina; Diekmann, Yoan; Booth, Thomas J.; Faltyskova, Zuzana; Rohland, Nadin; Mallick, Swapan; Ferry, Matthew; Michel, Megan; Oppenheimer, Jonas; Broomandkhoshbacht, Nasreen; Stewardson, Kristin; Walsh, Susan; Kayser, Manfred; Schulting, Rick; Craig, Oliver E.; Sheridan, Alison; Pearson, Mike Parker; Stringer, Chris; Reich, David; Thomas, Mark G.; Barnes, Ian (2019), „Population Replacement in Early Neolithic Britain”, Nature Ecology & Evolution, 3 (5): 765—771, PMC 6520225  , PMID 30988490, doi:10.1038/s41559-019-0871-9  Supplementary Material. Page 22: "Two WHGs (Cheddar Man and La Braña from northern Spain) are predicted to have had dark or dark-to-black skin, whereas one (Loschbour44from Luxembourg) is predicted to have had intermediate skin suggesting but we find potential temporal and/or geographical variation in pigmentation characteristics, suggesting that diverse skin pigmentation levels coexisted in WHGs by at least ca.8 kBP. Sven was predicted to have had dark to intermediate to dark skin in line with the current hypothesis that alleles commonly associated with lighter skin in Europeans were introduced to north-western Europe by ANFs."
  18. ^ Walsh, Susan (2017). „Global skin colour prediction from DNA.”. Human Genetics. 136 (7): 847—863. PMC 5487854  . PMID 28500464. doi:10.1007/s00439-017-1808-5. 

Литература

уреди

За даље читање

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Западни_ловци-сакупљачи&oldid=28297021”